Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o elektronskom fakturisanju donet je i objavljen u Službenom glasniku br. 65/24 02. avgusta 2024. godine.

Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se od 1. septembra 2024. godine, osim odredaba koje se odnose na elektronsko evidentiranje prethodnog poreza koje će se primenjivati za poreske periode određene zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost koji počinju posle 31. avgusta 2024. godine.

Izvor: Sajt efaktura

Napokon je objavljeno Korisničko uputstvo za elektronsko evidentiranje obračuna PDV-a u SEF-u.

Nakon izvršenih izmena i dopuna Pravilnika o PDV-u i Pravilnika o elektronskom fakturisanju, koje su u primeni uglavnom od 1. januara 2024. godine, na internet stranici Ministarstva finansija (www.efaktura.gov.rs) 4. januara 2024. godine objavljeno je Korisničko uputstvo za elektronsko evidentiranje obračuna PDV-a u SEF-u. Uputstvo možete preuzeti ovde.

Dragi naši,

S obzirom na to da nam se približilo vreme praznika, u nastavku možete videti koji su to praznični dani u januaru i februaru 2024. godine.

U januaru i februaru 2024. godine se praznuju državni praznici:

• Nova godina: 1. i 2. januar (ponedeljak i utorak) – Novogodišnji praznik, koji nam 2024. godine pada u ponedeljak i utorak, se praznuje neradno;
• Sretenje (Dan državnosti Republike Srbije): 15. i 16. februar (četvrtak i petak) – Sretenje, koje nam 2024. godine pada u četvrtak i petak, se praznuje neradno.

U januaru i februaru 2024. godine se praznuju verski praznici:

• Božić: 7. januar (nedelja) – Božićni praznik, koji nam 2024. godine pada u nedelju, se praznuju neradno.

Međutim, pošto je reč o verskom prazniku koji se praznuju na dan na koji i pada, nažalost, ne dolazi do pomeranja neradnog dana na ponedeljak, 8. januara.

Katolici i ostali hrišćani koji Božić obeležavaju po Gregorijanskom kalendaru, Božićni praznik praznuju 25. decembra 2023. godine (ponedeljak) i oni imaju pravo na neradan dan;

• Sveti Sava (Dan duhovnosti): 27. januar (subota) – Dan Svetog Save, koji nam 2024. godine pada u subotu, se praznuje radno ako je subota zaposlenom po rasporedu radnog vremena radni dan.
• U januaru i februaru pravo na neradan dan imaju i pravoslavni vernici koji slave krsnu salvu koja pada u januaru ili februaru.

U skladu sa odredbom člana 114 stav 1 Zakona o radu zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan.

U skladu sa odredbom člana 108 stav 1 tačka 1) Zakona o radu zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice.

Srećne predstojeće praznike želi vam Kreston MDM!

Obaveštavamo Vas da je kompanija „Meta Platforms Technologies Limited“ imenovala svog poreskog punomoćnika za potrebe PDV-a u Srbiji.

Od 01. oktobra 2023. godine PDV punomoćnik kompanije „Meta Platforms Technologies Limited“ u Srbiji je kompanija „Deloitte Advisory d.o.o. Beograd – Stari Grad“.

To znači da obveznici PDV-a koji kupuju usluge od Facebook-a, odnosno kompanije „Meta Platforms Technologies Limited“ ubuduće više ne bi trebalo da rade interni obračun PDV-a za usluge koje kupuju od ove kompanije, već račun putem SEF-a treba da im izda PDV punomoćnik ove kompanije, odnosno „Deloitte Advisory d.o.o. Beograd – Stari Grad“.

Da bi mogli da koriste kao odbitni prethodni porez po osnovu usluga kupljenih od „Meta Platforms Technologies Limited“, obveznici PDV-a moraju posedovati račun koji je izdao poreski punomoćnik, odnosno kompanija „Deloitte Advisory d.o.o. Beograd – Stari Grad“. U svakom drugom slučaju, obveznici PDV-a ne bi imali pravo na odbitak prethodnog poreza.

Ukoliko kompanija „Meta Platforms Technologies Limited“ prodaje usluge po osnovu kojih postoji obaveza obračunavanja i plaćanja i poreza po odbitku, PDV obveznici bi trebalo da vode računa da li je u osnovicu, na koju je poreski punomoćnik obračunao PDV, uključen i porez po odbitku koji je obveznik, kao poreski platac, imao obavezu da plati.

Imajte u vidu da porez po odbitku može biti obračunat po stopi od 20% iz Zakona o porezu na dobit pravnih lica ili po povlašćenoj (nižoj) stopi iz Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i Irske.

Da bi Vam poreski punomoćnik izdao formalno ispravan račun, po osnovu kojeg možete kao odbitni koristiti prethodni porez, u osnovicu za obračun PDV-a mora biti uključen tačan iznos poreza po odbitku koji ste platili, a što može da zavisi od stope koje ste koristili prilikom obračuna poreza po odbitku.

Vaš Kreston MDM

📣Krajnji rok za plaćanje četvrte rate poreza na imovinu za tekuću godinu za fizička lica, preduzetnike i pravna lica je 14. novembar 2023. godine.

📜U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, porez na imovinu se plaća tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja.

💰Redovnim i blagovremenim izmirivanjem poreza obveznici izbegavaju obračun i naplatu zakonom propisane kamate zbog kašnjenja u plaćanju i pokretanje prekršajnog postupka.

📅 Kalendar svih poreskih obaveza pogledajte u našoj aplikaciji za Android i IOS mobilne uređaje:
Link ka App Store:
https://lnkd.in/dmMpTt_j
Link ka Google Play store:
https://lnkd.in/fEdtpCq…

📋 Ministarstvo finansija Republike Srbije je u svom mišljenju br. 011-00-713/2022-04 od 01.11.2023. godine zauzelo stav da u cilju ispravke iznosa PDV-a iskazanog u pogrešnom računu, koji je PDV obveznik stornirao, posle čega je izdao ispravan račun, PDV obveznik koji je sačinio pogrešan račun (u konkretnom slučaju pogrešan račun je i evidentirao u poslovnim knjigama), treba da poseduje dokument PDV obveznika koji je naveden kao primalac računa u kojem je navedeno da PDV iskazan u pogrešnom računu nije korišćen kao prethodni porez (ulazni PDV), nezavisno od toga da li je pogrešan račun dostavljen primaocu ili je samo evidentiran u poslovnik knjigama PDV obveznika – izdavaoca računa.

S ponosom objavljujemo da je naše Društvo potpisalo ekskluzivni Ugovor o partnerstvu u poslovima revizije sa holadnskom kompanijom Lentink De Jonge Accountants & Adviseurs.

Ova saradnja će spojiti naše stručnosti unutar Kreston Global mreže, fokusirajući se na usluge revizije. Partnerstvo podrazumeva podršku našeg društva u lokalnim i međunarodnim revizijskim zadacima holandske firme članice.

Ključni aspekt ovog partnerstva uključuje međusobnu razmenu znanja i inovacija. Lentink De Jonge Accountants & Adviseurs će pružiti podršku KRESTON MDM-u u unapređenju tehnologija za analizu podataka.

Spajanjem snaga, ne samo da proširujemo kapacitete holandske prakse revizije i stručnosti u tehnologiji u Srbiji, već i rušimo granice unutar Kreston Global zajednice. Ovo partnerstvo pokazuje neograničeni potencijal saradnje između članova širom granica.

U Službenom glasniku Republike Srbije br. 47/2023 od 8.6.2023. godine objavljen je novi i jedinstveni Pravilnik o elektronskom fakturisanju , koji je doneo Ministar finansija.

Novi Pravilnik o elektronskom fakturisanju stupa na snagu 1.7.2023. godine, a od toga datuma prestaju da važe pravilnici koji su uređivali materiju elektronskog fakturisanja, i to:

• Pravilnik o načinu i postupku registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura, načinu pristupanja i korišćenja sistema elektronskih faktura i načinu korišćenja podataka koji su dostupni u sistemu elektronskih faktura („Službeni glasnik RS”, br. 69/21, 132/21 i 46/22);

• Pravilnik o elementima elektronske fakture, formi i načinu dostave prateće i druge dokumentacije kroz sistem elektronskih faktura, načinu i postupku elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura i načinu primene standarda elektronskog fakturisanja („Službeni glasnik RS”, br. 69/21, 132/21 i 46/22);

• Pravilnik o načinu postupanja Centralnog informacionog posrednika („Službeni glasnik RS”, br. 69/21 i 132/21).

Novi Pravilnik sadrži 38 članova koji su sistematizovani kroz 11 Glava, i to:

1. Uvodna odredba;
2. Način i postupak registrovanja za pristup SEF-u;
3. Način pristupanja i korišćenja SEF-a;
4. Način primene standarda elektronskog fakturisanja;
5. Elementi elektronske fakture i prilozi elektronskoj fakturi;
6. Način i postupak elektronskog evidentiranja obračuna PDV-a u SEF-u;
7. Postupanje u slučaju nastupanja privremenog prekida u radu SEF-a;
8. Korišćenje podataka iz SEF-a;
9. Način postupanja Centralnog informacionog posrednika;
10. Posebne odredbe;
11. Prelazne i završne odredbe.

Najvažnije promene u ovoj materiji koje su uvedene Pravilnikom o elektronskom fakturisanju tiču se načina izdavanja e-faktura u SEF-u i načina i postupka evidentiranja obračuna PDV-a u SEF-u.

Odredbom člana 37 novog Pravilnika propisano je da, u periodu od 1.7.2023. godine zaključno sa 31.12.2023. godine u postupku provere pravilnosti elektronskog evidentiranja obračuna PDV-a, u smisli da li su podaci o obračunatom PDV-u iskazani u Zbirnoj evidenciji PDV-a ili Pojedinačnoj evidenciji PDV-a, nadležni organ ne uzima obzir pogrešno iskazane podatke, ako je tačan ukupan iznos evidentiranog PDV-a.

Ministar finansija je doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o poreskoj prijavi o obračunatom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu, odnosno drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika („Sl. glasnik RS“, br. 21/2023) koji je stupio na snagu 25. marta 2023. godine (u daljem tekstu: Pravilnik).

Pravilnikom je uvedena nova poreska prijava na obrascu PP OPO-K – Poreska prijava o obračunatom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na prihode ostvarene kvartalno, od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika, koju će podnositi fizička lica tzv. freelanceri, odnosno fizička lica koja ostvare prihod od ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i prihod od ugovorene naknade za izvršeni rad, u situaciji kada se porez utvrđuje po sistemu samooporezivanja (kada ostvare prihod od lica koja prilikom isplate nemaju obavezu da obračunaju poreze i doprinose u Srbiji).

Naime, nova poreska prijava PP OPO-K je uvedena s obzirom na to da su u sistemu oporezivanja dohotka građana od 1. januara 2023. godine u primeni dva nova modela kvartalnog oporezivanja pomenuta dva prihoda.

Fizička lica kao poreski obveznici, koji svoju poresku obavezu prijavljuju i plaćaju kvartalno (za prihod ostvaren u periodu od 3 meseca), po sistemu samooporezivanja, prijavu na obrascu PP OPO-K podnose za prihode koje su ostvarili počev od drugog kvartala (od 1. aprila 2023. godine do 30. juna 2023. godine). Rok za podnošenje prijave je 30 dana od dana istekla kvartala (za drugi kvartal prijava PP OPO-K se mora podneti najkasnije 31. jula, jer 30. jul pada u nedelju – neradan dan).

Kada je reč o prihodu koji ostvare u prvom kvartalu (od 1. januara 2023. godine do 31. marta 2023. godine), poreski obveznici na raspolaganju imaju 2 opcije:

• Prijavu mogu podneti na obrascu PP OPO-K, s tim da u tom slučaju rok za podnošenje prijave nije 30 dana od dana istekla prvog kvartala, već je rok 30 dana od narednog dana u odnosu na dan kada se steknu tehnički uslovi za podnošenje prijave na obrascu PP OPO-K;
• Prijavu mogu podneti na obrascu PP OPO, a u tom slučaju rok za podnošenje prijave je 30 dana od dana istekla prvog kvartala.

Razlog za ovu situaciju je činjenica da je još uvek u fazi pripreme tehnička podrška za podnošenje prijave na obrascu PP OPO-K. Očekuje se da tehnička podrška bude operativna uskoro, a na sajtu Ministarstva finansija i Poreske uprave će biti okačeno obaveštenje kada tehnička podrška postane operativna.

Tehnička podrška treba da olakša fizičkim licima podnošenje prijave na obrascu PP OPO-K, dok usluga tehničke podrške neće biti dostupna za podnošenje prijave na obrascu PP OPO.

Očekuje se da uskoro bude objavljeno korisničko uputstvo, kao i objašnjenja u vezi sa podnošenjem i popunjavanjem prijava na obrascima PP OPO i PP OPO-K.

Pošto trenutno radimo na unapređenju kalkulatora na našem web sajtu, privremeno kalkulaciju poreza i doprinosa možete obaviti na formularu na sledećem linku: https://krestonmdm.com/wp-content/uploads/2023/04/Kalkulator_frilenseri_-2023_Kreston_-MDM.xlsx

U nastavku dajemo samo neke od izmena Zakona o elektronskom fakturisanju i Zakona o fiskalizaciji:

Elektronsko fakturisanje (izmene stupaju na snagu 1.1.2023):

• Uvedeno je da se eFaktura koja je odbijena može naknadno prihvatiti (za eFakture koje se evidentiraju u CRF ova odredba će se primenjivati od 1.6.2023. godine)
• Ukinuta je obaveza izdavanja eFakture za promet dobara i usluga bez naknade
• Precizirano je da se odredbe ovog zakona ne odnose na fizička lica koji nisu obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti
• Usklađena je definicija pojma „subjekt javnog sektora”
• Ukoliko postoji privremeni prekid u radu SEF-a, eFaktura se smatra dostavljenom u trenutku ponovnog uspostavljanja rada sistema elektronskih faktura
• Pojašnjeno je koji subjekti imaju obavezu elektronskog evidentiranja PDV u SEF. Naime, izuzeta su lica koja se smatraju poreskim dužnicima (u smislu Zakona o PDV), ali koji nisu u PDV sistemu i nisu se registrovali kao dobrovoljni korisnici.

Fiskalizacija (izmene stupile na snagu 20.12.2022):

• Uvedeno je povezivanje SUF i SEF, tako što podaci sadržani u Sistemu za upravljanje fiskalizacijom (SUF) koji se odnose na fiskalne račune izdate pravnim licima, odnosno obveznicima poreza na prihode od samostalne delatnosti, prenose se u Sistem elektronskih faktura (SEF) – podzakonski akt biće donet u roku od 180 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona
• Uveden je još jedan izuzetak od pravila koji se odnosi na obavezno korišćenje najmanje jednog elektronskog fiskalnog uređaja koji koristi sopstveni procesor fiskalnih računa u maloprodajnom objektu. Ovim su obuhvaćeni obveznici fiskalizacije koji povremeno vrše promet na malo sopstvenih korišćenih pokretnih materijalnih sredstava.
• Definisano je da se promet dobara i usluga koji obveznik fiskalizacije izvrši pravnim licima, odnosno obveznicima poreza na prihode od samostalne delatnosti, izvan svog maloprodajnog objekta ne smatra se prometom na malo

Ministar finansija je na osnovu člana 61. stav 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, doneo Pravilnik o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“ za 2022. Godinu:

Prema članu 2. ovog pravilnika:

1) za banke i davaoce finansijskog lizinga:

(1) 0,50% na kratkoročne kredite u RSD;

(2) 2,86% na dugoročne kredite u RSD;

(3) 2,75% na kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;

(4) 3,91% na kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD;

(5) 2,61% na kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;

(6) 3,96% na kredite u SEK i dinarske kredite indeksirane u SEK;

(7) 1,88% na kredite u GBP i dinarske kredite indeksirane u GBP;

(8) 2,31% na kredite u RUB i dinarske kredite indeksirane u RUB;

2) za druga privredna društva:

(1) 3,12% na kratkoročne kredite u RSD;

(2) 3,39% na dugoročne kredite u RSD;

(3) 2,25% na kratkoročne kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;

(4) 2,73% na dugoročne kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;

(5) 6,94% na kratkoročne kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;

(6) 1,85% na kratkoročne kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD;

(7) 3,54% na dugoročne kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD.

Kamatne stope  primenjuju se i na zajmove.

U toku 2022. godine objavljeno je novo izdanje Smernica OECD-a za primenu pravila o transfernim cenama za multinacionalna preduzeća i poreske uprave.

Novo izdanje sadrži sledeće izmene:

• U poglavlju II koje se odnose na primenu metoda podele dobiti gde se objašnjava gde je tačno metod podele dobiti primenjiv
• U poglavlju VI je dodat aneks koji se odnosi na nematerijalnu imovinu čiju je vrednost teško utvrditi
• Dodato je novo poglavlje X koje se odnosi na finansijske transakcije

Potvrde o rezidentnosti u elektronskom formatu izdaju sledeće države:

1. Malta

Poreska uprava Malte počela je sa izdavanjem elektronskih potvrda o rezidentnosti 04.11.2020. godine i iste se izdaju na zahtev poreskog obveznika. U određenim okolnostima se navedena potvrda još uvek izdaje i u papirnom formatu koji je prethodno potpisan i overen od strane poreskih organa ove zemlje.

2. Hrvatska

Poreska uprava Hrvatske izdaje elektronske potvrde o rezidentnosti i to na dan, za određeni period, o rezidentnosti i nerezidentnosti. Svaka od navedenih potvrda sadrži i QR kod, elektronski potpis i broj pod koj im je izdata potvrda.

3. Slovenija

Poreska uprava Slovenije izdaje elektronske potvrde o rezidentnosti koje sadrže elektronki potpis i barkod. U slučaju kada se potvrda izdaje elektronski, original ostaje u poreskoj upravi, a poreskom obvezniku se šalje fizički prepis, što je štampana verzija originala. Navedeni fizički prepis ima istu dokaznu vrednost kao original u elektronskom obliku. Ukoliko obveznik želi da primi potvrdu u fizičkom obliku, to navodi u zahtevu za izdavanje potvrde. U tom slučaju se potvrda potpisuj e, stavlja pečat i šalje se poreskom obvezniku.

Dakle, Republika Slovenija navedene potvrde izdaje i elektronski i u papirnoj formi.

4. Gruzija

Poreska uprava Gruzije izdaje elektronske potvde o rezidentnosti na zahtev poreskog obveznika. Ovako izdate potvrde sadrže identifikacioni broj, barkod, ime i prezime poreskog obveznika i adresu.

5. Španija

Dokaz o rezidentnosti (potvrda, sertifikat) izde se online od strane Španske poreske agencije i generišu se bez pečata ili potpisa. Svaka potvrda ima određeni verifikacioni sigurnosni kod (CSV) koji garantuje njegovu autentičnost i tačan sadržaj.

6. Velika Britanija

Potvrda o rezidentnosti izdata elektronskim putem sadrži sledeće podatke: PIB, naziv poreskog obveznika, adresu, QR kod, elektronski potpis i pečat. Potvrde o rezidentnosti se mogu izdati i u PDF formatu, kako bi se one mogle popuniti u onoliko primeraka koliko je potrebno, a svaka od njih će od strane Poreske uprave biti tretirana kao original.

7. Letonija

Potvrda o rezidentnosti ove zemlje od 08.12.2020. godine izdaje se elektronskim putem. Ista se izdaje bez pečata ili potpisa, sa jedinstvenim QR kodom, kao i verifikacionim kodom, što sve zajedno garantuje njegovu verodostojnost. Naravno ovo pod uslovom da poreski rezidenti zatraže potvrdu preko SRS sistema za elektronsko prijavljivanje (EDS) putem koga se potvrđuje da elektronski izdate potvrde imaju istu zakonsku vrednost kao štampane potvrde sa pečatom i potpisom.

U slučajevima kada poreski rezident nije korisnik sistema za elektronsko prijavljivanje, SRS izdaje štampanu Potvrdu sa potpisom i pečatom.

8. Katar

Država Katar izdaje potvrde o rezidentnosti na engleskom jeziku i iste sadrže broj potvrde, bar kod, kao i digitalni potpis i pečat.

9. Ruska Federacija

Ruska Federacija izdaje potvrde na ruskom i na engleskom jeziku i sadrže broj, datum izdavanja, verifikacioni kod i potpis ovlašćenog lica.

10. Estonija

Republika Estonija izdaje potvrde o rezidentnosti na engleskom jeziku i iste sadrže broj potvrde, datum izdavanja potvrde, kao i digitalni potpis.

11. Belgija

Kraljevina Belgija od 23.02.2022. godine ove potvrde izdaje elektronskim putem. Sada je elektronsko izdavanje potvrda o rezidentnosti u pomenutoj državi moguće samo za fizička lica. Ovaj elektronski sertifikat se generiše bez potpisa ali se izdaje sa elektrnskim pečatom i QR kodom.Takođe, tokom 2022. godine Kraljevina Belgija će početi i izdavanje elektronske potvrde o rezidentnosti za pravna lica o čemu ćete biti blagovremeno obavešteni.

12. Singapur

Republika Singapur pored papirne verzije izdaje elektronskim putem potvrde o rezidentnosti (na engleskom jeziku) za fizička lica i privredne subjekte, i iste sadrže bar kod, datum izdavanja potvrde kao i digitalni potpis.

13. Mađarska

Počevši od 21.02.2019. godine Nacionalna uprava za poreze i carine Mađarske izdaje potvrdu o rezidentnosti u elektronskom obliku. Potvrde sadrže kvalifikovane elektronske potpise i vremenski pečat.

Izuzetak od izdavanja u elektronskoj formi: Ukoliko Nacionalna uprava za poreze i carine Mađarske izda potvrdu o rezidentnosti na obrascu koji je izdat od strane inostranog poreskog organa. To je moguće ako:

• podnosilac zahteva priloži profesionalni prevod inostranog obrasca na mađarski ili
• ako je inostrani obrazac na engleskom ili
• dvojezični ili višejezični obrazac takođe sadrži tekst na engleskom u potpunosti.

Usled činjenice da tražena potvrda na obrascu inostranog organa mora da sadrži potpis kako poreskog obveznika tako i službenika Nacionalne uprave za poreze i carine. Stoga se zahtev za potvrdu o rezidentnosti koja se izdaje na obrascu koji je regulisan od strane inostranog organa može podneti na papiru i potvrde se mogu izdati samo na papiru od strane Nacionalne uprave za poreze i carine. Ove potvrde će i svim slučajevima biti autentifikovane od strane Uprave kao organa koji iste izdaje.

Nacionalna uprava za poreze i carine ograničava samo podnošenje zahteva za potvrdu o rezidentnosti. Pomenuto podrazumeva da u skladu sa mađarskom regulativom, poreski obveznici koji su se obavezali na komunikaciju elektronskim putem – mogu podneti zahtev za potvrdu o rezidentnosti (osim u slučajevima kada se potvrda o rezidentnosti mora izdati na obrascu inostranog organa) samo elektronski.

Međutim, svaki poreski obveznik može da se odluči da im se potvrda izda u Nacionalnoj upravi za poreze i carine ili u elektronskoj formi.

14. Republika Irska

Počevši od juna 2018. godine, u Republici Irskoj je u primeni novi elektronski način izdavanja potvrda o rezidentnosti za potrebe primene ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja zaključenih između Republike Irske i drugih država, uključujući i Republiku Srbiju. Navedeno znači da se potvrde o rezidentnosti dobijaju isključivo preko zaštićene online platforme. Obrazac, pored ostalog, sadrži i digitalni potpis nadležnog poreskog inspektora, pod koj im se podrazumeva ime i prezime, onako kako je otkucano na potvrdi.

15. Češka

Nadležni organi Republike Češke izdaju potvrdu o rezidentnosti, i u papirnoj i u elektronskoj formi, a za potrebe primene ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Potvrda izdata u elektrnoskoj verziji ne sadrži svojeručni potpis ovlašćenog lica, kao ni pečat nadležnih organa. S tim u vezi, iako je ovako izdata potvrda validna, nadležni organ države izvora prihoda može, ukoliko smatra da je to potrebno, zatražiti da se potvrda izdata u elektronskom formatu dodatno overi potpisom ovlašćenog lica, kao i pečatom nadležnog organa.

16. Italija

Republika Italija takođe idaje potvrde o rezidentnosti i u elektronskom formi. Naime, zbog standardizacije procesa zahteva i izdavanja potvrda o rezidentnosti za potrebe primene UIDO zaključenih između Republike Italije i drugih država, uključujući i našu zemlju, znači da poreski obveznik (i fizička i pravna lica) zahteva od nadležnog organa Republike Italije da potvrdu o rezidentnosti dostavi nadležnom organu zemlje, u kojoj je ostvario prihod u određenoj kalendarskoj godini. Potvrda o rezidentnosti se može izdati na dva načina: 1) u papirnom ili 2) elektrnoskom formatu sa elektrnskim potpisom poreskoj službenika koji je potvrdu izdao, a potom se ista dostavlja putem preporučene pošte poreskom obvezniku.

U slučaju kada se potvrda o rezidentnosti izdaje u elektronskoj formi, poreski obveznik mora dostaviti potvrdu o rezidentnosti nadležnom organu druge zemlje isključivo i digitalnom obliku (datoteka u formatu pdf.P7m), zbog nemogućnosti verifikacije digitalnog potpisa u papirnoj formi potvrde.

Izvori:

Bilten broj 2, April-Jun 2021.

Bilten broj 1, Januar-Mart 2022.

Bilten broj 2, April-Jun 2022.

JKP Infostan tehnologije je svojim korisnicima poslalo obaveštenje o novom načinu izdavanja računa u vezi sa iskazivanjem PDV.

Infostan više neće iskazivati PDV u svojim računima, a pružaoci usluga će izdavati pojedinačne e-račune u kojima će biti iskazan PDV

U obaveštenju se navodi sledeće:

„JKP Infostan tehnologije je u skladu sa članom 24.  Zakona o elektronskom fakturisanju („Sl. glasnik RS“ broj 44/2021 i 129/2021) redizajniralo račun objedinjene naplate. Novi izgled računa biće Vam dostavljen od obaveze za mesec maj 2022. godine.

JKP Infostan tehnologije će izdati e-račun na osnovu člana 17. stav 4. tačka 2. Zakona o PDV-u („SL. glasnik RS“ broj 84/2004,… i 153/2020) u bruto iznosu koji naplaćuje u ime i za račun pružaoca usluga.

Uz saglasnost Ministarstva finansija RS, pravna lica da bi ostvarila pravo na odbitak prethodnog poreza preko SEF-a dobijaće pojedinačne e-račune od strane pružaoca usluge sa iskazanim stavkama i obračunatim porezom. Na tim računima ukupan iznos za uplatu biće iskazan 0,00 RSD uz napomenu da se naplata vrši preko sistema objedinjene naplate.

Ukoliko niste dobili e-račun od strane pružaoca usluge preko SEF-a potrebno je da nas kontaktirate putem elektronske pošte na [email protected] kako bi ažurirali podatke i dostavili račun.“

Prosečna zarada (bruto) obračunata za mart 2022. godine iznosila je 102.781 dinar, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 74. 664 dinara.

Rast bruto i neto zarada u periodu januar–mart 2022. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 13,4% nominalno, odnosno 4,3% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za mart 2022. godine nominalno je veća za 14,3%, a realno za 4,8%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 14,4%, odnosno za 4,9% realno.

Medijalna neto zarada za mart 2022. godine iznosila je 55 146 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

IZVOR: Republički zavod za statistiku

Na našoj aplikaciji postavljen je novi kalkulator Godišnjeg poreza na dohodak građana u skladu sa novim propisima.

Rok za podnošenje Poreske prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana – obrazac PPDG-2R, za 2021. godinu, ističe 16.5.2022. godine.

Bliže informacije o godišnjem porezu na dohodak građana i načinu popunjavanja poreske prijave PPDG-2R mogu se naći u Objašnjenju Ministarstva finansija u vezi sa godišnjim porezom na dohodak građana za 2021. godinu  i  Poreskom informatoru – Godišnji porez na dohodak građana

Našu aplikaciju možete preuzeti na sledećim linkovima:

– Google Play

– App Store

Usled izuzetno velikog broja do sada primljenih zahteva za izdavanje saglasnosti na Listu kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja, kao i približavanje zakonskog roka za dostavaljnje prepisa arhivske knjige, a iz nepostojanja adekvatnih tehničkih i kadrovskih kapaciteta, Istorijski arhiv Beograda nije u mogućnosti da do daljeg prima novu dokumentaciju, na do sada jedini primenjeni način – isključivo pisanim putem.

U cilju adekvatnog rešavanja ovog problema, u ovom trenutku se, u saradnji sa eUpravom radi na uspostavljanju adekvatnog e-servisa kojim će se dokumentacija primati i u elektronskom obliku.
 

Dok svi stvaraoci i imaoci ne budu u prilici da dostave pomenutu dokumentaciju vezanu za Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, Arhiv Beograda, po ovom pitanju, neće sprovoditi kaznene mere navedene Zakonom.

Do sada primljeni zahtevi kontinuirano se obrađuju, u skladu sa pomenutim mogućnostima, i uručuju.

Nova demo verzija Sistema elektronskih faktura dostupna na adresi: demoefaktura.mfin.gov.rs

Pozvani su svi subjekti privatnog sektora da se registruju na novoj demo verziji Sistema elektronskih faktura.
Produkciona verzija Sistema elektronskih faktura dostupna je na adresi: efaktura.mfin.gov.rs

Od trenutka registracije primenjuju sva prava i obaveze propisane Zakonom o elektronskom fakturisanju („Sl. glasnik RS”, br. 44/21 i 129/21). Pored ostalog, to podrazumeva da sve poslate i primljene elektronske fakture imaju svojstvo verodostojnih isprava.

Važne napomene:
Generisani API ključ se isključivo odnosi na okruženje na kom je i generisan.

Sve dodatne informacije koje se odnose na:

– Ažurirano interno tehničko uputstvo

– Ažuriranu specifikacija prilagođene primene standarda EN 16931-1

– Ažurirane primere XML datoteka po UBL1 standardu

Mogu se preuzeti na odeljku Instrukcije / Uputstva i Specifikacije portala www.efaktura.gov.rs

Fizička lica koja su ostvarila dohodak u 2021. godini preko 3.268.224 dinara imaju obavezu da
podnesu poresku prijavu za godišnji porez na dohodak građana i plate porez.

Detaljnije: Tax Alert 26.02.2022.

Pušten u rad novi Poseban informacioni sistem Agencije za prijem, obradu i javno objavljivanje finansijskih izveštaja

Obaveštavaju se svi zainteresovani da je danas, 31. januara 2022. godine, pušten u produkciju novi Poseban informacioni sistem Agencije za prijem, obradu i javno objavljivanje finansijskih izveštaja, odnosno dokumentacije (PIS FI Agencije).

Izgradnjom tog sistema, Agencija je usvojila nov način finansijskog izveštavanja koji se, u skladu sa novim Zakonom o računovodstvu, primenjuje počev od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na 31.12.2021. godine i kasnije, kao i pojedine zahteve korisnika za unapređenjem određenih funkcionalnosti prethodnog sistema koje bi obveznicima, kao i knjigovođama, olakšalo postupak dostavljanja finansijskih izveštaja, odnosno dokumentacije.

Link za pristup aplikaciji za dostavljanje finansijskih izveštaja:

https://reid.apr.gov.rs/IDF/?wa=wsignin1.0&wtrealm=https%3a%2f%2ffin.apr.gov.rs%2fFiEksterna%2f&wctx=rm%3d0%26id%3dpassive%26ru%3d%252fFiEksterna%252f&wct=2022-01-31T19%3a18%3a46Z

Vlada Republike Srbije donela je novu Uredbu o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Uredba je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 132/2021 i stupa na snagu 7. januara 2022. godine.

Sastavni deo Uredbe su novi Jedinstveni kodeks šifara, novi obrasci M i M-A  i Spisak dokaza na osnovu kojih se utvrđuje svojstvo osiguranika, odnosno osiguranog lica, promene u osiguranju i prestanak svojstva osiguranika.

Link: Uredba

U „Službenom glasniku RS“, broj 127 od 24.12.2021. godine objavljen je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o porezu na dodatu vrednost.

Izmene i dopune Pravilnika izvršene su zbog usaglašavanja sa propisima iz oblasti fiskalizacije i elektronskog fakturisanja koje se tiču izdavanja računa.

Izmene i dopune Pravilnika stupaju na snagu 25.12.2021. godine.

Najvažnije izmene i dopune tiču se sledećeg:

– Novi obavezan elemenat avansnog računa je datum prijema avansa

– Fiskalni račun koji sadrži podatak o PIBu primaoca fiskalnog računa smatra se računom izdatim u skladu sa ZPDV i može da služi kao osnov za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza

– Elektronski račun koji se izdaje kroz sistem elektronskih faktura smatra se računom u smislu ZPDV, iako ne sadrži podatak o mestu izdavanja

– Računom koji se izdaje inostranom putniku za potrebe povraćaja PDV za promet dobara koja otprema u inostranstvo u ličnom prtljagu koji nosi sa sobom za nekomercijalne svrhe, smatra se i fiskalni račun izdat u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji

– Za refakciju PDV diplomatskim i konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama izdaje se fiskalni račun na kom je iskazan PIB nosioca prava

Detaljna objašnjenja izmena i dopuna Pravilnika o PDV:

Link: Tax Alert

Prosečna zarada (bruto) obračunata za oktobar 2021. godine iznosila je 91.132 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 66.048 dinara.

Prosečna zarada (bruto) obračunata za oktobar 2021. godine iznosila je 91 132 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 66 048 dinara.

Rast bruto zarada u periodu januar–oktobar 2021. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 8,7% nominalno, odnosno 5,1% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 8,9% nominalno i za 5,3% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za oktobar 2021. godine nominalno je veća za 9,7%, a realno za 2,9%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 9,9%, odnosno za 3,1% realno.

Medijalna neto zarada za oktobar 2021. godine iznosila je 50 000 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. 

IZVOR: Republički zavod za statistiku

Obaveza i način sprovođenja popisa regulisani su Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 73/2019 i 44/2021 – dr. zakon) i Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. glasnik RS“, br. 89/2020).

• Krajnji rok za predaju Izveštaja o redovnom popisu za 2021. godinu na usvajanje je 30. januar 2022. godine
• Krajnji rok za donošenje Odluke o usvajanju Izveštaja o izvršenom redovnom popisu za 2021. godinu je 30. januar 2022. godine
• Obračun PDV na utvrđene manjkove vrši se u obračunu PDV za mesec januar 2022. godine

Članom 20.  Zakona o računovodstvu  uređena je obaveza vršenja popisa. Pravna lica i preduzetnici su dužni da pre sprovođenja godišnjeg popisa izvrše usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom. 

Ukoliko pravno lice ne popiše imovinu i obaveze u skladu sa čl. 20. i 21. Zakona o računovodstvu, novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice i od 20.000 do 150.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu (član 57. Zakona o računovodstvu).

U skladu sa članom 4. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, za organizaciju i pravilnost popisa odgovoran je zakonski zastupnik pravnog lica. Pravno lice, odnosno preduzetnik, u skladu sa opštim aktom, obrazuje potreban broj stalnih ili povremenih komisija za popis imovine i obaveza, određuje dan na koji se popis vrši i period u kome će komisije vršiti popis, vreme za popis i rokove dostavljanja izveštaja o izvršenom popisu nadležnom organu pravnog lica, odnosno preduzetniku.

Prema članu 22. Zakona o računovodstvu, pravna lica i preduzetnici su obavezni da pre sastavljanja finansijskih izveštaja usaglase međusobna potraživanja i obaveze, što se dokazuje odgovarajućom ispravom – u praksi najčešće obrazac IOS (Izvod otvorenih stavki).

Sva pravna lica i preduzetnici koji sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje dužni su da u tom izveštaju u vezi sa neusaglašenim potraživanjima i obavezama obelodane:

1) broj i ukupan iznos neusaglašenih potraživanja i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu potraživanja; i

2) broj i ukupan iznos neusaglašenih obaveza i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu obaveza. Ukoliko pravna lica ne izvrše obelodanjivanja u skladu sa ovim zakonom, biće obavezni da plate novčane kazne jednake kaznama predviđenim za neispunjavanje obaveze iniciranja usaglašavanja stanja od strane poverioca.

U slučaju da poverilac ne ispuni svoju obavezu i ne dostavi dužniku stanje neplaćenih računa i ako ne obelodani u Napomenama uz finansijske izveštaje neusaglašena potraživanja i obaveze, predviđena je novčana kazna od 100.000 do 3.000.000 dinara za pravno lice, od 20.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno od 100.000 do 500.000 za preduzetnika (član 57. Zakona o računovodstvu).

Na sednici održanoj 26. novembra 2021. godine, Narodna skupština Republike Srbije  usvojila je set poreskih zakona:

1.         Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana

2.         Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

3.         Zakon o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica

4.         Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu

5.         Zakon o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara

Najvažnije izmene:

ZAKON O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA

ZAKON O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE

–smanjena stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25,5% na 25%

-sve olakšice koje predviđa ZPDG, predviđa i Zakon o doprinosima u pogledu oslobođenja od plaćanja određenog iznosa doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

ZAKON O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA

–obvezniku se pruža mogućnost da pod određenim uslovima kapitalni dobitak ostvaren prenosom prava intelektualne svojine (autorsko pravo, pravo srodno autorskom, kao i pravo u vezi sa pronalaskom) u kapital rezidentnog pravnog lica, ne uključi u osnovicu poreza na dobit pravnih lica (član 30. ZPDPL)

–propisano je da se ova izmena primenjuje na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev za 2022. godinu, odnosno za poreski period koji počinje u 2022. godini.

Sajt Narodne skupštine, 26.11.2021.

http://www.parlament.gov.rs/aktivnosti/narodna-skup%C5%A1tina.942.html

Na sednici održanoj 3. novembra 2021. godine Vlada Republike Srbije je usvojila nacrte nekoliko poreskih zakona.

Predlozi izmena i dopuna poreskih zakona nalaze se u skupštinskoj proceduri i očekuje se njihovo usvajanje do kraja novembra.

Najvažnije predložene izmene i dopune navedenih zakona su:

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana

Link: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/2021/1964-21.pdf

• Izmenama člana 15a ZPDG vrši se povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 18.300 na 19.300 dinara mesečno.
• U članu 9. ZPDG izmenom stava 1. tačka 23a) precizira se da izuzimanje od oporezivanja porezom na dohodak građana može da se ostvari za primanja studenata koji obavljaju učenje kroz rad. Na ovaj način se uvodi izuzimanje naknade koju ostvaruju studenti koji obavljaju učenje kroz rad u dualnom modelu studija kao materijalno i finansijsko obezbeđenje uz već postojećim zakonskim rešenjem propisano izuzimanje naknade za učenike u dualnom obrazovanju. Vrši se i terminološko usaglašavanje odredbe.
• U čl. 21v stav 1. ZPDG i 21d stav 1. ZPDG, kojima se uređuje pravo poslodavca na povraćaj dela plaćenog poreza, u procentu od 65% do 75% po osnovu zarade novozaposlenih lica, predlaže se produženje važenja postojećih olakšica. Kako olakšice ističu zaključno sa 31. decembrom 2021. godine, predlaže se produženje perioda njihove primene na 31. decembar 2022. godine.
• U članu 21e ZPDG, kojim je uređena olakšica za poslodavca – novoosnovano privredno društvo koje obavlja inovacionu delatnost, vrši se brisanje odredbe stava 6. ovog člana, kojom je bio propisan uslov za ostvarivanje olakšice. Na taj način poresko oslobođenje iz ovog člana postaje trajna mera, na način da će pravo na korišćenje oslobođenja moći da ostvare poslodavci nezavisno od trenutka osnivanja privrednog društva.
• Vrši se izmena člana 21ž ZPDG, kojim je uređena olakšica za poslodavca koji zasnuje radni odnos sa kvalifikovanim novozaposlenim licem, tako što se propisuju dodatni uslovi za nastavak perioda primene ove poreske olakšice do 2025. godine.
• Vrši se dodavanje dva nova člana kojima se uređuju nove olakšice za zapošljavanje.  Novododatim članom 21z uređuje se nova olakšica za poslodavca koji zasnuje radni odnos sa novozaposlenim licem, na način da se poslodavac oslobađa obaveze plaćanja 70% obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade novozaposlenog lica za zaradu isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2024.godine.
• Novododatim članom 21i uređuje se nova olakšica za poslodavca po osnovu zarade lica koja su neposredno angažovana na poslovima istraživanja i razvoja. Poslodavac koji u okviru svoje delatnosti na teritoriji Republike Srbije obavlja istraživanje i razvoj oslobađa se obaveze plaćanja 70% obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade lica koja su neposredno angažovana na poslovima istraživanja i razvoja, srazmerno vremenu koje takva lica provedu na poslovima istraživanja ili razvoja u odnosu na puno radno vreme.
• U članu 87. ZPDG uređuje se umanjenje dohotka za oporezivanje godišnjim porezom na dohodak građana za obveznike koji imaju manje od 40 godina života, tako da se obveznicima godišnjeg poreza na dohodak građana koji poslednjeg dana kalendarske godine za koju se utvrđuje godišnji porez na dohodak građana imaju manje od navršenih 40 godina života, godišnji zbir zarada, oporezivog prihoda od samostalne delatnosti i oporezivih prihoda od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine dodatno umanjuje za iznos tri prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji u godini za koju se utvrđuje porez.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

Link: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/2021/1961-21.pdf

Predložene su sledeće izmene i dopune:

• smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25,5% na 25%
• produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica na 31. decembar 2022.
• produžava se period primene poreskog oslobođenja po osnovu zarade kvalifikovanih novozaposlenih lica tako što se propisuju dodatni uslovi za nastavak ostvarivanja prava do kraja 2025. godine
• uvođenje nove olakšice za poslodavce koji zaposle novozaposlena lica – oslobađaju se obaveze plaćanja 100% doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu zarade novozaposlenog lica, za zaradu isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2024. godine
• uvođenje i olakšice za poslodavce – pravna lica koji u okviru svoje delatnosti na teritoriji Republike Srbije obavljaju istraživanje i razvoj  – oslobađaju se obaveze plaćanja 100% doprinosa za obavezno PIO za zaradu lica koja su neposredno angažovana na poslovima istraživanja i razvoja, srazmerno vremenu koje takva lica provedu na poslovima istraživanja i razvoja u odnosu na puno radno vreme
• da se izmene primenjuju  od 1. januara 2022. godine,
• primena novih olakšica za zapošljavanje od 1. marta 2022. godine

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Link: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/2021/1965-21.pdf

• Predlaže se dopuna člana 30. ZPDPL – obvezniku se pruža mogućnost da pod određenim uslovima kapitalni dobitak ostvaren prenosom prava intelektualne svojine (autorsko pravo, pravo srodno autorskom, kao i pravo u vezi sa pronalaskom) u kapital rezidentnog pravnog lica, ne uključi u osnovicu poreza na dobit pravnih lica
• Predlaže se da se odredbe ovog zakona primenjuju na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev za 2022. godinu, odnosno za poreski period koji počinje u 2022. godini.
• Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.

Link:http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/2021/1962-21.pdf

• Predlaže se da se pravom zakupa stana ili kuće za stanovanje koji je predmet oporezivanja porezom na imovinu (koji je konstituisan u korist fizičkog lica za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, za koji je propisano plaćanje neprofitne zakupnine ili zakupnine koja se obračunava primenom propisanih kriterijuma i merila) smatra i zakup stana koji je konstituisan u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja, kao i zakonom kojim se uređuju nauka i istraživanje. Naime, zakup stana ili kuće za stanovanje u svojini građana, koji je konstituisan u korist fizičkog lica više se ne uređuje zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, već zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja, te se predloženom izmenom vrši pravnotehničko usaglašavanje odredbe kojom se uređuje predmet oporezivanja. Takođe, stambene potrebe istraživača, nastavnika i saradnika u institutima i visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i institutima čiji je osnivač Srpska akademija nauka i umetnosti obezbeđuju se davanjem stanova pod zakup pod posebnim uslovima, sa pravom na otkup po cenama nižim od tržišne, pa se u tom smislu vrši preciziranje predmeta oporezivanja.
• Uređuje se dan na koji nastaje obaveza po osnovu poreza na imovinu u slučaju kad jedno lice koje je u braku teretnim pravnim poslom stiče nepokretnost, a na osnovu tog pravnog posla pravo zajedničke svojine na toj nepokretnosti stiče i njegov supružnik koji nije ugovarač, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak upisa u katastar nepokretnosti i vodova.
• Predlaže se da osnovicu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu ne čini tržišna vrednost, već vrednost koja se utvrđuje primenom elemenata koje čine radna zapremina motora vozila, snaga motora vozila i  koeficijent starosti vozila, po formuli: (320 X radna zapremina + 6400 X snaga motora) X koeficijent starosti vozila.
• Predlaže se da kod prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu obveznik poreza na prenos apsolutnih prava bude kupac.
• S obzirom na to da se putnička vozila za „rent a car” posebno ne označavaju, briše se posebna označenost kao uslov za ostvarivanje poreskog oslobođenja za prenos prava svojine na tim vozilima. nasleđe i poklon, kao i poreza na prenos apsolutnih prava, u slučaju kad je
• Predlaže se da se poreska prijava ne podnosi za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava – kod prenosa uz naknadu prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, osim u slučajevima za koje je propisano poresko oslobođenje.
• Predlaže se da se porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje samooporezivanjem – kad se prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, osim u slučaju za koje je propisano poresko oslobođenje. Porez koji se utvrđuje samooporezivanjem plaćaće se u propisanom iznosu, na propisani račun za uplatu javnih prihoda, do podnošenja zahteva za promenu saobraćajne dozvole. Promena saobraćajne dozvole vršiće se uz taj dokaz.
• Kad se prenos vrši između ostalih lica, kao i u slučajevima prenosa između fizičkih lica za koje je propisano poresko oslobođenje, porez će se i dalje utvrđivati rešenjem poreskog organa (iz razloga što je prenos između tih lica u slučajevima propisanim članom 24. Zakona izuzet od oporezivanja, a tu činjenicu, odnosno postojanje prava na poresko oslobođenje, nije nadležan da ceni organ nadležan za promenu saobraćajne dozvole). Kad postoji poreska obaveza, porez utvrđen rešenjem plaćaće se (kao i do sada) u  roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Kad je poresko oslobođenje utvrđeno rešenjem, promena saobraćajne dozvole vršiće se bez dokaza o plaćenom porezu.
• Predlaže se da se porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za čije utvrđivanje je postupak započet po propisima koji su važili do početka primene ovog zakona, utvrdi primenom zakona koji je bio na snazi na dan nastanka poreske obaveze. Izuzetno, porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, na prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, za čije utvrđivanje je postupak započet do 30. marta 2022. godine, utvrdiće se primenom zakona koji je bio na snazi na dan nastanka poreske obaveze.
• Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, po osnovu nasleđa, poklona ili prenosa apsolutnih prava, za koji je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa nakon stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se i platiti primenom zakona kojim se uređuju porezi na imovinu koji je bio na snazi na dan na koji bi poreska obaveza nastala u skladu sa članom 17. st. 1. do 4, odnosno članom 29. st. 1. do 8. ZPI, da je prijavljena u propisanom roku.
• Predlaže se odlaganje roka od koga jedinice lokalne samouprave utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava do 1. januara 2023. godine. Do 31. decembra 2022. godine porez po tom osnovu će utvrđivati, naplaćivati i kontrolisati Poreska uprava.
• S obzirom na to da se porez na imovinu utvrđuje za kalendarsku godinu, predlaže se da se u skladu sa ovim zakonom porez utvrđuje i plaća počev za 2022. godinu.
• Predlaže se da se odredbe ovog zakona kojima se uređuje utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu samooporezivanjem, primenjuju od 31. marta 2022. godine.
• Predlaže se da ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2022. godine.

Na internet prezentaciji Poreske uprave (www.purs.gov.rs) objavljeno je Korisničko uputstvo za dostavljanje podataka i generisanje jedinstvene oznake o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama elektronskim putem.

Od 1. oktobra posredstvom portala ePorezi, poreski obveznici će moći da prijavljuju poslovni prostor i poslovne prostorije u kojima obavljaju delatnost za koju je neophodno posedovanje  fiskalnog uređaja. Obaveza obveznika fiskalizacije je da pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa, Poreskoj upravi elektronskim putem dostave podatke o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama radi generisanja jedinstvene oznake, kako bi mogli da započnu proces eFiskalizacije.

Obveznik fiskalizacije podatke o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama dostavlja Poreskoj upravi podnošenjem prijave putem portala ePorezi. Nakon pristupa portalu ePorezi, obveznik bira prijavu sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije (PGJO) i ručno unosi lične podatke kao što su broj telefona i mejl adresa, kao i podatke o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama. Pregled svih prijavljenih poslovnih prostora i poslovnih prostorija obveznik fiskalizacije može videti klikom na listi poslovni prostor u okviru prijave sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije (PGJO).

Nakon provere dostavljenih podataka, Poreska uprava odlučuje o prijavi u roku od tri dana od dana podnošenja. O tome dostavlja obaveštenje podnosiocu prijave u elektronskom obliku. Obaveštenje sadrži jedinstvenu oznaku poslovnog prostora i poslovne prostorije, koja će se koristiti u elektronskom fiskalnom uređaju.

Korisničko uputstvo za dostavljanje podataka i generisanje jedinstvene oznake o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama elektronskim putem

Izvor: Poreska uprava

Izvor: Poreska uprava RS

U Privrednoj komori Srbije održan je stručni skup posvećen uvođenju novog modela fiskalizacije, kome su prisustvovali ministar finansija Siniša Mali, direktorka Poreske uprave Dragana Marković, predstavnici Privredne komore Srbije, predsednik Upravnog odbora Naleda Vladislav Cvetković i 150 privrednika.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će rok za uvođenje novog modela fiskalizacije biti produžen do 30. aprila 2022. godine i najavio početak tranzicionog perioda za 1. novembar ove godine. Istakao je da uvođenje i primena novog modela fiskalizacije, za privrednike neće predstavljati dodatni trošak jer će država subvencionisati nabavku potrebne opreme. Obveznici fiskalizacije će direktno dobijati novčana sredstva potrebna za prelazak na novi model fiskalizacije. Ukupni iznos subvencija za prelazak na novi model fiskalizacije iznosi šest milijardi dinara. Novac će biti direktno uplaćivan svakom poreskom obvezniku koji će tako pokriti troškove obezbeđenja neophodnog uređaja i to po sto evra po prodajnom mestu i po sto evra po fiskalnom uređaju. Obveznici koji nisu u sistemu PDV-a dobiće za 20 odsto veću subvenciju za fiskalne uređaje zbog nemogućnosti da iskoriste ulazni PDV i kako bi taj trošak nadomestili, rekao je ministar Siniša Mali.

Direktorka Poreske uprave Dragana Marković, na stručnom skupu posvećenom uvođenju novog modela fiskalizacije, pozvala je privrednike da aktivnim učešćem doprinesu uspešnom i blagovremenom uvođenju novog modela fiskalizacije u Republici Srbiji, čime ćemo zajedno napraviti snažan iskorak u borbi protiv sive ekonomije i u opštem uređenju zajednice kroz poštovanje propisa, rekla je direktorka Marković.

Direktorka Dragana Marković izjavila je tom prilikom da u ovom momentu ima oko 150 prijavljenih korisnika (potencijalnih proizvođača) koji razvijaju neku od komponenti novog sistema, kojima tehničku podršku pruža tim Poreske uprave. U narednim danima očekuju se prve prijave za dobijanje odobrenja za upotrebu novih elektronskih uređaja. Spisak novih modela fiskalnih uređaja koji budu odobreni za korišćenje na teritoriji Republike Srbije, biće objavljen na sajtu Poreske uprave www.purs.gov.rs.

Najavila je da će od 1. oktobra, posredstvom portala ePorezi poreski obveznici moći da prijavljuju lokacije svojih poslovnih jedinica u kojima obavljaju delatnost za koju je neophodno posedovanje  fiskalnog uređaja. Takođe, od 1. novembra poreski obveznici će u poreskom sandučetu na portalu ePorezi dobiti elektronski poziv da se prijave za dobijanje bezbednosnih elemenata koje će Poreska uprava izdavati besplatno, ukoliko su prethodno prijavili lokacije poslovnih jedinica u kojima obavljaju delatnost.

Na sajtu e-faktura 17. septembara 2021. objavljeno je da je demo verzija (okruženje) sistema eFaktura dostupna na https://demoefaktura.mfin.gov.rs/login.

U demo verziji sistema eFaktura definisano je sledeće: dodela ovlašćenja za rad drugim korisnicima sistema, podešavanje podataka o privrednom subjektu, kreiranje izlazne fakture po tipovima, preuzimanje i štampanje elektronske fakture, učitavanje XML datoteka i otpremanje kroz sisem eFaktura.

Da bi korisnik koristio usluge Sistema E-faktura potrebno je da se prethodno registruje na Portalu za elektronsku identifikaciju (https://eid.gov.rs/) i da poseduje Kvalifikovani elektronski sertifikat ili parametre za dvofaktorsku autentikaciju.

Da bi korisnik pristupio postojećem korisničkom nalogu na Sistemu E-faktura ili registrovao novi korisnički nalog potrebno je da odabere opciju „Prijavi se“ na početnoj stranici. Nakon toga biće preusmeren na stranicu Portala za elektronsku identifikaciju gde može odabrati jedan od dva ponuđena načina autentikacije.

Interno tehničko uputstvo može se preuzeti na adresi: https://www.efaktura.gov.rs/extfile/sr/171/Interno_tehnicko_uputstvo_verzija_od_17092021-1.pdf

Interno tehničko upustvo primenjuje se od 1. januara 2022. godine.

Za dodatne informacije o registraciji na Portalu za elektronsku identifikaciju možete kontaktirati Kancelariju za informacione tehnologije i elektronsku uptravu na sledećoj adresi: https://www.ite.gov.rs/

Za informacije u vezi registracije i tehničku pomoć oko korišćenja sistema elektronskih faktura možete kontaktirati i Ministarstvo finansija putem sledeće adrese elektronske pošte ili preko portala.

Adresa el. pošte: [email protected]

Portal: https://www.efaktura.gov.rs/

Radno vreme: od ponedeljka do petka od 08-16h

Ministarstvo finansija je na sajtu eFaktura  objavilo dva dokumenta za implementaciju elektronskih faktura u softver budućih korisnika i povezivanje tih sistema sa sistemom elektronskih faktura.

Specifikacija prilagođene primene standarda EN 16931-1 za elektronske fakture u unutrašnjem prometu u Republici Srbiji predstavlja specifikaciju upotrebe osnovnog modela fakture (engl. Core Invoice Usage Specification – CIUS) u skladu sa standardom SRPS EN 16931-1:2019/A2:2020.

Specifikacija je namenjena za fakture u unutrašnjem prometu u Republici Srbiji, a koje se razmenjuju putem sistema elektronskih faktura u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsko fakturisanje.

Okvirna specifikacija aplikativnog interfejsa za neposredan pristup sistemu elektronskih faktura daje okvirnu specifikaciju za pristup putem aplikativnog interfejsa.

Krajnja tehnička specifikacija aplikativnog interfejsa je sastavni deo implementacije aplikativnog interfejsa i održava se tako da uvek bude usaglašena sa odgovarajućom verzijom implementiranog sistema.

Na sajtu je upućen i poziv  na obuku za korišćenje novog sistema za elektronsko fakturisanje za javni sektor.

Početak primene u skladu sa članom 24. Zakona o elektronskom fakturisanju („Sl. glasnik RS“, br. 44/2021):

Ukoliko postoje tehnički uslovi, sistem elektronskih faktura može da se koristi i pre nego što to postane obavezno.

Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00568/2021-04 od 9.7.2021. god.

U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19 i 153/20 – u daljem tekstu: Zakon), poreska osnovica kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge od primaoca dobara ili usluga ili trećeg lica, uključujući subvencije i druga primanja, u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano. U osnovicu se uračunavaju i akcize, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV, i svi sporedni troškovi koje obveznik zaračunava primaocu dobara i usluga.

U skladu sa navedenim, obveznik PDV koji vrši prodaju dobara preko interneta i ta dobra dostavlja kupcima putem pošte, pri čemu troškove dostave dobara putem pošte zaračunava kupcima (tzv. prefakturisani troškovi) dužan je da za izvršeni promet dobara obračuna PDV. Osnovicu za obračunavanje PDV čini ukupan iznos naknade koju obveznik PDV prima ili treba da primi za navedeni promet, uključujući i troškove dostave koje zaračunava kupcu, s obzirom na to da je reč o sporednim troškovima koji se uračunavaju u osnovicu za obračunavanje PDV.

* * *

Odredbama  člana 3. Zakona propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona).

Prema odredbi člana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovica (u daljem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge od primaoca dobara ili usluga ili trećeg lica, uključujući subvencije i druga primanja (u daljem tekstu: subvencije), u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

U skladu sa odredbama člana 17. stav 3. Zakona, u osnovicu se uračunavaju i akcize, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim  PDV, i svi sporedni troškovi koje obveznik zaračunava primaocu dobara i usluga.

Jedinstevni Pravilnik o porezu na dodatu vrednost objavljen je u „Sl. glasniku“ br. 37/2021 od 14. aprila 2021. godine.

Pravilnik o PDV stupa na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja (22. aprila 2021. godine), a primena počinje od 1. jula 2021. godine.

Pravilnik o PDV zamenjuje 27 pojedinačnih pravilnika koji su trenutno u primeni.

Novi Pravilnik

Na sednici Vlade 01. aprila 2021. godine, doneta je Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja.
Polazeći od tehničkih i funkcionalnih karakteristika elektronskih fiskalnih uređaja i specifičnosti obavljanja tih delatnosti, određene su delatnosti koje su izuzete od obaveze evidentiranja preko elektronskog fiskalnog uređaja. Novim modelom fiskalizacije proširen je krug obveznika i predviđena sveobuhvatnija fiskalizacija.
Uredba je objavljena u Službenom glasniku RS, broj 32/2021 od 02. aprila 2021. godine, a primenjuje se od 1. januara 2022. godine.
Danom početka primene Uredbe prestaje da važi (stara) Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase.

Uredba

Nova Uredba o utvrđivanju Programa direktnih davanja iz budžeta Republike Srbije privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica prouzrokovanih epidemijom bolesti Covid-19 izazvane virusom SARS-COV-2 stupila je na snagu 13.02.2021. godine.

Uredbom nisu predviđene fiskalne pogodnosti koje su bile predviđene prethodnom Uredbom (odlaganje plaćanja obaveza po osnovu poreza i doprinosa).

DIREKTNA DAVANJA

U nastavku dajemo osnovni pregled odredbi uredbe:

• isplata direktnih davanja će se vršiti u aprilu, maju i junu na osnovu PPP-PD prijava za februar, mart i april 2021. godine. Prva isplata je najavljena za 8. april. 
• iznos direktnog davanja po zaposlenom iznosi polovinu osnovne minimalne neto zarade za januar 2021. godine (15.450,12 dinara), s tim što je iznos direktnih davanja je isti za sve privredne subjekte svih veličina
• primljena sredstva po osnovu direktnih davanja mogu se iskoristiti najkasnije do 30.07.2021. godine
• prihvatanje direktnih davanja vrši se davanjem izjave na portalu ePorezi, posebno za svaku isplatu direktnog davanja, do poslednjeg dana u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata diretknih davanja. Davanje izjava će se vršiti u skladu sa objašnjenjem koje će biti objavljeno na sajtu Poreske uprave
• privredni subjekt koji ima račune kod više banaka najkasnije do 25.03.2021. godine dostavlja podatak preko portala ePorezi o banci gde će mu biti otvoren namenski račun
• privredni subjekt koji se prijavi za direktna davanja nema pravo da vrši isplatu dividende u periodu od dana stupanja na snagu Uredbe do kraja 2021. godine
• Ukoliko je pravnom subjektu privremeno oduzet PIB na poslednji dan meseca koji prethodi mesecu u kome se isplaćuju direktna davanja nema pravo na direktna davanja
• Do gubitka prava na korišćenje direktnih davanja dolazi u slučaju smanjenja broja zaposlenih za više od 10%

Na sednici Narodne skupštine održanoj 17. decembra 2020. godine, usvojen je set poreskih i finansijskih zakona, koji su objavljeni u  „Službenom glasniku RS“, broj 153/2020 od 21. decembra 2020. godine, od kojih izdvajamo:

1) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana

2) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

3) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Zakoni će se primenjivati od 1. januara 2021. godine, osim odredbi koje se odnose na digitalnu imovinu, koje će se primenjivati od dana početka primene zakona kojim se uređuje digitalna imovina.

NAJVAŽNIJE IZMENE I DOPUNE ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA I ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE

• Povećan neoporezivi iznos zarade sa 16.300 na 18.300 dinara mesečno
• Izmenjen period koji je uslov za sticanje statusa novonastanjenog obveznika -kvalifikovanim poslodavcem smatra se bilo koji poslodavac rezident Republike, koji zasnuje radni odnos sa novonastanjenim obveznikom koji je od 1990. godine barem tri godine ispunjavao uslove iz člana 7. stav 2. tačka 1) ovog zakona da se smatra rezidentom Republike
• Produžen period primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica do 31. decembra 2021. godine.
• Precizirane odredbe u vezi olakšica po osnovu zapošljavanja kvalifikovanog novozaposlenog lica
• Proširen pojam poslodavca za  potrebe ostvarivanja prava na olakšicuza kvalifikovana novozaposlena lica
• Obaveštenje o opredeljenju za isplatu lične zarade dostavljaće se u elektronskom obliku
• Uvodi se oporezivanje kapitalnim dobitkom prenosa digitalne imovine
• Uvedena obaveza domaćeg pravnog lica da obračuna i plati porez po odbitku kada vrši isplatu poslodavcu iz druge države po osnovu naknade troškova za rad lica koje je upućeno kod domaćeg pravnog lica
• Prošireno izuzimanje od oporezivanja dobitaka od igara na sreću

NAJVAŽNIJE IZMENE I DOPUNE ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA

Sve izmene se primenjuju na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev za 2021. godinu, odnosno za poreski period koji počinje u 2021. godini, osim odredbi koje se odnose na digitalnu imovinu, koje će se primenjivati od dana početka primene zakona kojim se uređuje digitalna imovina

• Uvodi se obaveza oporezivanja kapitalnim dobitkom i prodaje, investicionih jedinica zatvorenih investicionih fondova
• Propisana obaveza utvrđivanja kapitalnih dobitka po osnovu prodaje digitalne imovine
• Precizira se utvrđivanje nabavne vrednosti nepokretnosti koje su stečene pre 1. januara 2004. godine
• Propisano da se preostala neto vrednost imovine otvorenog investicionog fonda koja se raspodeljuje članovima smatra kapitalnim dobitkom
• Precizirano da se prihod koji nerezidentno pravno lice ostvari po osnovu članstva u alternativnom investicionom fondu koji nema svojstvo pravnog lica, smatra dividendom

Detaljna objašnjenja izmena i dopuna navedenih zakona: Tax Alert

Narodna skupština Republiike Srbije, na sednici održanoj 26. novembra 2020. godine, usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 144/2020.

Izmene i dopune Zakona o porezima na imovinu u oblasti poreza na imovinu primenjivaće se od 1. januara 2021. godine.

Najznačajnije izmene:

• Propisano da su obveznici poreza na imovinu i otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni investicioni fondovi, koji nemaju svojstvo pravnog lica, a koji su upisani u odgovarajući registar u skladu sa zakonom – kad su na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije imaoci prava, korisnici ili držaoci na koje se porez na imovinu plaća
• Izvršeno je preciziranje kad je predmet oporezivanja pravo svojine na zemljištu i pravo korišćenja građevinskog zemljišta koje je površine preko 10 ari tako što je precizirano da je obveznik poreza na imovinu svaki imalac toga prava srazmerno svom udelu u odnosu na ukupnu površinu zemljišta, pa i kad je srazmerna površina udela pojedinog obveznika manja od deset ari
• Propisano je da je stopa amortizacije za koju se može umanjiti vrednost nepokretnosti koja čini osnovicu poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige jednaka za sve nepokretnosti na teritoriji jedinice lokalne samouprave tj. stope amortizacije na teritoriji jedinice lokalne samouprave ne mogu biti različite zavisno od vrste nepokretnosti, zone i sl.
• Od 1. januara 2021. godine prosečne cene 1m2 odgovarajućih nepokretnosti u zonama utvrđivaće se na osnovu cena ostvarenih u prometu odgovarajućih nepokretnosti po zonama u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine – umesto devetomesečnog uvodi se dvanaestomesečni period
• Za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu pomoćni objekti razvrstavaju se u istu grupu sa garažama
• Predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon proširen je i na nasleđe i poklon digitalne imovine
• Od 1. januara 2022. godine nadležnost za utvrđivanje, kontrolu i naplatu poreza na nasleđe i poklon i poreza  na prenos apsolutnih prava prenosi se sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave

U „Službenom glasniku RS“, broj 123/2020 objavljen je najnoviji prevod MSFI – Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja.

Obavezna primena ovih prevedenih MSFI je za redovne godišnje finansijske izveštaje koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2021. godine. Dozvoljena je i ranija primena navedenih MSFI, uz obelodanjivanje odgovarajućih informacija u Napomenama uz finansijske izveštaje.

Na vebsajtu Komore ovlašćenih revizora objavljen je Pravilnik o formi i sadržini zahteva za izdavanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga, kao i naknadi za izdavanje dozvole.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga, dostavlja se prateća dokumentaciju, kao i dokaz o plaćenoj naknadi (24.000,00 RSD za pravna lica i 17.000,00 RSD za preduzetnike).

Registar pružalaca računovodstvenih usluga treba da počne sa radom 1.1.2021. godine, a rok za upis u Registar isitiče 1.1.2023. godine.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga, podnosilac zahteva dostavlja sledeće:

1. dokaz (rešenje, izvod i sl. Agencije za privredne registre) da ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga;
2. dokaz da osnivač, odnosno stvarni vlasnik, kao i član organa upravljanja pravnog lica koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, nije osuđen pravnosnažnom presudom za krivično delo u smislu zakona kojim se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela, odnosno ukoliko je osnivač, odnosno vlasnik, kao i član organa upravljanja pravnog lica fizičko lice da nije pravnosnažno osuđeno za krivična dela iz člana 18. stav 6. tačka 2) Zakona o računovodstvu („Službeni glasnik RS”, broj 73/19, u daljem teksu: Zakon):
   • za pravno lice – Izvod iz kaznene evidencije nadležnog suda;
   • za fizičko lice – Izvod iz kaznene evidencije MUP-a;
3. dokaz da ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa (International Federaton of Accountants – IFAC):
   • potvrda podnosioca zahteva za izdavanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga, koja sadrži podatke o imenu i prezimenu tog lica i o datumu zaključenja ugovora o radu na neodređeno vreme;
   • kopija akta (potvrda, diploma, uverenje, sertifikat, licenca i sl.) kojim se dokazuje da zaposleni ima stečeno profesionalno zvanje u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa (International Federaton of Accountants – IFAC).
4. podatke o stvarnim vlasnicima koji su navedeni u Obrascu 1;
5. podatke o saradnicima u smislu člana 18. Zakona koji su navedeni u Obrascu 1.

Izuzetno, društvo za reviziju koja ima dozvolu za obavljanje revizije izdatu u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija, podnosi zahtev za izdavanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga na Obrascu 1, bez dostavljanja navedenih dokaza.

Kroz program „Moja prva plata“ predviđeno je zaposlenje 10.000 nezaposlenih koji imaju manje od 30 godina, nemaju radnog iskustva i nalaze se na evidenciji nezaposlenih NSZ. Država će devet meseci finansirati deo njihovih zarada kroz novčanu naknadu u mesečnom iznosu od 20.000 RSD za one sa srednjim obrazovanjem, a 24.000 RSD za nezaposlene sa visokim obrazovanjem.

Poslodavci treba da se prijave preko sajta www.mojaprvaplata.gov.rs u periodu od 17. avgusta to 25. septembra, gde treba da unesu opis radnih pozicija i uslova koje kandidat treba da ispuni. S druge strane, nezaposleni koji žele da se prijave za posao kroz ovaj program, moći će to da urade od 1. do 15. oktobra.

Od 16-31. Oktobra će poslodavci birati kandidate, a od 1-7. novembra će biti objavljene konačne liste.

Trojni ugovori će se potpisivati od 8. novembra do 7. decembra. Prve uplate od strane države se stoga očekuju najranije u decembru.

Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara  propisano je da obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine iz člana 134. stav 1. tačka 1) Zakona treba da podnese prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade organu jedinice lokalne samouprave do 31. jula svake godine za koju se utvrđuje naknada.

Kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika utvrđuju se u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade. Prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu aktivnosti pravnih lica i preduzetnika dele se prema delatnosti na one koje imaju veliki, srednji i mali uticaj na životnu sredinu. Ukoliko obveznik obavlja delatnost na teritoriji više jedinica lokalne samouprave prijavu podnosi nadležnom organu na teritoriji svih jedinica lokalne samouprave na kojima obavlja aktivnost.

Od 18. jula 2020. godine mogućeno je i elektronsko podnošenje prijave na portalu LPA.

Podsećamo da je Ministarstvo finansija objavilo mišljenje broj 011-00-1089/2019-16 dana 17. 12. 2019. kojim ukazuje i podseća da je propisano da je zakonska revizija obavezna za redovne godišnje finansijske izveštaje velikih i srednjih pravnih lica razvrstanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, javnih društava u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala nezavisno od njihove veličine, kao i svih pravnih lica, odnosno preduzetnika čiji ukupan prihod ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini prelazi 4.400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Međutim, kako aktuelni Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike (,,Službeni glasnik RS“, br. 95/14 i 144/14), odnosno Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za druga pravna lica (,,Službeni glasnik RS“, br. 95/14), u Bilansu uspeha, ne sadrže odgovarajući AOP kojem se iskazuje ukupan prihod, a radi potrebe utvrđivanja obveznika revizije po osnovu kriterijuma − ukupan prihod, mišljenja smo da bi u konkretnom slučaju, radi utvrđivanja ukupnog prihoda u smislu člana 26. stav 1. Zakona, trebalo uzeti u obzir sledeće prihode (AOP pozicije) iz pomenutih pravilnika:

-Poslovne prihode;

-Finansijske prihode;

-Prihode od usklađivanja vrednosti ostale imovine koja se iskazuje po fer vrednosti kroz Bilans uspeha (za privredna društva, zadruge i preduzetnike), odnosno prihode od usklađivanja  vrednosti kratkoročnih i dugoročnih finansijskih plasmana i potraživanja (za druga pravna lica);

-Ostale prihode.

Nove okolnosti koje su pratile COVID-19 su mnoge kompanije suočile s izazovima s kojima se nikada pre nisu suočili. Za mnoge male kompanije izuzetno je važno imati pouzdanog savetnika kojem se mogu obratiti za pomoć i usmeravanje kroz ovu krizu.

Mala i srednja računovodstvena preduzeća su detaljno upućena u poslovanje svojih klijenata i već poseduju brojne stručne veštine neophodne da pomognu klijentima da se snađu u ovim izazovnim vremenima.

Profesionalni računovođa može pomoći da se efikasno upravlja rizikom i smanji rizik, objasni kako da se preduzmu odgovarajuće radnje i ojača posao u srednjem i dugom roku.

Kontrolna lista za kontinuitet poslovanja malih firmi koju je sastavio IFAC je dijagnostički alat za kretanje kroz razdoblja poremećaja, a obuhvata ključna područja zadataka finansijskog upravljanja i zadataka strateškog upravljanja. Nije zamišljen kao iscrpan popis zahteva, već alat koji će pomoći identifikaciji prioritetnih aktivnosti za neposrednu akciju.

Kreston MDM je uradio zvaničan prevod ove kontrolne liste, a prevod je objavljen na sajtu Kreston MDM, kao i na sajtu IFAC-a.

Rok za sticanje statusa kvalifikovanog novozaposlenog lica iz člana 21ž stav 3. ZPDG i člana 45đ stav 3. Zakona o socijalnim doprinosima, za lice koje u periodu od 1. januara 2019. godine do 31. decembra 2019. godine nije imalo status osiguranika zaposlenog, odnosno osiguranika samostalnih delatnosti koji je osnivač, odnosno član privrednog društva, koji je u radnom odnosu u privrednom društvu čiji je osnivač, odnosno član, pomera se na rok od 60 dana od dana prestanka vanrednog stanja.

 

Izmene Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 objavljene su u „Službenom glasniku RS“, br. 60 od 24. aprila 2020. godine

Izmene su sledeće:

• Član 9.

Junska isplata direktnih davanja – broj zaposlenih umanjuje se i za broj zaposlenih kojima je kod privrednog subjekta počev od 10. aprila 2020. godine do 30. aprila 2020. godine prestao radni odnos.

Julska isplata direktnih davanja – broj zaposlenih umanjuje se i za broj zaposlenih kojima je kod privrednog subjekta počev od 1. maja 2020. godine do 31. maja 2020. godine prestao radni odnos.

Privredni subjekat iz ovog člana u obavezi je da primljena sredstva po osnovu direktnih davanja iskoristi najkasnije do 15. avgusta 2020. godine, čime se odobrava isplata zarada u celosti iz sopstvenih sredstava i pre isplate direktnih davanja.

• Član 10.

Broj zaposlenih za koja velika pravna lica imaju direktna davanja u junu – u iznosu proizvoda 50% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine i broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećanog u skladu sa stavom 2. ovog člana, za čije naknade zarada je poslodavac – veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD za april 2020. godine, a za koje se rešenje o prekidu rada odnosi na najmanje 15 radnih dana u mesecu aprilu 2020. godine

Broj zaposlenih za koja velika pravna lica imaju direktna davanja u julu – u iznosu proizvoda 50% osnovne minimalne neto zarada za mart 2020. i broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećanog u skladu sa stavom 2. ovog člana, za čije naknade zarada je poslodavac – veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD za maj 2020. godine, a za koje se rešenje o prekidu rada odnosi na najmanje 15 radnih dana u mesecu maju 2020. godine.

Veliko pravno lice iz ovog člana u obavezi je da primljena sredstva po osnovu direktnih davanja iskoristi najkasnije do 15. avgusta 2020. godine.

• Član 12.

Povraćaj direktnih davanja sa obračunatom kamatom člana vrši se na poseban namenski račun otvoren za tu namenu kod Ministarstva finansija – Uprava za trezor.

• Član 16.

Pod dividendama, u smislu ovog člana, se podrazumevaju sve isplate koje svojim vlasnicima izvrši privredno društvo po osnovu njihovog vlasništva nad akcijama, odnosno udelima tog privrednog društva.

• Član 19a*

Privredni subjekti u privatnom sektoru koji su, u periodu od dana stupanja na snagu, 26.12.2019. godine, Pravilnika o spisku korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS”, broj 93/19), zaključno sa danom stupanja na snagu ove uredbe, brisani sa Spiska korisnika javnih sredstava iz Evidencije korisnika javnih sredstava, koja se vodi kao elektronska baza podataka kod Uprave za trezor, stiču pravo na otvaranje posebnog namenskog računa iz člana 13. st. 2. i 3. ove uredbe, kao i na fiskalne pogodnosti i direktna davanja pod uslovima propisanim ovom uredbom.

Vlada Republike Srbije usvojila je Pravilnik o sadržini obrasca u kome se iskazuju podaci o licima za koja veliko pravno lice ostvaruje pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava, koji je stupio na snagu 15.04.2020. godine.

Pravilnikom se propisuje obrazac u kojem se iskazuju podaci o licima za koja veliko pravno lice ostvaruje pravo na uplatu bespovratnih direktnih davanja iz člana 10. Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19.

Usvojena je Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti covid-19, koja ima za cilj ublažavanje ekonomskih posledica nastalih usled pandemije.

Više o svemu možete pročitati u našem Tax Alertu na ovu temu koji se nalazi na linku.