Novi Zakon o turizmu i Zakon o ugostiteljstvu stupili na snagu 22. marta 2019.godine

ZAKON O TURIZMU

Novi Zakon o turizmu („Sl. glasnik RS“, br. 17/2019) i Zakon o ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS“, br. 17/2019), stupili su na snagu 22. marta 2019. godine. Starim Zakonom o turizmu koji je prestao da važi danom stupanja na snagu novog zakona bile su regulisane obe oblasti – turizam i ugostiteljstvo:

 

  • Po novoj definiciji turistička agencija  je privredno društvo, preduzetnik, drugo pravno lice koje obavlja delatnost turističkih agencija pod uslovima propisanim Zakonom, dok ogranak stranog pravnog lica više neće moći da obavlja delatnost turističkih agencija. Novim Zakonom uvodi se centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma (E- turista), koji omogućava elektronsku prijavu gostiju, elektronsko plaćanje boravišne takse, podnošenje zahteva za kategorizaciju i drugo.
  • Pored već postojećih mogućnosti za podsticaj, predviđaju se i nova finansiranja za unapređenje turizma u delu ekoloških standarda, energetske efikasnosti, korišćenja obnovljivih izvora energije; razvoja nacionalnog turističkog brenda; digitalizacije i drugih inovativnih rešenja; unapređenja saobraćajne povezanosti sa strateškim tržištima; ruralnog turizma i ugostiteljstva.
  • Delatnost turističke agencije može se obavljati povremeno i na sajmovima i drugim javnim manifestacijama, a najduže 15 dana.
  • U vezi sa licencom turističke agencije organizatora putovanja, novina je de se uvodi depozit, kao i kategorija Visina depozita zavisiće od kategorije licence, a ova oblast bliže će biti uređena pravilnikom.
  • Pored već propisanih obaveza turističke agencije, propisuju se nove, na primer turistička agencija je dužna da prodaje turističko putovanje po prodajnoj ceni, koja se iskazuje u jedinstvenom iznosu. Uvodi se i evidencija programa putovanja.
  • Turistička agencija koja prodaje uslugu putniku elektronskim putem dužna je da posluje u skladu sa Zakonom i propisima kojim se uređuje elektronska trgovina.
  • Legitimacija koja se izdaje turističkim vodičima i turističkim pratiocima, izdaje se sa rokom važenja od deset godina.
  • „Limo service“ više nije predmet uređenja Zakona, a u okviru rent-a-car uvodi se mogućnost iznajmljivanja motornog vozila A kategorije. Pružalac usluga mora da ima najmanje pet registrovanih motornih vozila B kategorije. Motorno vozilo ne može da bude starije od pet godina, računajući od dana prve registracije, i o motornim vozilima i pruženim uslugama se vodi evidencija sa propisanim sadržajem.
  • Svaka promena podatka, koja se unese u registar Agencije za privredne registre automatski treba da bude preuzeta u Registar turizma.

 

 ZAKON O UGOSTITELJSTVU

 

Novi Zakon o turizmu („Sl. glasnik RS“, br. 17/2019) i Zakon o ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS“, br. 17/2019), stupili su na snagu 22. marta 2019. godine. Starim Zakonom o turizmu koji je prestao da važi danom stupanja na snagu novog zakona bile su regulisane obe oblasti – turizam i ugostiteljstvo:

  • Novim Zakonom uvodi se centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma (E- turista), koji omogućava elektronsku prijavu gostiju, elektronsko plaćanje boravišne takse, podnošenje zahteva za kategorizaciju i drugo.
  • Ugostiteljsku delatnost može da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice i preduzetnik, ako je registrovano u odgovarajućem registru. Pojedine ugostiteljske usluge može pružati i fizičko lice.
  • Zakonom su uvedeni neki novi pojmovi i izvršeno je preciziranje postojećih pojmova.
  • Ugostitelj koji pruža usluge smeštaja u nekategorisanom ugostiteljskom objektu dužan je da pre otpočinjanja obavljanja delatnosti na propisan način podnese prijavu jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi.
  • Predviđa se formiranje Centralnog informacionionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma (u daljem tekstu:CIS) i planirano je donošenje pravilnika o načinu unošenja, rada, vođenja i korišćenja CIS-a kao i propisivanje njegove sadržine i vrste podataka.
  • Ministarstvo je dužno da u CIS unese podatke o objektima i ugostitelju, koje ono evidentira, kao i podatke o zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ugostiteljsku delatnost, a jedinica lokalne samouprave je dužna da u CIS unese podatke o objektima koje ona evidentira. Ugostitelji će morati da imaju pristup CIS-u, kako bi unosili podatke o korisniku usluge smeštaja. Takođe, svaki zahtev za kategorizaciju ugostiteljskih objekata podnosi se preko CIS-a.
  • Radi provere kvaliteta pružanja usluga u kategorisanim ugostiteljskim objektima poslovno udruženje ugostitelja može da odredi tajnog gosta, koji sačinjava izveštaj sa stručnim mišljenjem koji može da dostavi Ministarstvu.
  • Fizičko lice može da pruža ugostiteljske usluge u ugostiteljskom objektu domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva do 30 individualnih ležajeva, za najviše 30 korisnika usluga, i to samo usluge smeštaja (do sada je mogao da pruža i usluge ishrane).
  • Fizičko lice kao ugostitelj dužan je da na ulazu u objekat vidno istakne svoje ime i prezime, kao i kontakt telefon i mora biti vlasnik, odnosno suvlasnik tog smeštajnog objekta. Izuzetno, ugostiteljske usluge može da pruža i član porodičnog domaćinstva vlasnika, odnosno suvlasnika, uz njihovu pisanu saglasnost, koja mora biti overena kod javnog beležnika. Fizičko lice za pružene ugostiteljske usluge izdaje poseban račun, sa propisanim sadržajem i dužno je da na dnevnom nivou vodi evidenciju izdatih računa.
  • Boravišnu taksu fizičko lice plaća u utvrđenom godišnjem iznosu, dok Vlada bliže propisuje uslove i način utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja, kao i način i rokove plaćanja.
  • Uvedeno je potpuno novo poglavlje „zaštita podataka o ličnosti“, kao i mogućnost da inspektor nastupi kao anonimni korisnik usluge.

 

 

Poreska uprava sačinila Godišnji plan poreske kontrole za 2019. godinu

Poreska uprava sačinila je Godišnji plan poreske kontrole za 2019. godinu, u skladu sa Planom poštovanja poreskih propisa za 2019/2020 godinu. Planom poreske kontrole  u najvećoj meri obuhvaćeni su poreski obveznici na osnovu kriterijuma analize rizika, a na osnovu podataka iskazanih u poreskim prijavama.

Stepen rizika poreskih obveznika određen je korišćenjem sledećih opštih kriterijuma:

– Visina ostvarenog prometa,

– Veličina poreskog obveznika iz finansijskih izveštaja,

– Učestala promena nadležne filijale,

– Broj zaposlenih radnika prema veličini poreskog obveznika,

– Obveznici koji imaju povezana lica, a istom je privremeno oduzet PIB,

– Procentualno učešće podignute gotovine u prihodu,

– Ostvarena marža,

– Učešće izvoza u ukupnom prometu,

– Visina iskazanog poslovnog gubitka u poslovanju,

– Visina iskazanog gubitka,

– Status obveznika stečaj/likvidacija,

– Odnos nematerijalnih troškova i prihoda,

– Odnos poslovnih prihoda i poslovnih rashoda,

– Odnos ukupnih prihoda i rashoda,

– Učešće poslovnog dobitka u prihodima,

– Učešće dobiti u prihodima,

– Odnos dobiti i oporezive dobiti,

– Prethodne kontrole, učestalost i statusi kontrola

U skladu sa Planom poštovanja poreskih propisa za 2019/2020. godinu, sagledavajući raspoložive resurse poreskih inspektora i dodatne rizike koji postoje u pojedinim oblastima poslovanja, kao i obuhvaćenost kontrolama u prethodnom periodu, u 2019. godini poreska kontrola će se usmeriti na sledeće obveznike:

– obveznici čiji su osnivači nerezidenti, njihove transakcije sa povezanim lici, i primena ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja,

– obveznike koji vrše statusne promene i uticaj prenosa imovine i obaveza na PDV i porez na dobit preduzeća,

– obveznici koji se bave prometom naftnih derivata i pravilnost obračunavanja i plaćanja akcize.

Kontrolom će se proveravati pravilnost iskazivanja obaveze po osnovu PDV, akcize, poreza na dobit pravnih lica, poreza na prihode od samostalnih delatnosti i poreza po odbitku.

Posebna pažnja biće usmerena ka obveznicima koji su iskazali poreski kredit, odnosno koji su duže od 12 meseci u poreskom kreditu. Prilikom odabira obveznika za kontrolu poreza na dodatu vrednost koristiće se i podaci u Pregledu obračuna poreza na dodatu vrednost na obrascu POPDV.

U realizaciji Godišnjeg plana kontrole za 2019. godinu biće angažovano 490 inspektora poreske kontrole koji raspolažu sa 771.750 godišnjim fondom efektivnih sati rada, koji predstavlja osnovu za utvrđivanje mogućeg broja kontrola u 2019. godini.

U Centrali Poreske uprave planiraće se 80% ukupnih raspoloživih efektivnih sati radnog vremena.

 

Pravilnik o kamatnim stopama za 2019. godinu

Ministar finansija je na osnovu člana 61. stav 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15 – autentično tumačenje,  112/15, 113/17 i 95/18), doneo Pravilnik o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“ za 2019. godinu koji je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 13/2019 – na snazi od 8. marta 2019. godine.

Prema članu 2. ovog pravilnika:

Za 2019. godinu kamatne stope su:

1) za banke i davaoce finansijskog lizinga:

(1) 2,72% na kratkoročne kredite u RSD;

(2) 3,64% na kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;

(3) 5,05% na kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD;

(4) 2,98% na kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;

(5) 3,91% na kredite u SEK i dinarske kredite indeksirane u SEK;

(6) 4,25% na kredite u NOK i dinarske kredite indeksirane u NOK;

(7) 1,92% na kredite u GBP i dinarske kredite indeksirane u GBP;

(8) 1,41% na kredite u RUB i dinarske kredite indeksirane u RUB;

2) za druga privredna društva:

(1) 4,98% na kratkoročne kredite u RSD;

(2) 5,69% na dugoročne kredite u RSD;

(3) 2,71% na kratkoročne kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;

(4) 2,90% na dugoročne kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;

(5) 7,61% na dugoročne kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;

(6) 3,08% na kratkoročne kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD;

(7) 4,12% na dugoročne kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD.

Kamatne stope primenjuju se i na zajmove.

GODIŠNJI POREZ NA DOHODAK GRAĐANA ZA 2018. GODINU – NEOPOREZIVI IZNOS 2.470.644 DINARA

Rok za podnošenje poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana po osnovu dohotka osvarenog u 2018. godini je 15. maj 2019. godine.

Za više informacija pogledajte naš text iz rubrike Tax alert:

Tax Alert_GPDG 2018_280219

PORESKA UPRAVA REPUBLIKE SRBIJE POČINJE SA IZDAVANJEM ELEKTRONSKIH UVERENJA

Svi korisnici portala E-porezi će od danas, 01. marta 2019. godine, moći da dobiju poreska uverenja elektronskim putem.
Poreska uprava Republike Srbije je omogućila izdavanje elektronskih uverenja o plaćenim obavezama na svim uplatnim računima javnih prihoda, uverenja o plaćenim doprinosima za zdravstveno osiguranje, uverenja o plaćenom porezu na dodatu vrednost i uverenja o plaćenim porezima i doprinosima po odbitku bez potrebe odlaska u filijale Poreske uprave.
Za potrebe ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite, sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja, zasnivanja radnog odnosa, upisa dece u vrtić, ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava iz oblasti finansijske podrške porodici sa decom, oslobađanja od plaćanja sudskih troškova i dokazivanja u postupku vezanom za predškolsko i školsko vaspitanje i obrazovanje, studentska i učenička pitanja, stručno usavršavanje i prekvalifikaciju – neće se, u skladu sa odredbama Zakona o republičkim administrativnim taksama, zahtevati uplata takse za izdato uverenje.
Uputstvo za korišćenje usluge izdavanja elektronskog uverenja nalazi se na internet prezentaciji Poreske uprave Republike Srbije – www.purs.gov.rs a sve ostale informacije mogu se dobiti pozivom na brojeve Kontakt centra 011-33 10 111 i 0700-700-007.
*Tekst preuzet sa FB stranice Poreske uprave*

Usvojene izmene poreskih zakona u decembru 2018. godine

Detaljan pregled najnovijih izmena i dopuna poreskih zakona je objavljen na našem sajtu u okviru sekcije Tax alerts

Kreston_Izmene poreskih zakona 1. deo_ DECEMBAR_2018

Izmene poreskih zakona_Kreston_ 2. deo_ DECEMBAR_2018

Kreston MDM na Prvim poreskim danima

Jelena Mihić Munjić na predavanju na Prvim poreskim danima

Novi Sad, 23-24. novembar – „Pitanje poreskog tretmana transfernih cena je od velike važnosti kako sa stanovišta privrednih učesnika – poreskih obveznika, tako i sa stanovišta poreskih vlasti,“ istakla je direktorka revizorske kuće Kreston MDM Jelena Mihić Munjić na dvodnevnom skupu Prvi poreski dani, posvećenom profesiji poreskog savetovanja.

Na predavanju o ispunjavanju zakonskih obaveza u vezi sa transfernim cenama, Mihić Munjić je naglasila da srpsko zakonodavstvo u toj oblasti uglavnom prati metodologiju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), iako Srbija nije njena članica.

„Pitanje transfernih cena u našoj zemlji uređeno je i brojnim zakonodavnim dokumentima, poput Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Pravilnika o transfernim cenama i metodama koje se po principu „van dohvata ruke“ primenjuju kod utvrđivanja cene transakcije među povezanim licima, Pravilnika o Listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom, Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica, Pravilnika o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“, te zaključenih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja“, objasnila je Mihić Munjić.

Na Prvim poreskim danima bilo je reči i o ostalim aktuelnim temama, kao što su promene računovodstvene regulative, primena Zakona o sprečavanju pranja novca, poreski aspekti autorskih naknada nerezidenata u Srbiji, primena novog Pravilnika o PDV-u, poreska krivična dela, kao i najnovije promene Zakona o privrednim društvima sa posebnim osvrtom na osnivanje i gašenje, odnosno likvidaciju društava. Na savetovanju Udruženja poreskih savetnika Srbije doneti su zaključci da je neophodno digitalizovati poslovanje poreskih obveznika, pa samim tim i svih državnih organa, te da je nužno stvoriti uslove za automatsku razmenu podataka između državnih organa kako bi se poreski obveznici rasteretili administrativnih obaveza. Kada je reč o razvoju same struke poreskog savetnika, glavni zaključak skupa je da treba uporediti normativni okvir u našem zakonu sa zakonima ostalih članica Evropske unije u pogledu položaja poreskih savetnika, računovođa i revizora.

Elektronsko osnivanje jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću

Agencija za privredne registre danas je objavila sledeće obaveštenje:

“Posle uvođenja elektronske registracije preduzetnika, Agencija za privredne registre (APR) je uvela novu uslugu za privredna društva-elektronsko osnivanje jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).

Ova procedura se u potpunosti sprovodi internetom, a osim što isključuje dolazak pred šalter ili slanje dokumenata poštom, e-registracija je i jeftinija od registracije sa papirima. Naime, građani ovu novu, elektronsku uslugu treba da plate isključivo platnom karticom, a naknada je za 1.400 dinara niža od one koja se plaća za „papirnu“ registraciju.

Budući privrednik, prvo, treba da pristupi sistemu za centralizovano prijavljivanje korisnika Agencije za privredne registre gde je potrebno da kreira svoj korisnički nalog ili unosi svoju elektronsku poštu i lozinku, ukoliko je već registrovan kao korisnik sistema.

Podnosilac e-prijave može da bude član društva, odnosno osnivač koji je domaće ili strano fizičko lice, ili domaće pravno lice koje može podneti internetom prijavu preko svog registrovanog zastupnika, odn. punomoćnika.

E-prijava za osnivanje podnosi se tek kada se popune sva obavezna polja u aplikaciji, a plaćanje naknade moguće je izvršiti Visa, MasterCard ili Dina platnom karticom.

E-prijava mora da bude potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom kojim se, takođe, potpisuju i sva dokumenta koja se prilažu uz prijavu. Sva priložena dokumenta moraju biti kreirana u formi e-dokumenta, potpisanog e-potpisom člana društva, ili u obliku digitalizovanog akta čija je istovetnost originalu potvrđena kvalifikovanim e-pečatom ili kvalifikovanim e-potpisom javnog beležnika, u skladu sa propisima koji uređuju elektronski potpis i elektronski dokument.

Da li su ispunjeni uslovi za registraciju naziva društva, te da li su podaci iz prijave usklađeni sa podacima navedenim u priloženoj dokumentaciji, registrator proverava u postupku registracije, nakon podnošenja registracione prijave. Stoga, podnosilac prijave treba da, prethodno, proveri da li je željeni naziv društva slobodan, da izabere odgovarajuću šifru delatnosti koja će biti prijavljena registru kao pretežna delatnost, kao i da proveri da li su podaci uneti u aplikaciju istovetni sa podacima iz priloženih dokumenata.

Zahvaljujući jednošalterskom sistemu registracije, i podnosilac koji se odlučio za registraciju preko interneta, koristiće sve pogodnosti ovog sistema. Sa podnošenjem e-prijave za registraciju osnivanja, istovremeno se podnosi prijava za dodelu PIB-a i PDV evidentiranje, ali se dostavljaju i PIO fondu podaci za člana društva koji zasniva radni odnos u privrednom društvu.

APR je na svom sajtu i You tube kanalu objavio video uputstvo za e-registraciju jednočlanog DOO. Telefon Info centra je 011 20 23 350, elektronska pošta je [email protected] Za pomoć oko sistema za centralizovano prijavljivanje korisnika i popunjavanja e-prijave građani mogu obratiti tehničkoj podršci APR na elektronsku adresu [email protected]

Od 1. oktobra poreske olakšice za novoosnovana pravna lica i preduzetnike

Poslodavac može da ostvari pravo na oslobođenje od plaćanja poreza i socijalnih doprinosa po osnovu zarade osnivača, odnosno lične zarade preduzetnika, kao i po osnovu zarada zaposlenih i to najviše za devet novozaposlenih lica sa kojima je zasnovao radni odnos.

Prema članu 21đ Zakona o porezu na dohodak građana i članu 45g Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisane su olakšice za poslodavce – novoosnovana pravna lica, kao i za novoosnovane preduzetnike koji su upisani u registar nadležnog organa.

Uslov je da su osnivači, odnosno zaposleni, u proteklih najviše godinu dana pre dana osnivanja završili srednju školu ili fakultet ili su duže od šest meseci neprekidno pre dana osnivanja na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Sva pravna lica i preduzetnici osnovani u navedenom periodu (poslodavci) navedene olakšice mogu da koriste počev od 1. oktobra 2018. zaključno sa 31. decembrom 2020 godine.

Najvažnije izmene i dopune Zakona o privrednim društvima – „Službeni glasnik RS“, broj 44/2018

Najvažnije izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, objqavljene u „Službenom glasniku RS“, broj 44/2018, odnose se na:

1) Upotrebu pečata i prestanak važenja pojedinih odredaba propisa koje se odnose na obaveznu upotrebu pečata u poslovanju privrednih subjekata (čl. 17. i 161. Izmene Zakona)

2) Stvaranje preduslova za eliminisanje „papirnog poslovanja“

3) Unapređenje zaštite prava manjinskih članova društva

4) Izmena kriterijuma likvidnosti za utvrđivanje tržišne vrednosti akcija javnog akcionarskog društva

5) Brže sprovođenje postupka prinudnog otkupa akcija

6) Povećanje i smanjenje osnovnog kapitala društva s ograničenom odgovornošću (čl. 51. i 52. Izmena Zakona)

7) Institut imovine velike vrednosti

8) Registraciju ogranka domaćeg privrednog društva – registrovaće se promene podataka i za domaći ogranak

9) Institut prinudne likvidacije – rok za okončanje prinudne likvidacije i brisanje društva iz Registra po tom osnovu skraćen je sa 12 meseci na 180 dana

10) Dalje usklađivanje sa propisima EU, koji se odnose na prekogranično pripajanje/spajanje društava kapitala, Evropsko društvo i Evropsku ekonomsku interesnu grupaciju.

Minimalna cena rada za 2019. godinu

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period januar – decembar 2019. godine iznosi 155 dinara (neto), po radnom času.

Vlada Srbije je donela odluku o povećanju minimalne cene rada sa 143 na 155 dinara po satu. Odluka će uskoro biti objavljena u “Službenom glasniku RS”.

Prema tome, neto minimalna zarada za isplate u toku 2019. godine će iznositi:

za mesec sa 160 radnih sati: 24.800 dinara.
za mesec sa 168 radnih sati: 26.040 dinara.
za mesec sa 176 radnih sati: 27.280 dinara.
za mesec sa 184 radna sata: 28.520 dinara.

Iznosi bruto minimalnih zarada za isplate u toku 2019. godine još nisu poznati jer zavise od neoporezivog iznosa zarade koji se menja od 1.1.2019. godine. Neoporezivi iznos zarade koji se primenjuje od 1. januara 2019. godine će biti objavljen u toku decembra 2018. godine.

Sadašnja minimalna cena rada važi do kraja decembra 2018. i iznosi 143 dinara po času.

Sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2018. godine vrše se po 143 dinara neto po radnom času, a sve isplate koje se vrše od 1.1.2019. godine se vrše po 155 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.

Kreston MDM na doručku sa medijima

Predstavnici revizorske kuće Kreston MDM susreli su se sa kolegama iz najrelevantnijih ekonomskih medija na druženju uz doručak u prijatnom ambijentu Kluba književnika. Predstavnici medija imali su priliku da se bolje upoznaju sa poslovanjem kompanije Kreston MDM, a ovaj susret bio je i povod za zajedničku diskusiju o profesiji savetovanja u oblasti finansija i o pitanjima javnih finansija i poreza u Srbiji.

Profesija poreskog savetnika sve važnija

Jelena Mihić Munjić, direktorka revizorske kuće Kreston MDM, održala je predavanje “Perspektive i budućnost finansijskog i poreskog savetovanja” na Beogradskoj bankarskoj akademiji. Studenti ove ugledne visoko obrazovne institucije tako su dobili priliku da iz prve ruke dobiju detaljne informacije o tome šta podrazumeva profesija finansijskog i poreskog savetovanja i kako izgleda radni dan jednog savetnika.

Poresko savetovanje sve više dobija na važnosti i postaje profesija budućnosti, imajući u vidu njen sveukupni značaj za funkcionisanje poreskog sistema i javnih finansija jedne države. Sa jedne strane, poreski savetnici olakšavaju poštovanje poreske regulative i zbog toga je za državu važno da se ova profesija razvija. Sa druge strane, i pravna i privatna lica imaju veliku korist od usluga poreskog savetnika jer im on omogućava da sve poreske obaveze izmire u skladu sa zakonom i na, po njih, najjeftiniji način, ” istakla je Jelena Mihić Munjić, direktorka Kreston MDM.

„Naši studenti imali su priliku da se upoznaju sa praktičnom stranom profesije finansijskog i poreskog savetovanja i razmotre ovu oblast kao perspektivnu mogućnost za dalji razvoj karijere. Osim toga što je reč o dobro plaćenoj profesiji, ona donosi i veliku profesionalnu satisfakciju jer omogućava sticanje novog iskustva kroz rad sa svakim novim klijentom i konstantno usavršavanje kroz različite obuke i ažurno praćenje izmena u regulativi,“ naglasio je profesor doktor Dejan Erić, dekan Beogradske bankarske akademije.

Studenti Beogradske bankarske akademije pokazali su veliko interesovanje za ovu temu, a nakon predavanja usledila je dinamična diskusija o perspektivama profesije finansijskog i poreskog savetnika.

PRECIZNIJE DEFINISANE USLUGE NEREZIDENATA KOJE ĆE SE OPOREZOVATI POREZOM PO ODBITKU OD 1. APRILA 2018.

Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit sužen je obuhvat usluga nerezidentnih pravnih lica koja su predmet oporezivanja porezom po odbitku.
Ove novine ne važe za usluge nerezidentnih pravnih lica iz zemalja sa preferencijalnim poreskim sistemom, tzv. poreskih rajeva. Tu ostaje pravilo da se oporezuju sve vrste usluga.

porez-na-dobit

Od 1. aprila 2018. porezom po odbitku će se oporezivati samo sledeće usluge:

– usluge istraživanja tržišta

– računovodostvene i revizorske usluge

– druge usluge iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja

Navedene usluge će se oporezovati porezom po odbitku nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja, odnosno mesta gde će biti pružene ili korišćene, ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (UIDO) nije drukčije uređeno.
Suženje u predmetu oporezivanja porezom po odbitku na naknade od usluga važi za sve isplate nerezidentnim pravnim licima počev od 1. aprila 2018., nezavisno od toga da li su ove usluge pružene ili korišćene pre ili posle tog datuma.
Pravilnikom o vrstama usluga po osnovu kojih nerezidentno pravno lice ostvaruje prihod koji se oporezuje porezom po odbitku (“Službeni glasnik RS”, broj 18/2018) preciznije je definisano šta obuhvataju navedene tri grupe usluga.

Usluge istraživanja tržišta su:

– prikupljanje informacija sa tržišta koje se odnose na dostavljanje podataka rezidentnom pravnom licu, a koje služe za planiranje, organizaciju i kontrolu procesa poslovanja rezidentnog pravnog lica;

– obrada i analiza prikupljenih podataka

– određivanje karakteristika tržišta i merenje potencijala tržišta

– analiza učešća na tržištu

– analiza prodaje

– ispitivanje konkurencije

– testiranje novih i postojećih proizvoda na tržištu

U Pravilniku se posebno ističe da se uslugama istraživanja tržišta ne smatraju usluge reklame i propagande, uključujući i usluge oglašavanja.
Ovo znači da isplate nerezidentnim pravnim licima po osnovu usluga reklame i propaganda, uključujući i usluge oglašavanja, nezavisno od toga gde su pružene, odnosno korišćene, počev od 01. aprila 2018. NE PODLEŽU POREZU PO ODBITKU.

Računovodstvenim i revizorskim uslugama se smatraju usluge vezane za sastavljanje finansijskih izveštaja, kao i za reviziju finansijskih izveštaja u smislu provere i ocene finansijskih izveštaja, na osnovu kojih se daje nezavisno stručno mišljenje o tome da li finansijski izveštaji daju istinit i pošten prikaz finansijskog stanja i rezultata poslovanja pravnog lica u skladu sa odgovarajućom regulativom za izradu finansijskih izveštaja.

Drugim uslugama iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja smatraju se usluge koje se odnose na svaki oblik pravnog i poslovnog savetovanja, a naročito:

– usluge poreskog savetovanja

– advokatske usluge

– upravljanja rezidentnim pravnim licem

– kao i svaka vrsta davanja saveta i konsultacija u vezi sa poslovanjem rezidentnog pravnog lica

U Pravilniku se posebno ističe da se uslugama iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja se ne smatraju održavanje seminara, predavanja, radionica, kao i usluge posredovanja u prometu dobara i usluga.
Ovo znači da isplate nerezidentnim pravnim licima po osnovu usluga održavanje seminara, predavanja, radionica, kao i usluge posredovanja u prometu dobara i usluga, nezavisno od toga gde su pružene, odnosno korišćene, počev od 01. aprila 2018. NE PODLEŽU POREZU PO ODBITKU.
Prema tome, ukoliko obveznik ima mogućnosti za to, može da odluči da za usluge za koje od 01. aprila 2018. neće postojati obaveza obračuna i plaćanja poreza po odbitku (a do kraja marta 2018. je postojala ), i za koje ne može da ispuni uslove iz UIDO, odloži plaćanje do 01.aprila 2018.

PRAVILNIK O OBLIKU, SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE O PDV I O OBLIKU I SADRŽINI PREGLEDA OBRAČUNA PDV

Novi pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja PDV i o obliku i sadržini pregleda obračuna PDV stupa na snagu 1. Januara 2018. godine.

Pravilnik se sastoji iz dva dela:

1.Oblik, sadržina i način vođenja evidencije o PDV

Poreski obveznik je dužan da vodi evidenciju koja obuhvata podatke o:

  • -prometu dobara i usluga
  • -računima
  • -ostalim podacima koji su od značaja za pravilno obračunavanje PDV

Evidencija se vodi kao opšta i kao posebne evidencije. Opšta evidencija se odnosi na podatke kod prometa dobara i usluga, u skladu sa članovima 5. do 13. Pravilnika. Posebne evidencije su ostale skoro nepromenjene, sa malim izmenama.

2.Oblik i sadržina pregleda obračuna PDV

Poreski obveznik je dužan da podnese uz poresku prijavu i pregled obračuna PDV. Poreski obveznik je dužan da podnese uz poresku prijavu i obrazac POPDV u elektronskoj formi.

Novi POPDV obrazac se sastoji iz 11 pojedinačnih tabela, od čega:

  • -jedna sadrži podatke o poreskom obvezniku
  • -devet tabela se kreiraju na osnovu opšte evidencije
  • -pet tabela su zbirne tabele iz kojih se uzimaju podaci priilikom popunjavanja poreske prijave

Ako se uz poresku prijavu ne popuni i POPDV obrazac, smatraće se da poreska prijava nijie podnešena.

Opšti zaključak je da se metodom vođenja evidencije PDV i popunjavanjem novog POPDV formulara značajno povećavaju zahtevi o informacijama koje treba pružiti poreskoj upravi. Shodno tome, to će zahtevati promene u računovodstvenom softveru kako bi se moglo popuniti svih 11 tabela novog POPDV formulara.

Pet promena koje će zadesiti finansijsku industriju u naredne dve godine

Tehnologija svakodnevno postaje značajan deo naših života, dok se način na koji upravljamo našim finansijama, plaćanjima i bankarstvom ubrzano prilagođava novim aplikacijama i sve zastupljenijem procesu automatizacije.

U članku koji je nedavno objavljen u magazinu Forbes, petoro članova Finansijskog veća ovog magazina (Forbes Finance Council) ukazalo je na promene koje će uticati na finansijsku industriju, u naredne dve godine.

Modernizacija banaka

Jedna velika transformacija odnosi se na bankarski sistem i primenu novih tehnologija, a sama ta promena će biti ogromna, previđa Džesika Ma (Jessica Mah), generalni direktor, suosnivač i kreator proizvoda u kompaniji inDinero. Ona je naglasila da će doći do promena u načinu na koji će se banke „ponašati“, kako će sve više postati virtuelne, te u činjenici da će se banke sve više specijalizovati i usmeravati svoje proizvode na tržišne niše.

Veštačka inteligencija

Ljudi danas žele instant rezultate. Na ovoj ideji je zasnovana Botkeeper, kompanija koja nudi automatsko knjigovodstvo i podršku svojim klijentima 24/7. Luj Balazni (Louie Balasny), direktor ove kompanije naglasio je: „Kako veštačka inteligencija napreduje, mogućnost obezbeđivanja usluga računovodstva u realnom vremenu, uz izveštavanje i grafikone koji su lako dostupni u svako doba, promeniće računovodstvenu industriju i tradicionalne prakse knjigovodstva.“

Male firme/preduzetnici će se zatvarati

Promene u finansijskoj industriji u velikoj meri će uticati na izvesne poslove, izjavio je Majkl Hsu (Michael Hsu), osnivač i generalni direktor kompanije DeepSky. Pre pet ili šest godina, industrija je promovisala ideju da svaki sertifikovani računovođa ili knjigovođa započne sopstvenu praksu. Prema njegovom mišljenju, ovo nije pravi put. Hsu predviđa da ćemo u naredne dve godine biti svedoci „velikog broja procesa konsolidacija i gašenja malih praksi“.

Kreatori aplikacija

Izvesno je da će u računovodstvenoj industriji rasti potreba za kreatorima aplikacija, navodi Mardžori Adams (Marjorie Adams), osnivač i generalni direktor konsultantske kuće Fourlane. Ona naglašava da „svako želi sopstvenu aplikaciju“, kao i da za mala i srednja preduzeća „postaje pogodnije da osmisle sopstvene sisteme“.

Povećanje automatizacije

Prema mišljenju Dejvida Erenberga (David Ehrenberg), generalnog direktora kompanije Early Growth Financial Services, potrošači će iskoristiti prednosti novih tehnologija ali samo ako na to budu pripremljeni. Erenberg stoga veruje da je edukacija ključna stvar za motivaciju ljudi da pređu na automatizaciju. „Primetna je sve veća upotreba automatizacije na nižim nivoima računovodstvenih funkcija, a ovaj trend će u narednih par godina u velikoj meri promeniti način na koji se obavljaju poslovi u računovodstvu“ naglasio je Erenberg.

Pet primera digitalnih promena identifikovanih u ovom članku već su uveliko deo naše stvarnosti i njihov uticaj na industriju konstantno će se povećavati. Kompanije moraju da budu pažljive i da razumeju realne potrebe svojih klijenata u budućnosti, kao i da se pomere sa procesa komplajansa i procesuiranja, te da se fokusiraju na računovodstvene usluge koje nose dodatnu vrednost. Novi „igrači“ uvek mogu da omoguće sprovođenje propisanih procedura, ali vrednost za klijente kao što su mala i srednja preduzeća dolazi iz iskustva koje su računovođe spremne da pruže pored svojih konsultantskih usluga – podrška razvoju profita, smanjenje poreza i čvrste strategije za povećanje vrednosti.

POSLOVNI BAROMETAR

Od januara do kraja novembra 2016. godine osnovano je 7.810 privrednih društava, tako da je broj novoosnovanih privrednih društava povećan za 3,88% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Istovremeno, iz privrednog registra je u toku 2016. godine izbrisano 2.091 privredno društvo. Na dan 31.12.2016. godine se u registru, u statusu „aktivan“, vodi 125.551 privredno društvo.

Posmatrano prema delatnostima, najviše je novoosnovanih privrednih društava koja su registrovana za sledeće delatnosti: Nespecijalizovana trgovina na veliko, Drumski prevoz tereta, Konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem. I kod obrisanih privrednih društava preovlađuju slične delatnosti.

Na osnovu analize uzorka kompanija koje zadovoljavaju bar jedan od tri sledeća kriterijuma: prihod preko 1 milion EUR, imovina preko 20 miliona EUR, broj zaposlenih preko 15, prikazan je pregled po delatnosti i veličini poslovnog prihoda u 2014. i 2015. godini za Srbiju i Hrvatsku.

srbija

Poslovni prihodi u Srbiji u 2015. i 2014. godini

hrvatska

Poslovni prihodi u Hrvatskoj u 2015. i 2014. godini

 

 

Prvi softver za onlajn računovodstvo dostupan preduzetnicima u Srbiji

U decembru 2016. godine, naša kompanija je prva u Srbiji potpisala ugovor o partnerstvu sa softverskom kompanijom Xero za korišćenje novog softvera za onlajn računovodstvo – REGULUS. Zahvaljujući ovom softveru, preduzetnici u Srbiji će od sada biti u mogućnosti da imaju stalan pristup svojim računovodstvenim evidencijama, bilo gde i bilo kada, što predstavlja veliku i značajnu inovaciju u načinu njihovog poslovanja.

REGULUS je softver u potpunosti prilagođen korisnicima kako bi brzo, lako i jednostavno pristupili svojim računovodstvenim podacima. Jednostavnim pristupom putem lozinke, svi korisnici će na jednom mestu moći da prate trenutno stanje na računu, obaveze i potraživanja koja dospevaju u narednom periodu i sl.

„Imajući u vidu činjenicu da je u današnjem vremenu stalna dostupnost podataka imperativ u poslovanju, čast mi je da naša kompanija prva ima mogućnost da preduzetnicima u Srbiji to i ponudi. REGULUS predstavlja inovativni iskorak u dosadašnjem načinu poslovanja i rešenje koje će u velikoj meri olakšati i pojednostaviti svakodnevni posao uz garantovanu sigurnost i zaštitu, ali i uštedu vremena“, ističe direktor Kreston MDM Jelena Mihić Munjić.

Dodatna olakšica je da se ovom programu može pristupiti kako sa kompjutera, tako i sa mobilnog aparata ili tableta. REGULUS, uz kompletan paket usluga koji dolazi sa njim, u potpunosti pojednostavljuje i proces komunikacije sa knjigovođom, kome se računi sada mogu slati skenirani ili fotografisani mobilnim telefonom.

Reč je o programu novozelandske kompanije Xero, koja se bavi izradom knjigovodstvenih softvera za mala i srednja preduzeća, a koji se koriste u preko 180 zemalja sveta. Kompanija Xero od 2015. zauzima prvo mesto na Forbsovoj listi Innovative Growth Companies.

Pored toga što omogućava uvid u poslovne podatke korisnika u bilo kom trenutku, velike prednosti REGULUS-a su i automatsko ažuriranje programa, kao i opcija elektronskog razmenjivanja i čuvanja poslovne dokumentacije, što direktno pojednostavljuje komunikaciju sa korisnicima na daljinu.

Okončano 95% zahteva za elektronske građevinske dozvole

U toku 2016 godine, nakon uspostavljanja Centralne evidencije objedinjenih procedura izdavanja elektronskih građevinskih dozvola, preko informacionog sistema koji vodi Agencija za privredne registre u koordinaciji sa resornim Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, primljeno je 63.336 zahteva za izdavanje elektronskih graževinskih dozvola.

Od ukupnog broja podnetih zahteva, 95 % je već okončano, s tim što je od ukupnog broja okončanih procedura čak 69 % zahteva rešeno pozitivno.

APR ističe da broj pozitivno rešenih zahteva potvrđuje da je sistem za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola u potpunosti prihvaćen i funkcioniše u državnim službama i institucijama, kao i među korisnicima.

Članarine PKS za 2017. godinu

Objavljena je Odluka o visini, načinu i rokovima plaćanja jedinstvene članarine i finansiranju Privredne komore Srbije u 2017. godini (“Službeni glasnik RS”, broj 101 od 16.12.2016. godine).

Članarine PKS za 2017. godinu će se obračunavati na osnovu podataka o poslovnim prihodima iz godišnjeg finansijskog izveštaja za 2015. godinu (na osnovu podataka iz godišnjeg finansijskog izveštaja koji je član Komore predao Agenciji za privredne registre, za godinu koja prethodi godini u kojoj je doneta ova odluka):

  1. za pravna lica sa poslovnim prihodom od 20 do 300 miliona dinara – 300 dinara mesečno (3.600 dinara godišnje);
  2. za pravna lica sa poslovnim prihodom od 300 do 600 miliona dinara – 600 dinara mesečno (7.200 dinara godišnje);
  3. za pravna lica sa poslovnim prihodom od 600 miliona do 1 milijarde dinara – 20.000 dinara mesečno(240.000 dinara godišnje);
  4. za pravna lica sa poslovnim prihodom od 1 do 2,5 milijarde dinara – 80.000 dinara mesečno (960.000 dinara godišnje) i
  5. za pravna lica sa poslovnim prihodom preko 2,5 milijarde dinara – 185.000 dinara mesečno (2,2 miliona dinara godišnje).

Pravna lica sa poslovnim prihodom do 20 miliona dinara ne plaćaju članarinu za 2017. godinu. Ogranci i predstavništva stranih privrednih društava i stranih pravnih lica nisu dužni da plaćaju članarinu. Novoosnovani privredni subjekti ne plaćaju članarinu godinu dana od dana osnivanja.

Ostali članovi Komore (opšta udruženja preduzetnika, zadružni savezi, udruženja, društva, organizacije…) plaćaju članarinu u iznosu od 1.000 dinara mesečno. Članstvo za opšta udruženja preduzetnika i zadružne saveze je obavezno, dok za ostale (udruženja, društva, organizacije itd.) članstvo nije obavezno.

Preduzetnici mogu biti članovi Komore preko opštih udruženja preduzetnika koja su kolektivni članovi Privredne komore Srbije. Znači, preduzetnici ne plaćaju članarinu PKS već su članovi Komore preko članstva u nekom od udruženja preduzetnika koje je član Komore. Izuzetak su preduzetnici koji su članovi granskih udruženja Komore, za njih važe iste članarine kao za pravna lica.

Članarina se uplaćuje na sledeći način:

  • mesečno, za prethodni mesec
  • uz isplatu zarade zaposlenima
  • na tekući račun Privredne komore Srbije broj 205-2238-67 kod Komercijalne banke
  • šifra plaćanja : 290
  • poziv na broj: PIB uplatioca

Članovi Komore mogu biti oslobođeni obaveze plaćanja članarine, pod uslovom da dostave pravnosnažno rešenje o otvaranju stečajnog postupka i pisani zahtev za oslobađanje od plaćanja članarine, potpisan od strane osobe ovlašćene za zastupanje (stečajnog upravnika). Odluku iz stava 1. ovog člana donosi nadležni organ Komore.

Nadzor obračuna i naplate članarine sprovodi Komisija komore koja ima pet članova (dva predstavnika članova Komore i po jedan predstavnik Poreske uprave, Ministarstva privrede i Saveza računovođa Srbije).

Primena: od 1. januara 2017. godine,

Prema tome, prvo plaćanje članarine za 2017. godinu treba izvršiti prilikom isplate zarade za januar 2017. godine.

IZMENJENA UREDBA O INVESTICIJAMA

Novom Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija spuštena je granica za dobijanje državne pomoći sa 150.000 EUR ulaganja na 100.000 EUR, uz obavezu zapošljavanja najmanje 10 ljudi. Uredba je stupila na snagu krajem decembra 2016. godine.

Uredbom je definisano da će za svakog novog radnika država investitoru plaćati od 3.000 do 7.000 EUR, u zavisnosti od područja u koje se novac ulaže. Najveći iznos će moći da dobiju investitori koji pokrenu ili prošire posao u nerazvijenim krajevima Srbije.

Takođe, propisano je da će investitori moći od države da dobiju i pomoć za osnovna sredstva, i to od 10 do 30% od uloženog novca, uz uslov da pre toga obezbede 25% vrednosti ukupnog ulaganja iz sopstvenih izvora.

Predviđeno je i da se sredstva isplaćuju u ratama.

UKINUTI PRELEVMANI

Izmenom Odluke o određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine 29. decembra ukinuti su prelevmani za uvoz svinjetine, mleka i nekih mlečnih proizvoda iz EU, dok su prelevmani za žive svinje domaće vrste do 50 kilograma ukinute 31. decembra.

Prelevmani su uvedeni 2015. godine da bi se sprečili poremećaji na tržištu, imajući u vidu zabrane uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU u Rusiju, što je stvorilo viškove na tržištu EU. Uvozne takse za mleko iznosile su od 10 do 20 dinara po litru i za kiselo-mlečne proizvode od 10 do 30 dinara.

Ukidanje prelevmana uslovljeno je odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji ne predviđa povlašćen status domaćih proizvođača mleka.

Postavlja se pitanje koliko će domaća proizvodnja biti ugrožena nakon ove odluke, imajući u vidu da u okviru EU postoje razni vidovi subvencionisanja, koje Srbija ne može da isprati.

Izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Narodna Skupština je na sednici održanoj 28. decembra 2016. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Najveći deo izmena Zakona o porezu na dodatu vrednost će se primenjivati od 1. januara 2017. godine, dok će se pojedine odredbe primenjivati odloženo od 1. aprila 2017.godine.

Početak primene odredbe kojom je uvedena obaveza dostavljanja pregleda obračuna uz poresku prijavu PDV odložen je do 1. januara 2018. godine.

Najvažnija izmena u Zakonu o porezu na dodatu vrednost odnosi se na izmenu pravila u određivanju mesta prometa usluga. Primena ove odredbe počinje od 1. aprila 2017. godine.

Jedna od važnijih izmena koja će se primenjivati od 1. januara 2017. godine jeste propisivanje pravila prema kojem poreski dužnici iz člana 10. stav 2. tač. 1) – 4) Zakona o PDV imaju pravo da PDV koji su obračunali kao poreski dužnici (internim putem) u skladu sa Zakonom o PDV, odbiju kao prethodni porez pod opštim uslovima iz člana 28. stav 1. Zakona o PDV, a bez obzira na to da li poseduju račun izdat u skladu sa Zakonom o PDV.

Od 1. januara 2017. godine PDV na promet i uvoz drvenih briketa i peleta obračunava se i plaća po posebnoj stopi.

Ostale izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost odnose se na promet stranih lica, ukinuto je pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu motocikala sa bočnim sedištem, tricikala i četvorocikala, ukida se pravo na refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe i dr.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji će se primenjivati od 1. januara 2017. godine. Najvažnija izmena ZPPPA da se drugostepeni poreski postupak prebacuje u nadležnost organa koji će tek da bude formiran u okviru Ministarstva finansija biće u primeni od 1. jula 2017. godine.

“Program intenzivne obuke za sticanje sertifikata STRUČNJAK ZA KONTROLING” seminar u decembru

Na osnovu najbolje prakse u oblasti kontrolinga, u saradnji sa stručnjakom koji ima 14 godina iskustva u oblasti finansijskog kontrolinga, planiranja, budžetiranja i poslovnih finansija, organizovan je praktičan trodnevni seminar „Program intenzivne obuke za sticanje sertifikata STRUČNJAK ZA KONTROLING“.

U pitanju je posebno pripremljen program obuke za kontrolere, direktore i šefove finansija i računovodstva, zaposlene u službi finansija i računovodstva i sve ostale koji su zainteresovani za oblast kontrolinga i koji žele da unaprede svoja znanja o kontrolingu, planiranju, analizi i izveštavanju.

Predavač na trodnevnom seminaru je Biljana Sparavalo, revizor u kompaniji KRESTON MDM revizija, a seminar se održava 09.12, 16.12. i 23.12.2016. godine u hotelu Falkensteiner Hotel Belgrade.

Više detalja o samom seminaru možete pronaći na:

http://www.forum-media.rs/proizvodi/seminari.html

Rast cena u 2017

Akcize na domaća žestoka pića i cigarete biće povećane zbog usaglašavanja sa EU. U Ministarstvu finansija već je formirana radna grupa koja treba da pripremi novi zakon kojim bi se akcizna politika RS uskladila sa standardima EU.

Dakle, akcize za domaća žestoka pića i viski morale bi da budu iste, odnosno naša žestoka pića moraće da poskupe. Ovakva korekcija cena rezultat je upozorenja Evropske komisije, koja je zaključila da akcizna politika favorizuje domaća alkoholna pića, što nije u skladu sa principima Brisela.

Povećanje cena cigareta ići će postupno. Očekuje se da će se dva puta godišnje korigovati akcize na cigarete. Trenutno je u EU visina minimalne akcize 90 evra na 1.000 cigareta, dok u Srbiji ona iznosi 50 evra.

Takođe, tokom 2017. doći će do još jednog skoka cena struje. Dogovorom sa MMF-om predviđeno je usklađivanje sa cenama struje u Evropi.

Odložena primena novog pravilnika o PDV-u

Primena novog Pravilnika o PDV koji je trebalo da stupi na snagu 1. januara 2017. godine odložena je odlukom Ministarstva finansija Srbije za godinu dana kako bi se uklonili nedostaci na koje su ukazali privrednici.

Najavljeno je da će u međuvremenu doći i do promena Zakona o PDV, tako da će se u skladu sa tim promenama vršiti i izmene Pravilnika, a sve u cilju usklađivanja sa propisima EU.

Donet je Pravilnik o PDV evidencijama i pregledu obračuna PDV

Donet je Pravilnik o PDV evidencijama i pregledu obračuna PDV, kao i NACRT obrasca pregleda PDV obračuna (obrazac POPDV).

Pomenutim izmenama podzakonskih akata, uvodi se obaveza dostavljanja detaljnog pregleda (obrazac POPDV ima 5 strana) PDV obračuna uz PDV prijavu, najverovatnije putem aplikacije e-porezi.

Ova obaveza stupa na snagu od prve PDV prijave za 2017. Godinu.

„Еfikasne metode za planiranje, estimaciju i analizu budžeta u praksi“ seminar u oktobru

Proces planiranja, estimacije i analize budžeta je nazamisliv bez primene efikasnih metoda, bez kojih često dolazi do neusaglašenosti u poslovanju, revidiranja budžeta, izmena planova i drugih nepotrebnih radnji.

Na osnovu najbolje prakse planiranja i budžetiranja, u saradnji sa stručnjakom koji ima 14 godina iskustva u oblasti finansijskog kontrolinga, planiranja, budžetiranja i poslovnih finansija, organizovan je praktičan seminar „Еfikasne metode za planiranje, estimaciju i analizu budžeta u praksi“ za kontrolere, zaposlene u finansijama, računovodstvu i menadžere koji žele unaprediti proces planiranja, na kome ćete dobiti konkretne informacije.

Predavač na seminaru biće Biljana Sparavalo, revizor u kompaniji KRESTON MDM revizija, a seminar će biti održan 12. oktobra 2016. godine u hotelu Holiday Inn.

Više detalja o samom seminaru možete pronaći na http://forum-media.rs/images/seminari/budzet-oktobar-2016.pdf

Novi set poreskih zakona od 2017.

Ministar finansija Srbije Dušan Vujović najavio je da će do kraja godine biti spreman set poreskih zakona koji se tiču PDV, akciza, poreskog postupka i poreza za imovinu, a čija će primena početi od sledeće godine.

Vujović je takođe izjavio da će biti malo vremena za raspravu o predloženim zakonima čija će primena početi od sledeće godine, a da će se prvi parametri budžeta za 2017. godinu znati tek od 15. novembra.

Takođe, do kraja godine Skupštini Srbije biće dostavljeni i predlozi zakona koji će omogućiti elektronsku prijavu svih poreza.