Na naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada plaća porez po stopi od 10%, ali ne I doprinosi

Ministarstvo finansija je 1.2.2019. godine objavilo mišljenje koje se tiče dokumentovanja isplata troškova prevoza zaposlenima. Svako privredno društvo ima obavezu da na pravi način dokumentuje troškove, odnosno svakog meseca trebalo da se vodi evidenciju da li su pokriveni putni troškovi za zaposlene i da postoje dokumenti koji pravdaju troškove prevoza.

Dalje, ministarsvo finansija objavilo je mišljenje br. 430-00-648/2019-04 od 17.1.2020. godine o poreskom tretmanu naknade troškova dolaska i odlaska sa rada koji nisu dokumentovani. Na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, na koju zaposleni ima pravo u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu saglasno odredbi člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu (koja se ne smatra zaradom prema članu 105. stav 3. Zakona o radu), ne plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje nezavisno od poreskog tretmana tih primanja prema članu 18. stav 1. tačka 1) Zakona.

Dakle, naknada ovih troškova koji nisu dokumentovani nema tretman zarade tako da se na naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada plaća porez po stopi od 10%, a istovremeno se ne obračunavaju i ne plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Poreska amortizacija – tax alert

MINISTAR FINANSIJA JE DONEO NOVI PRAVILNIK O AMORTIZACIJI
STALNIH SREDSTAVA KOJA SE PRIZNAJE ZA PORESKE SVRHE. PRAVILNIK
JE OBJAVLJEN U SLUŽBENOM GLASNIKU RS BROJ 93/19.
Pravilnik stupa na snagu 1. januara 2020. godine, ali se primenjuje
prilikom utvrđivanja poreza na dobit za 2019. godinu. Više pogledajte na našem Tax alert.

Pregled neoporezivih iznosa naknada troškova i drugih primanja – tax alert

Utvrđeni su usklađeni neoporezivi iznosi poreza na dohodak građana, koji će biti u primeni od 1. februara 2020. godine.
Na osnovu člana 12a Zakona o porezu na dohodak građana, Vlada Republike Srbije objavljuje usklađene dinarske neoporezive iznose poreza na dohodak građana.
Novi usklađeni iznosi primenjuju se na sve isplate koje se vrše od 1. februara 2020. do 31. januara 2021, nezavisno od toga za koji mesec se vrši isplata.
Usklađeni dinarski neoporezivi iznosi poreza na dohodak objavljeni su u „Službenom glasniku RS“, broj 05 od 22.01.2020. godine. Detaljnije možete videti u našem Tax alert.

 

APR: omogućen pristup aplikaciji za dostavljanje izveštaja

Agencija za privredne registre (APR) je objavila obavestenje da je od 20.01.2020. godine, omogućen pristup aplikaciji za dostavljanje izveštaja preko Posebnog informacionog sistema Agencije, kojim se obezbeđuje jedinstven postupak unosa, kontrole, potpisivanja i dostavljanja izveštaja za statističke potrebe i finansijskih izveštaja sa propisanom dokumentacijom za 2019. godinu.

Ove godine poslednji dan za predaju izveštaja za statističke potrebe ističe u subotu, 29. februara, tako da će se prijem izveštaja omogućiti zaključno sa 2. martom 2020. godine.

PRIJAVA STVARNIH VLASNIKA

Ministarstvo privrede je najavilo da će protiv pravnih lica koja ne izvrše prijavu stvarnih vlasnika u Centralnu evidenciju biti podnete prekršajne prijave, a zahteve za pokretanje prekršajnog postupka podnosiće Agencija za privredne registre (APR) po isteku propisanog roka. Raspon novčane kazne za ovu vrstu prekršaja kreće se od 500.000 do 2.000.000 dinara za pravna lica, dok je za odgovorno lice predviđena kazna od 50.000 do 150.000 dinara.

 

Inače početkom 2019. godine stupile na snagu izmene i dopune Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika kojima je, između ostalog, propisana prekršajna odgovornost za registrovane subjekte koji ne izvrše evidentiranje do 31. januara.

 

Izmenjen je Pravilnik o poreskom bilansu i poreskoj prijavi, kao i Pravilnik o transfernim cenama

Propisan je novi obrazac poreskog bilansa PB 1, kojim se menja stari. Novi obrazac ima 69 pozicija. Brisana je pozicija 25 starog PB 1 – Rashodi za reklamu i propagandu, a dodato je 5 novih pozicija:
• Pozicija 36 – troškovi istraživanja i razvoja koji se priznaju u dvostrukom iznosu u skladu sa članom 22g ZPDPL
• Pozicija 40 – porez na kapitalni dobitak plaćen u drugoj državi
• Pozicija 43 – iznos koji se, po osnovu smanjenja procenta korišćenja starih sredstava za svrhe istraživanja i razvoja, uključuje u poresku osnovicu
• Pozicija 44 – iznos koji se uključuje u poresku osnovicu u poreskom periodu u kom je prijava u vezi sa pronalaskom odbačena od strane nadležnog organa
• Pozicija 50 – iznos kvalifikovanog prihoda koji se, u skladu sa članom 25b ZPDPL, ne uključuje u poresku osnovicu

Propisan je i novi obrazac PDP, a izmenama u Pravilniku u transfernim cenama propisan je drugačiji način uključivanja u poresku osnovicu utvrđene razlike između transferne nabavne cene osnovnog sredstva i njegove cene utvrđene primenom principa „van dohvata ruke“ kada se stalno sredstvo koje podleže obračunu poreske amortizacije nabavlja od povezanog lica.

Novi Tax alert

Dana 06.12.2019. godine Narodna skupština je usvojila zakone o izmenama i dopunama:

  • Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
  • Zakona o porezu na dohodak građana
  • Zakona o porezima na imovinu
  • Zakona o porezu na dobit pravnih lica
  • Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Zakoni su objavljeni u „Službenom glasniku RS“ broj 86 od 06.12.2019. godine.

Većina izmena i dopuna primenjuje se od 1.1.2020. (pojedine odredbe će se kasnije primenjivati). Pregled Izmena i dopuna seta zakona prikazan je u našem Tax alert.

Smanjena stopa PIO sa 12% na 11,5%

Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, broj 86/2019), smanjena je stopa doprinosa za PIO na teret poslodavca sa 12% na 11,5%. Nova stopa će se primenjivati od 1.1.2020. godine.

Korišćenje starih olakšica za zapošljavanje

Rok za korišćenje starih olakšica za zapošljavanje produžen je do 31.12.2020. godine. Od naredne godine zahtevi za povraćaj plaćenog poreza i doprinosa podnosiće se na posebnim obrascima koje će propisati ministar finansija podzakonskim aktom. Rok za donošenje podzakonskih akata je april 2020. godine.

 

Novi Zakoni

Narodna skupština je 6.12.2019. godine usvojila Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2019. godinu, koji je podnela Vlada, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara i Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koje je podnela Vlada.

Uskoro ćemo objaviti Tax alert koji se tiče finansijskij i poreskih zakona.

Pravilnik o utvrđivanju usluga telekomunikacija i usluga pruženih elektronskim putem

U Sl. glasniku rs br. 75/2019 od 23.10.2019. objavljen je Pravilnik o utvrđivanju usluga telekomunikacija i usluga pruženih elektronskim putem, u smislu Zakona o PDV, i o utvrđivanju kriterijuma i pretpostavki za određivanje mesta sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem.

 

Naš Tax alert možete pročitati ovde (link).

Pokloni za Novu godinu i Božić

Primanja zaposlenih na ime poklona deci za Novu godinu i Božić ne smatraju se zaradom do visine propisanog neoporezivog iznosa, koji sada iznosi 9.784 dinara godišnje po detetu.

Pokloni veće vrednosti od neoporezivog iznosa,  pokloni deci zaposlenih koja su starija od 15 godina, kao i pokloni zaposlenima tretiraju se kao zarada zaposlenog.

Neoporezivi iznos poklona odnosi se na poklone u novcu i poklone u robi.

U slučaju da oba bračna druga rade kod istog poslodavca, svaki od njih kao zaposleni ima pravo na poklon za decu povodom Nove godine ili Božića.

Ako poslodavac povodom Nove godine ili Božića organizuje novogodišnji program za decu zaposlenih angažovanjem pozorišnih grupa ili samostalnih umetnika isplata se vrši na osnovu autorskog ugovora.

Produženje roka za novi šifarnik zanimanja

Predloženo je produženje roka za ažuriranje podataka u Centralnom registru za podnosioce jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje za još godinu dana, odnosno do 31. decembra 2020. godine.

Naime, Srbija je posle 28 godina dobila novi šifarnik zanimanja, u kome su se našli i poslovi koji su se na tržištu rada pojavili u poslednje tri decenije. Do sada je u upotrebi bila Jedinstvena nomenklatura zanimanja iz 1990. godine.

Do kraja 2019. godine poslodavci su u obavezi da ažuriraju podatke o zaposlenima prema novom šifarniku zanimanja. Od 1. januara 2020. godine koristiće se isključivo novi šifarnik koji obuhvata  3. 641 zanimanje, a lista je usklađena sa potrebama privrede i tržišta rada u Srbiji, kao i sa međunarodnim standardom.

Izmene Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti

Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog Zakona o izmenama i dopuni Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti.

Između ostalog, predlogom zakona predviđena je izmena člana 5. kojim su određeni uslovi za upis u Registar posrednika:

1)  Preduzetnik ili najmanje jedno fizičko lice koje osniva privredno društvo, odnosno drugi član privrednog društva, ili najmanje jedan zaposleni sa punim radnim vremenom mora da ima položen stručni ispit iz člana 11. ovog zakona;

2) Mora da postoji važeći ugovor o osiguranju zaključen u skladu sa članom 13. ovog zakona.

3) Mora da postoji odgovarajući poslovni prostor u skladu sa članom 14. ovog zakona;

4) Ne sme biti izrečena zaštitna mera iz člana 32. stav 2. i člana 33. stav 4. ovog zakona, koja je na snazi u vreme podnošenja zahteva;

5) Član privrednog društva, stvarni vlasnik, odnosno preduzetnik, zastupnik privrednog društva, odnosno poslovođa, ako je preduzetnik poverio poslove poslovođenja poslovno sposobnom fizičkom licu, koji imaju registrovanu pretežnu delatnost agencije za nekretnine, kao i fizička lica sa položenim stručnim ispitom iz člana 11. ovog zakona, ne mogu biti pravna lica osuđena za krivično delo na novčanu kaznu, odnosno fizička lica osuđena na kaznu zatvora za krivično delo u Republici Srbiji ili stranoj državi.

Lice iz tačke 1) Predloga zakona, mora biti zaposleno lice sa punim radnim vremenom i mora da ima položen stručni ispit, dok je prema važećem Zakonu bilo moguće angažovati lice van radnog odnosa.

Predlogom zakona predviđen je opšti uslov podobnosti koje kandidati moraju da ispune prilikom polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova posredovanja, a to je da ne može biti osuđeno na kaznu zatvora za krivično delo u Republici Srbiji ili stranoj državi. Predviđeno je da Zakon stupi na snagu 1. januara 2020. godine.

Nova pravila za razvrstavanje se primenjuju počev za 2020. godinu

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-916/2019-16 od 29.10.2019. god.)

 

Odredbama člana 6. stav 1. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 73/2019 – dalje: Zakon) propisano je da se pravna lica i preduzetnici, u smislu ovog zakona, razvrstavaju na mikro, mala, srednja i velika pravna lica, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih i poslovnog prihoda u poslovnoj godini, kao i vrednosti ukupne aktive utvrđene na datum bilansa redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.

S obzirom da nova pravila razvrstavanja stupaju na snagu 1.1.2020. godine, kao i da je propisano da 1.1.2020. godine prestaju da važe odredbe starog Zakona o računovodstvu koje se odnose na razvrstavanje, nova pravila se primenjuju na razvrstavanje počev za 2020. godinu (na osnovu podataka iz godišnjeg finansijskog izveštaja za 2019. godinu).

Što se tiče ostalih odredaba Zakona koje se odnose na npr. stečajne mase, mogućnost primene MRS/MSFI od strane mikro pravnih lica, obavezu sastavljanja i dostavljanja izveštaja o korporativnom upravljanju, izveštaja o plaćanjima autoritetima vlasti, deo koji se odnosi na nefinansijsko izveštavanje i sl. navedene odredbe ne odnose na sastavljanje finansijskih izveštaja za 2019. godinu, već će iste biti u primeni počev od finansijskih izveštaja koji se budu sastavljali sa stanjem na dan 31.12.2020. godine (izveštaji za 2020. godinu).

Produženje roka do 31.12.2020. za korišćenje starih poreskih olakšica

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predlog zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predviđaju produženje roka za korišćenje starih poreskih olakšica za zapošljavanje novih lica do 31.12.2020. godine.

Međutim, predviđeno je da se zahtevi za povraćaj plaćenog poreza i doprinosa podnose na posebnim obrascima koje će propisati ministar finansija podzakonskim aktom.

Test samostalnosti preduzetnika

Predlogom Zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana test samostalnosti preduzetnika treba da se uvede 1.3.2020. godine. Korigovano je pet od devet konačno predloženih kriterijuma, posle tribina održanih u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu koji su bili otvoreni za javnost.

Nakon izmena kriterijumi su:

1.nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem određuje radno vreme preduzetniku ili preduzetniku paušalcu ili su odmor i odsustva preduzetnika ili preduzetnika paušalca zavisni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem i naknada preduzetniku ili preduzetniku paušalcu se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru;

2. preduzetnik ili preduzetnik paušalac uobičajeno koristi prostorije koje obezbedi ili obavlja poslove u mestu koje odredi nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem za potrebe obavljanja poslova koji su mu povereni;

3. nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem vrši ili organizuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje preduzetnika ili preduzetnika paušalca;

4. nalogodavac je angažovao preduzetnika ili preduzetnika paušalca nakon oglašavanja u sredstvima informisanja potrebe za angažovanjem fizičkih lica ili angažujući treće lice koje se uobičajeno bavi pronalaženjem lica podobnih za radno angažovanje, a čija je usluga rezultirala angažovanjem tog preduzetnika ili preduzetnika paušalca;

5. nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem obezbeđuje sopstveni osnovni alat, opremu ili druga osnovna materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad preduzetnika ili preduzetnika paušalca ili finansira njihovu nabavku, osim specijalizovanih alata, opreme ili drugih specijalizovanih materijalnih ili nematerijalnih sredstava koji mogu biti neophodni u cilju izvršavanja specifičnog posla ili naloga, ili nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika ili preduzetnika paušalca, osim takvog rukovođenja koje podrazumeva davanje osnovnog naloga u vezi sa naručenim poslom i razumnu kontrolu rezultata rada ili nadzor nalogodavca, kao dobrog privrednika, nad obavljanjem posla koji je naručio;

6. najmanje 70% od ukupno ostvarenih prihoda preduzetnika ili preduzetnika paušalca u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini je ostvareno od jednog nalogodavca ili od povezanog lica s nalogodavcem;

7. preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, a za tako obavljene poslove njegov ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik ili preduzetnik paušalac snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, ukoliko takav klijent postoji;

8. ugovor o angažovanju preduzetnika ili preduzetnika paušalca sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku ili preduzetniku paušalcu da pruža usluge po osnovu ugovora sa drugim nalogodavcima, izuzev delimične zabrane koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih konkurenata nalogodavcu;

9. preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za povezano lice s nalogodavcem, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom tog radnog dana između 00 i 24 časa.

Dokumentovanje troškova dolaska i odlaska na posao – izmena Zakona

Kada budu usvojene izmene Zakona o porezu na dohodak građana zaposleni će svojim poslodavcima morati da dokumentuju svaki trošak za odlazak i povratak sa posla, osim ukoliko poslodavac mesečnu markicu za prevoz plaća direktnom uplatom preko računa gradskom prevozniku.

Najnovijim izmenama – dopunom člana 18. stav 1. tačka 1) – dodaje se reč „dokumentovanih“ – naknada troškova za prevoz moraće da bude dokumentovana, što znači da će svaki zaposleni morati da ima račun.

Ukoliko ne dokumentuje trošak, ne može da koristi propisani neoporezivi iznos, i na taj iznos će morati da se to obračuna i plati porez.

Očekuje se da zakon uđe u skupštinsku proceduru tokom novembru 2019. godine, a primena se očekuje već od 1. januara 2020. godine.

Dokument koji prati robu u prevozu može biti u elektronskoj formi u tabletu

Na osnovu Mišljenja Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, br. 011-00-00373/2019-03 od 24.9.2019. godine, robu u prevozu moraju da prate isprave koje su u neposrednoj vezi sa njenim prevozom i koje naročito sadrže: broj i datum isprave, poslovno ime, adresu, PIB i matični broj ili broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG), odnosno broj iz odgovarajućeg registra isporučioca, primaoca i prevoznika (ukoliko ga ima), mesto i adresu objekta iz koga se isporučuje i u koji se isporučuje, ime, prezime i potpis odgovornih lica isporučioca i prevoznika, naziv robe i količinu. Isprave mogu biti u originalu ili kopiji. Isprave mogu imati formu elektronskog dokumenta.

Dakle, Mišljenjem se određuje da se dokumentacija koja sadrži podatke koji su propisani članom 29. Zakona o trgovini („Sl. Glasnik RS“, br. 52/2019), a koja se nalazi u elektronskoj formi u tabletu, smatra elektronskim dokumentom.

PORESKI TRETMAN PRIMANJA KOJE FIZIČKO LICE OSTVARI OD PRAVNOG LICA KOD KOGA NIJE U RADNOM ODNOSU, PO OSNOVU NOVČANE POMOĆI ZA POTREBE LEČENJA U INOSTRANSTVU

U skladu sa Mišljenjem Ministarstva finansija, br. 011-00-616/2019 od 20.8.2019. godine, u slučaju kada za potrebe lečenja fizičkog lica, pravno lice (kod koga to fizičko lice nije u radnom odnosu) obezbedi i uplati određena novčana sredstava za potrebe lečenja u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi u inostranstvu (kako se navodi, lečenje u Srbiji nije moglo da se sprovede bez rizika i velikih trajnih štetnih posledica), tako što sredstva u visini dela troškova lečenja uplati direktno na lični račun fizičkog lica koje je prethodno po fakturama zdravstvene ustanove iz inostranstva koja sprovodi lečenje sa svog ličnog računa platilo troškove lečenja na račun te ustanove, smatramo da tako ostvareno primanje fizičkog lica ima karakter primanja na koje se ne plaća porez na dohodak građana

POČINJE MEĐUNARODNA SARADNJA PORESKIH UPRAVA

Srbija je skinuta sa evropske „sive liste poreskih jurisdikcija“, odnosno, liste jurisdikcija koje ne sarađuju u poreskoj materiji. Srbija je u julu 2019. godine potpisala Konvenciju o multilateralnoj administrativnoj saradnji (Convention on Mutual Administrative Assistance in Tax Matters – MAC), koja je 30.8.2019 potvrđena u Skupštini Srbije, a stupa na snagu 1.12.2019. godine.

Naime, EU je u decembru 2017. godine izradila crnu i sivu listu poreskih jurisdikcija, nakon što su detektovani načini na koje kompanije i pojedinci nastoje da izbegnu poreske obaveze. Mesto na  sivoj ili crnoj listi za države znači lošiju reputaciju i strože kontrole u transakcijama sa EU.

Savet ministara finansija EU je takođe sa sive liste uklonio i Albaniju, Švajcarsku, Kostariku i Mauricijus. Sa crne liste uklonjeni su Ujedinjeni Arapski Emirati, dok su Maršalska ostrva prebačena sa crne na sivu listu. Na crnoj listi su ostale Američka Samoa, Belize, Fidži, Guam, Oman, Samoa, Trinidad i Tobago, Vanuatu i Američka Devičanska ostrva.

MAC su zajednički su razvili OECD i Savet Evrope 1988. godine, a Protokolom je izmenjena 2010. Konvencija je najcelovitiji multilateralni instrument koji je dostupan za sve oblike poreskih obaveza – saradnja u borbi protiv utaje i izbegavanja poreza. Konvencija olakšava međunarodnu saradnju radi boljeg rada nacionalnih poreskih zakona, poštujući osnovna prava poreskih obveznika. Omogućava sve moguće oblike administrativne saradnje između država u proceni i naplati poreza. Ova saradnja kreće se od razmene informacija, uključujući i automatsku razmenu, do povraćaja inostranih poreskih potraživanja.

Izmene Zakona o privrednim društvima

Ministarstvo privrede je pripremilo nacrt Zakona o izmenama i dopunama zakona o privrednim društvima za koji je predviđeno da se javna rasprava sprovede u periodu 10-29. oktobra.

Nacrtom se predviđa sledeće:

1. detaljno regulisanje tretmana sopstvenog udela (primena od 1.4.2020. godine)
2. mogućnost raspodele dobiti zaposlenima (član 270)
3. povećanje praga za nagrađivanje članova odbora direktora, odnosno izvršnog i nadzornog odbora sa 3% na 5% akcija u roku poslovne godine (član 282)

Izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Između ostalih izmena, očekuje nas i izmena Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Najvažnija očekivana izmena tiče se dodatnog izveštavanja u vezi poslovanja u okviru međunarodnih grupa, a koji je već implementiran u skoro svim zemljama Evrope. Izveštaj je predviđen u okviru usklađivanja sa BEPS Akcionim planom. Prema BEPS Akcionom planu 13, sva velika multinacionalna preduzeća (MNE) dužna su da pripreme izveštaj po državama (Country-by-country report) sa zbirnim podacima o globalnoj alokaciji prihoda, dobiti, plaćenih poreza i ekonomskih aktivnosti među poreskim jurisdikcijama u kojima posluju. Ovaj izveštaj se dostavlja poreskim upravama u ovim jurisdikcijama, za procenu BEPS rizika u MNE u kojima je identifikovan visok nivo transfernih cena.

Zakon definiše međunarodnu grupu povezanih pravnih lica kao grupu lica koja su međusobno povezana po osnovu vlasništva ili kontrole u smislu MRS, odnosno MSFI, i čiji je ukupni konsolidovani prihod, iskazan u konsolidovanim finansijskim izveštajima za period koji prethodi periodu za koji postoji obaveza izveštavanja, najmanje 750 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan usvajanja konsolidovanih finansijskih izveštaja, i

  • čija jedna ili više članica ima obavezu da sastavlja, prikazuje, dostavlja i obelodanjuje konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa MRS, odnosno MSFI, ili bi tu obavezu imala kada bi bila pravno lice čijim akcijama se trguje na regulisanom tržištu u Republici ili izvan Republike, i
  • u kojoj je najmanje jedno pravno lice rezident druge poreske jurisdikcije u odnosu na ostale članice međunarodne grupe, ili je najmanje jedno pravno lice rezident jedne poreske jurisdikcije a podleže oporezivanju u drugoj poreskoj jurisdikciji po osnovu poslovanja preko stalne poslovne jedinice.

CbC report će se podnositi najkasnije u roku od 12 meseci od isteka poslovne godine za koju se dostavlja godišnji izveštaj, a ministar finansija, oslanjajući se na izvore vezane za dobru praksu u vezi sa izveštavanjem o kontrolisanim transakcijama OECD, bliže će da uredi uslove i način podnošenja godišnjeg izveštaja. Prva primena ovog zahteva je za poreski period koji počinje u 2020. Godini.

Osim ove izmene najavljena je izmena u vezi kapitalnog dobitka, odnosno gubitka investicionih fondova, kao i da se poreskom obvezniku – banci priznaje pravo na poreski kredit u iznosu od 2% preostalog duga utvrđenog u skladu sa Zakonom o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.

Izmene Zakona o poreskom postupku i administraciji

Objavljen je i Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kojim se između ostalog:

  • detaljnije uređuje veza sa Zakonom o stečaju,
  • uvodi se akt kojim će da se uređuje postupak, način, rokovi sadržaj i oblik projave kojom će poreski obveznik da prijavljuje poslovni prostor i prostorije, a koji će doneti ministar, na predlog direktora Poreske uprave,
  • da se ne može dodeliti PIB preduzetniku koji ima dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti u drugim privrednim subjektima u kojima je istovremeno osnivač sa udelom većim od 5%,
  • banka postaje dužna da na zahtev Poreske uprave dostavi podatke o računima poreskih obveznika,
  • detaljnije se reguliše dostavljanje poreskog akta,
  • uređuje se da poslove vođenja jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija preuzima Poreska uprava, najkasnije do 1.1.2021. godine.

Najavljene mere smanjenja poreskog opterećenja zarada

Kroz najavljene izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana biće predloženo povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 15.300 RSD na 16.300 RSD.

Takođe, planiranim izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predviđa se smanjenje ukupne stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 26% na 25,5% (i to smanjenje doprinosa na teret poslodavca plaćao sa 12% na 11,5%).

Najavljeni su i podsticaji za državljane koji nisu boravili u Srbiji u protekle dve godine, a kojima se umanjuje osnovica za obračun poreza i doprinosa u visini od 70% u narednih pet godina, ukoliko se vrate i zaposle u Srbiji.

Takođe, predviđa se da će od 1.1.2020. godine poslodavci koji budu povećavali broj zaposlenih i zapošljavali lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. biti oslobođeni plaćanja 70% poreza na zarade i doprinosa za PIO za ta lica tokom 2020. godine, odnosno 65% u toku 2021. i 60% u toku 2022. godine.

PREDLOG IZMENE ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA

Kako je najavila Vlade Republike Srbije, izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, koji bi stupio na snagu od 1. januara 2020. godine, u narednih nekoliko nedelja pred Narodnom skupštinom naći će se predlog seta mera za zapošljavanje mladih, koje podrazumevaju izmene zakona, kao i poreske olakšice za kompanije koje ih budu zapošljavale. Jedna od najznačajnih izmena koja se predlaže je uvođenje testa samostalnosti paušalaca.

Poreska uprava će imati zadatak da utvrdi da li je angažovanjem lica po osnovu ugovora o pružanju usluga paušalaca izvršen simulovani posao, odnosno da li angažovanjem preduzetnika nastaje radni odnos.

Najavljeno je uvođenje jedanaest  kriterijuma za test samostalnosti paušalca, a ako se ispuni šest od jedanaest, smatraće se da paušalac ne ispunjava uslov samostalnosti.

1. Nalogodavac definiše radno vreme.

2. U ugovoru postoji klauzula o zaštiti konkurencije.

3. Preduzetnik ima pravo na odmor i odsustva uz naknadu i nalogodavac ga odobrava.

4. Nalogodavac oglašava pozicije za koje angažuje preduzetnika ili u tu svrhu angažuje agencije koje se bave posredovanjem u zapošljavanju.

5. Preduzetnik obavlja posao kod nalogodavca radeći u timu sa zaposlenima ili sa drugim preduzetnicima.

6. Preduzetnik koristi prostorije koje obezbeđuje ili poseduje nalogodavac.

7. Nalogodavac vrši osposobljavanje preduzetnika i rukovodi procesom rada.

8. Preduzetnik koristi materijalna i nematerijalna sredstva za rad koje obezbeđuje nalogodavac.

9. Najmanje 70% prihoda u 12 meseci preduzetnik ostvaruje kod nalogodavca.

10. Preduzetnik obavlja poslove iz delatnosti poslodavca i za to ne preuzima poslovni rizik prema klijentima nalogodavca.

11. Preduzetnik je angažovan kod nalogodavca više od 130 dana u 12 meseci.

Ukoliko kompanija u radni odnos primi lice koje je ranije angažovala kao preduzetnika-paušalca, a to lice nije bilo u radnom odnosu tokom 2019. godine, predviđa se delimično oslobođenje plaćanje poreza na zarade i doprinose za PIO:

  • U toku 2020. godine 70% poreza i doprinosa;
  • U toku 2021. godine 65% poreza i doprinosa;
  • U toku 2022. godine 60% poreza i doprinosa.

Vlada usvojila predlog Zakona o računovodstvu

Vlada Srbije je na sednici od 16.9.2019. godine usvojila Predlog zakona o računovodstvu.

Prema Izveštaju o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o računovodstvu, koji je objavilo Ministarstvo Finansija prihvaćene su u celini ili delimično primedbe i sugestije koje se odnose na:

  • Jasnije formulacije u pojedinim definicijama u članu 2. Nacrta zakona (druga pravna lica, vanredni finansijski izveštaj, udeli, materijalno značajna stavka, datum odobrenja za obelodanjivanje finansijskih izveštaja),
  • Preciziranje da se Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (Centralni registar) smatra velikim pravnim licem i da Komisija za hartije od vrednosti propisuje podzakonska akta kojim se uređuje Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru, kao i sadržina i forma obrazaca finansijskih izveštaja koje sastavlja Centralni registar.
  • Prihvaćene su i primedbe predstavnika civilnog sektora, koje se odnose na druga pravna lica u smislu člana 2. tačka 2) Nacrta zakona o računovodstvu (udruženja, fondacije, zadužbine i dr.),koja će i dalje primenjivati posebna podzakonska akta kojima se uređuju Kontni okvir isadržina i forma obrazaca finansijskih izveštaja (rešenje kao u aktuelnom Zakonu o računovodstvu).
  • Prihvaćena je i primedba kojom je preciziran član 9. stav 3. Nacrta zakona u smislu da se obavezno sastavljanje i dostavljanje faktura (računa) u elektronskom obliku odnosi na pravna lica i preduzetnike obveznike primene ovog zakona, a produžen je i rok za usaglašavanje sa ovom odredbom Nacrta zakona (obavezna primena počev od 1. januara 2022. godine).
  • Prihvaćene su i primedbe koje se odnose na neobaveznost sastavljanja Napomena uz finansijske izveštaje za druga pravna lica iz člana 2. stav 2. Nacrta zakona koja su razvrstana u kategoriju mikro pravnih lica.
  • Prihvaćena je i primedba u vezi uspostavljanjem Registra pružaoca računovodstvenih usluga (počinje sa radom počev od 1. januara 2021. godine).
  • U delu koji se odnosi na nefinansijsko izveštavanje, prihvaćeni su predlozi kojima će se dodatno precizirati obaveza sastavljanja i načina sastavljanja ovih izveštaja.

Ostali predlozi, sugestije i primedbe učesnika u procesu javne rasprave koje su dostavljene ovom ministarstvu nakon analize nisu prihvaćene iz razloga što nisu data konkretna obrazloženja za iste, ili su predlozi u suprotnosti sa pozitivnim pravnim propisima, odnosno nisu predmet regulisanja ovog zakona, ili su suprotni odredbama relevantnih EU propisa (Direktiva 2013/34/EU i Direktiva 2014/95/EU, kao i Uredba EU 1606/2002) sa kojima se vrši usklađivanje.

Predlog izmena zakona o PDV

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost trenutno se nalazi u skupštinskoj proceduri. Predviđa se da će ovaj Zakon stupiti na snagu osam dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, a da će sa primenom početi 1.1.2020. godine. Ovo ne obuhvata odredbe koji se tiču Člana 24 (Poreska oslobođenja za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza) i Člana 26 (Poreska oslobođenja kod uvoza dobara) aktuelnog Zakona i odredbe koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, koje će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona.

U nastavku su prikazane neke od izmena koje se predlažu u Zakonu o porezu na dodatu vrednost, a možete pročitati naš detaljan Tax Alert na ovu temu:

Vrednosni vaučeri – Predviđena je podela vaučera na jednonamenske i višenamenske i utvrđena je razlika između poreskih tretman njihovog prenosa.

Jednonamenski vaučeri su oni za koje su mesto isporuke dobara/pružanja usluga poznati u trenutku izdavanja vrednosnog vaučera. Svi ostali vaučeri su višenamenski vaučeri. Obaveza obračuna PDV-a će postojati u momentu izdavanja kod jednonamenkih vaučera, dok će obaveza obračuna PDV-a kod višenamenskih vaučera postojati u momentu njihove realizacije.

Promet dobara koji se vrši na brodu, u letilici ili vozu – Predlaže se da se za promet dobara koji se vrši na brodu, u letilici ili vozu u toku prevoza putnika, mestom prometa smatra mesto polaska broda, letilice ili voza, a da se mestom polaska smatra prvo voznim redom planirano mesto ukrcavanja putnika. Predlaže se da se povratna vožnja smatra posebnim prevozom.

Takođe, kod određivanja mesta prometa kod usluga prodaje jela i pica za konzumaciju koji se faktički pružaju na brodu, odnosno u letilici ili vozu u toku prevoza putnika predlaže se primena prethodno navedenog pravila.

Prebivalište/boravište – Takođe, predviđa se dodavanje stava koji definiše da ako prebivalište i boravište pružaoca, odnosno primaoca usluge nisu u istom mestu, mesto prometa usluge određuje se prema mestu boravišta.

Promet usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem – Promet usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem, mestom sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca usluga smatra se mesto određeno na osnovu kriterijuma i pretpostavki za određivanje mesta sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca tih usluga.

Nastanak poreske obaveze – Predviđa se da nastanak poreske obaveze nastaje danom kada se najranije između ostalog izvrši izdavanje računa kod usluga iz člana 5. stav 3. tačka 1) zakona o PDV-u, uključujući i usluge neposredno povezane sa tim uslugama kao i usluga tehničke podrške prilikom korišćenja softvera, hardvera i druge opreme na određeni vremenski period.

Poreska oslobođenja za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza – Iznos ukupne vrednosti isporučenih dobara (preko kog može da se ostvari povraćaj PDV-a) koje putnik otprema u inostranstvo u ličnom prtljagu, za nekomercijalne svrhe menja na RSD 6.000 sa dosadašnjih EUR 100.

Realizacija infrastrukturnih projekata izgradnje autoputevaPredviđa se propisivanje poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza na promet dobara i usluga koji se vrši u okviru realizacije infrastrukturnih projekata izgradnje autoputeva za koje je posebnim zakonom utvrđen javni interes.

 Podela prethodnog poreza i srazmerni poreski odbitak – Detaljnije se uređuje koji promet dobara i usluga se ne uračunava prilikom određivanja procenta srazmernog odbitka i propisuje da obveznik nije dužan da vrši podelu prethodnog poreza u skladu sa ovim zakonom, ako utvrđeni procenat srazmernog poreskog odbitka iznosi najmanje 98%.

Potpuna promena člana 44 koji sada glasi – Ako obveznik PDV u računu za isporučena dobra i usluge iskaže veći iznos PDV od onog koji u skladu sa ovim zakonom duguje, odnosno iznos PDV, a da za to nije imao obavezu u skladu sa ovim zakonom, dužan je da tako iskazani PDV plati.

Obveznik PDV iz stava 1. ovog člana ima pravo da ispravi iznos PDV ako je izdao novi račun sa ispravljenim iznosom PDV, odnosno račun u kojem nije iskazan PDV i ako poseduje dokument primaoca računa u kojem je navedeno da PDV iskazan u prvobitnom računu nije korišćen kao prethodni porez.

Novi račun iz stava 2. ovog člana obavezno sadrži napomenu da se tim računom zamenjuje prethodno izdati račun.

Lice koje iskaže PDV u računu, a nije obveznik PDV, dužno je da iskazani PDV plati.

Lice iz stava 4. ovog člana nema pravo da ispravi iskazani iznos PDV.

 

Minimalna cena rada

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period januar – decembar 2020. godine iznosiće 172,54 din (neto) po satu. Trenutna minimalna cena rada iznosi 155,30 din po satu. Dakle, neto minimalna zarada za isplate u toku 2020. godine će iznositi:

  • 27.606,40 din za mesec sa 160 radnih sati
  • 28.986,72 din za mesec sa 168 radnih sati
  • 30.367,04 din za mesec sa 176 radnih sati
  • 31.747,36 din za mesec sa 184 radna sata

Iznos bruto minimalne zarade zavisi od neoporezivog iznosa zarade koji će se promeniti od 1.2.2020. godine, a najavljeno je da će se smanjiti doprinos PIO na teret poslodavca.

Sve isplate koje će se vršiti od 1.1.2020. godine treba da se obračunavaju po 172,54 din po radnom satu, bez obzira na mesec na koji se odnosi obračun.

 

Mišljenje Ministarstva finansija o poreskom oslobođenju

U skladu sa Mišljenjem Ministarstva finansija broj 011-00-920/2018-04 od 10.7.2019. godine poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za otpremanje dobara u inostranstvo tj. za izvoz dobara može da ostvari samo obveznik PDV – vlasnik dobara koja se izvoze, ako poseduje dokaz o izvršenom izvozu dobara. Naime, reč je o licu koje otprema dobra u inostranstvo i koje je u JCI za izvoz dobara (rubrika 2) navedeno kao pošiljalac/izvoznik – lice za čiji račun se podnosi deklaracija i koje je, u vreme prihvatanja deklaracije, vlasnik robe ili ima slična prava raspolaganja robom.

Ministarstvo Finansija je u saradnji sa USAID pripremilo nacrt Pravilnika o uslugama pruženim elektronskim putem

Ministarstvo Finansija je u saradnji sa USAID pripremilo nacrt Pravilnika o uslugama pruženim elektronskim putem, u smislu Zakona o PDV. Cilj donošenja novog Pravilnika je usklađivanje zakonskih propisa sa novim uslugama i novim načinima pružanja usluga u eri digitalizacije.

Nacrtom se dopunjuju odredbe postojećeg Pravilnika kojima se utvrđuju usluge pružene elektronskim putem, i  uvode se odredbe o utvrđivanju mesta prometa kod usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem kada su takve usluge pružene licu koje nije poreski obveznik.

Aplikacija za mobilni telefon „Moja LPA“

Poreski obveznici od od 13.8.2019. godine mogu da izvrše upit u vezi stanja obaveze za porez na imovinu za teritoriju Republike Srbije putem aplikacije za mobilni telefon „Moja LPA“ koja je besplatna I dostupna u verzijama za Android i iOS operativni sistem.

Da bi se izvršio upit potrebno je dobiti korisničko ime i lozinku, za čiju dodelu poreski obveznici lično podnose zahtev nadležnoj lokalnoj poreskoj administraciji (LPA). Fizička lica prilikom otvaranja naloga obraćaju se lokalnoj poreskoj administraciji po mestu prebivališta, dok se pravna lica obraćaju po mestu sedišta.

Matični broj obavezan element isprava ka trećim licima

Zakon o privrednim društvima predviđe da dokumenti privrednih društava koji su upućeni trećim licima treba da sadrže, između ostalog, i matični broj tog društva. Nepridržavanje ove odredbe predstavlja privredni prestup za koji je predviđena novčana kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara za privredna društva.

Novim Zakonom o trgovini dodatno je definisano je da je matični broj obavezni element isprava koje prate robu (isprave o proizvodnji, nabavci i prodaji robe, kao i isprave koje prate robu u prevozu).

Neposedovanje odgovarajućih isprava koje prate robu dovodi do novčane kazne za prekršaj od 500.000 do 2.000.000 dinara za pravna lica, odnosno od 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnike.

Objavljeno Obaveštenje u vezi sa oporezivanjem prihoda po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga od strane fizičkog lica

Ministarstvo finansija je objavilo Obaveštenje u vezi sa oporezivanjem prihoda po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga u domaćoj radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu od strane fizičkog lica.

Prethodno je objavljen Pravilnik o uslovima, kriterijumima i elementima za oporezivanje prihoda po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga. Pravilnik se primenjuje od 1.7.2019. godine, a oporezivi prihod po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga obračunava na osnovu sledećeg:

  • 5% prosečne mesečne zarade u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez,
  • broj pojedinačnih ležajeva, odnosno kamp parcela i
  • koeficijent prema kategoriji turističkog mesta.

Počinje primena Zakona o lobiranju

Primena Zakona o lobiranju počinje 14. avgusta 2019. godine. Zakon reguliše aktivnost lobiranja, pravila lobiranja, registre, evidencije i druga važna pitanja.

Lobiranje može obavljati pojedinac ili pravno lice koje je registrovano kao lobista. Međutim,  Zakon takođe priznaje i „neregistrovanog lobistu“, odnosno fizičko lice koje nije upisano u Registar lobista, ali je zakonski zastupnik ili je zaposlen kod korisnika lobiranja ili zastupa interese udruženja ili privrednog društva čiji je član korisnik lobiranja. Strani državljani i strana pravna lica takođe mogu biti lobisti u Srbiji, ali samo ako su registrovani za obavljanje lobiranja u državi čiji su državljani (u kojoj je sedište) i ako je upisano u posebnu evidenciju o stranim fizičkim/pravnim licima koja obavljaju lobiranje na teritoriji Republike Srbije (Nacionalni registar koji vodi Agencija za borbu protiv korupcije).

Svi registrovani lobisti dužni su da do 31. januara podnesu Godišnji pisani izveštaj Agenciji za borbu protiv korupcije za prethodnu godinu.

Neophodan preduslov za registrovanje lobista je pohađanje programa obuke za lobiste i polaganje pismenog testa znanja.

Referentna kamatna stopa smanjena na 2,5%

Na sednici održanoj 8. avgusta 2019. godine izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu smanji za 0,25 procentnih poena na nivo od 2,5%. Naredna sednica izvršnog odbora treba da se održi 12. septembra 2019. godine.

Nacrt zakona o računovodstvu i Nacrt zakona o reviziji

Ministarstvo finansija je na svom sajtu objavilo Nacrt zakona o računovodstvu i Nacrt zakona o reviziji uz poziv za javnu raspravu koja će biti održana u periodu od 12. avgusta do 2. septembra 2019. godine.

Zainteresovane strane mogu dostaviti Ministarstvu finansija svoje primedbe, predloge i sugestije na obrascu za komentare, pisanim putem, na adresu Kneza Miloša 20, Beograd, sa napomenom: „Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o računovodstvu”, odnosno „Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o reviziji“ ili elektronskim putem na sledeće e-mail adrese: aleksandar.janjusevic@mfin.gov.rs, vojkan.zdravkovic@mfin.gov.rs, ana.brkic@mfin.gov.rs.

POČINJE PRIMENA ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI

Novi Zakon o zaštiti  podataka o ličnosti, koji je donet prošle godine počinje da se primenjuje 21. avgusta 2019. godine. Zakon donosi niz obaveza svim pravnim subjektima, naročito onima koji posluju sa većim brojem korisnika i vrše obradu podataka bilo koje vrste, kao i oštre kazne za nepoštovanje Zakona.

Osnovni razlog za donošenje Zakona je usklađivanje sa regulativom Evropske unije.

Zakon se primenjuje u slučajevima kada obrađivač podataka koji ima sedište, odnosno prebivalište ili boravište na teritoriji Republike Srbije vrši obradu podataka o ličnosti u okviru aktivnosti koje se vrše na teritoriji Republike Srbije, bez obzira da li se radnje obrade vrše na teritoriji Republike Srbije. Takođe, bez obzira na sedište, odnosno prebivalište ili boravište obrađivača podataka, Zakon se primenjuje i na slučajeve obrade podataka u slučaju da lica na koje se podaci odnose imaju prebivalište odnosno boravište u Republici Srbiji, i to u dva slučaja – u slučaju ponude robe i usluga, i u slučaju praćenja aktivnosti lica ako se aktivnosti vrše u Republici Srbiji.

Novi šifarnik zanimanja

Srbija je posle 28 godina dobila novi šifarnik zanimanja, u kome su se našli I poslovi koji su se na tržištu rada pojavili u poslednje tri decenije. Do sada je u upotrebi bila Jedinstvena nomenklatura zanimanja iz 1990. godine.

Do kraja 2019. godine poslodavci su u obaveze da ažuriraju podatke o zaposlenima prema novom šifarniku zanimanja. Od 1. januara 2020. godine koristiće se isključivo novi šifarnik koji obuhvata  3. 641 zanimanje, a lista je usklađena sa potrebama privrede i tržišta rada u Srbiji, kao i sa međunarodnim standardom.

Novo mišljenje ministarstva finansija – pogrešno iskazan PDV

Novim mišljenjem Ministarstva finansija 011–00–97/2019–04 od 10.07.2019. godine rešava se problem koji se desi kada obveznik PDV izda pogrešan račun. Naime, ukoliko obveznik PDV pogrešno iskaže PDV u računu ili drugom dokumentu koji služi kao račun, obveznik PDV je dužan da plati iskazani PDV, sve dok u novom računu ne ispravi grešku, ali primalac računa (obveznik PDV) nema pravo da PDV koji je pogrešno iskazan u računu odbije kao prethodni PDV, sve dok ne dobije ispravan račun.

Novim mišljenjem određuje se da obveznik PDV koji je izdao pogrešan račun ima pravo da taj račun stornira, primera radi sačinjavanjem posebnog dokumenta koji treba da sadrži podatak o broju i datumu pogrešnog računa koji se stornira, kao i da taj dokument dostavi kupcu. Obveznik PDV koji je sačinio pogrešan račun i evidentirao ga u svom informacionom sistemu dužan je da vodi evidenciju o pogrešno sačinjenim računima i dokumentima na osnovu kojih su ti računi stornirani.

Turistički aranžmani u inostranstvu ubuduće će se plaćati po zvaničnom srednjem kursu dinara

Prilikom isticanja cene i naplaćivanja turističkih aranžmana u inostranstvu ubuduće će se primenjivati zvanični srednji kurs dinara. To je propisano novim Zakonom o trgovini, koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije. Ovakvo rešenje prihvaćeno je tokom izrade predloga zakona, a na predlog Narodne banke Srbije.

Na ovaj način rešeno je dugogodišnje pitanje naplate turističkih aranžmana po prodajnim kursevima banaka za devize ili efektivni strani novac. Rešenjem iz novog Zakona o trgovini cene turističkih aranžmana postaju u potpunosti uporedive i predvidljive jer neće zavisiti od dnevnih prodajnih kurseva koje utvrđuju banke.

Ovim rešenjem, korisnici usluga turističkih agencija imaće mogućnost da sa velikom izvesnošću planiraju iznos izdatka u porodičnom budžetu za plaćanje turističkih aranžmana koji se realizuju u inostranstvu, budući da će im cena takvog aranžmana biti iskazana i naplaćena primenom zvaničnog srednjeg kursa dinara, koji je zahvaljujući naporima i aktivnostima Narodne banke Srbije, već nekoliko godina unazad na stabilnom nivou i bez većih oscilacija.

Pored toga, turističke agencije, koje su do sada korisnicima njihovih usluga turističke aranžmane preračunavale i naplaćivale primenom prodajnog kursa banke kod koje imaju otvoren račun, iako su u praksi devize kupovale po povoljnijim kursevima, neće biti više u mogućnosti da ostvaruju dodatnu zaradu po osnovu kursnih razlika, a na teret klijenata.

Ukazujemo da su, prema dosadašnjim propisima, ali i prema novom zakonu, trgovci dužni da cene po pravilu iskazuju u dinarima, dok samo izuzetno mogu da cenu istaknu u stranoj valuti, kao što je to slučaj u trgovini uslugama u turizmu koje su u neposrednoj vezi sa inostranstvom. Međutim, u tom slučaju, prema novom zakonu trgovac mora da pri isticanju i naplaćivanju cene naznači i kao obračunski kurs primenjuje isključivo zvanični srednji kurs dinara.

Novi Zakon o trgovini objavljen je u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 52/2019 i stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja – 30. jula 2019. godine.

Izvor www.nbs.rs

Uvedeni novi poslovni modeli kao što su elektronska prodavnica, elektronska platforma i dropšiping

Vlada Republike Srbije saopštila je da Srbija, usvajanjem novog Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019) i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019) u parlamentu, postaje zemlja u kojoj se elektronska trgovina odvija u skladu sa najnaprednijim modelima koji su trenutno dostupni u svetu.

Uvedeni su novi poslovni modeli kao što su elektronska prodavnica, elektronska platforma i dropšiping (dropshipping).

Ove izmene će omogućiti našoj privredi da lakše plasira svoje proizvode ne samo u Srbiji, nego i na globalnom tržištu.

Srbija postaje deo grupe zemalja koje prepoznaju digitalnu ekonomiju kao jedan od glavnih pokretača razvoja celokupne privrede.

Novi zakoni prepoznaju značaj elektronske trgovine, koja je sada definisana kao poseban oblik trgovine.

Otklonjene su nepreciznosti i nedoumice u vezi sa prodavnicama i platformama koje prodaju globalno i ne poznaju geografske granice.

Kako bi se povećala pravna sigurnost i odgovorilo na izazove koje sa sobom donosi elektronska trgovina, prvi put će biti omogućena primena instituta prikrivene kupovine (mystery shopper), koja će značajno poboljšati bezbednost potrošača prilikom internet kupovine.

Rešeno je jedno od ključnih pitanja – mogućnost isticanja cena u stranoj valuti kada je reč o prodaji usmerenoj ka globalnom tržištu, čime je prevaziđen problem sa kojim se do sada ograničavao plasman robe iz Srbije na globalnom tržištu.

Ubuduće će biti omogućeno da kompletna dokumentacija o elektronskoj trgovini bude u digitalnom obliku, što je u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 94/2017).

Ove izmene nastavak su reforme domaćeg zakonodavstva sa ciljem poboljšanja poslovnog ambijenta, na čemu će Vlada Republike Srbije nastaviti da insistira.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Novo mišljenje Ministarstva finansija u vezi računa za promet električne energije

U skladu sa mišljenjem Ministarstva finansija br. 413-00-277/2017-04 od 27.5.2019. godine, ako račun za promet električne energije glasi na jednog obveznika PDV, a električnu energiju koristi drugi obveznik PDV, u tom slučaju PDV obračunat i iskazan u računu za promet električne energije ne može da iskaže kao prethodni porez ni obveznik PDV na koga glasi račun, iz razloga što električnu energiju ne koristi za obavljanje svoje delatnosti u okviru koje vrši promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza, niti obveznik PDV – korisnik električne energije, iz razloga što račun obveznika PDV – prethodnog učesnika u prometu (isporučioca električne energije) ne glasi na ovog obveznika PDV.

Novi poreski pravilnici

U Službenom glasniku RS, broj 50/2019 objavljeni su novi pravilnici iz oblasti poreskih propisa.

Iz oblasti poreza na dobit pravnih lica objavljeni su sledeći pravilnici:

  • Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na priznavanje troškova koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem u poreskom bilansu u dvostruko uvećanom iznosu,
  • Pravilnik o uslovima i načinu izuzimanja kvalifikovanih prihoda iz osnovice poreza na dobit pravnih lica,
  • Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na poreski kredit za ulaganje u kapital novoosnovanog privrednog društva koje obavlja inovacionu delatnost.

Iz oblasti poreza na dohodak građana:

  • Pravilnik o ostvarivanju prava na poresko oslobođenje za primanja zaposlenog po osnovu sopstvenih akcija koje stekne bez naknade ili po povlašćenoj ceni,
  • Pravilnik o ostvarivanju prava na poresko oslobođenje po osnovu organizovanja rekreacije, sportskih događaja i aktivnosti za zaposlene.

Novi pravilnici stupaju na snagu 20. jula 2019. godine.

Od 1. jula počela oganizaciona transformacija Poreske uprave Srbije

Od 01. 07. 2019. stupila je na snagu organizaciona transformacija Poreske uprave Republike Srbije. U skladu sa Programom transformacije Poreske uprave, broj organizacionih jedinica na teritoriji Srbije, avgusta 2017. godine, smanjen je sa 178 na 78. Naredni korak je bio dalje ukrupnjavanje organizacionih jedinica Poreske uprave – sa postojećih 78 na 37 filijala, koji je stupio na snagu 01.07.19.

Spisak novih organizacionih jedinica Poreske uprave Republike Srbije obveznici mogu naći na sajtu Poreske uprave.

http://www.purs.gov.rs/biro-za-informisanje/novosti/5739/-nova-organizaciona-struktura-poreske-uprave-.html

Poreska uprava je imala u vidu potrebe građana u delu poreskih oblika kao što su porez na prenos apsolutnih prava za motorna vozila i nepokretnosti, porez na nasleđe i poklon, porez na držanje, nošenje i upotrebu dobara. Upravo zbog toga, formiran je Sektor za izdvojene aktivnosti koji ima organizacione delove na broju lokacija širom Republike Srbije, u kojima poreski obveznici mogu da podnesu poreske prijave i u papirnom obliku. Fizičkim licima je omogućeno da poreske prijave podnose i elektronski i u papirnom obliku u svim organizacionim delovima Poreske uprave – kao i do sada.

Takođe, i ubuduće će ostati otvorene pisarnice, putem kojih će građani moći da ostvare kontakt sa Upravom.

Izvor: Sajt PU

Navršeno godinu dana od primene novog PDV pravilnika

Posle nekoliko odlaganja od 1.7.2018. počela je primena novog PDV pravilnika koji je uveo nove evidencije, kao i obavezu poreskih obveznika da uz PDV prijavu dostavljaju i obračun PDV-aPoreska uprava Republike Srbije objavila je na svojoj internet stranici Korisničko uputstvo za iskazivanje podataka u pregledu obračuna PDV-a, u kome je prikazan pravnog okvira, opšte smernice, objašnjenja i primeri.

Nakon početka primene ostavljen je period od godinu dana u kojem poreski organ nije uzimao u obzir pogrešno iskazane podatke koji ne utiču na iznos poreske obaveze. Taj period se završio 30.06. 2019. godine.

Bitno je napomenuti da u propisima ne postoje kaznene odredbe koje bi se primenjivale ukoliko podaci koji ne utiču na PDV obavezu u evidencijama PDV i obrascima POPDV i PP PDV nisu tačni, tako da pretpostavljamo da će se u slučaju poreske kontrole ukazivati na pogrešno iskazane podatke bez izricanja kazni.

Konsolidovani finansijski izveštaji za 2018. godinu

Konsolidovani finansijski izveštaj je finansijski izveštaj u kome se prikazuje finansijski položaj ekonomske celine koju čine matično pravno lice i sva zavisna pravna lica u zemlji i inostranstvu, tako da je svrha sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja prikazivanje stanja i zarađivačke sposobnosti grupe povezanih pravnih lica kao jedne ekonomske celine. Pojedinačni finansijski izveštaji pravnih lica koja se konsoliduju, sastavljaju se u skladu sa istim računovodstvenim politikama, zatim se vrši sabiranje, a potom neutralisanje efekata svih međusobnih transakcija kako bi u konsolidovanim finansijskim izveštajima bili iskazani samo odnosi sa pravnim licima van grupe koja se konsoliduje.

Osnovni principi i procedure za pripremu i prezentaciju konsolidovanih finansijskih izveštaja definisani su u MSFI 10 – Konsolidovani finansijski izveštaji.

Konsolidovane finansijske izveštaje su obavezna da sastavljaju pravna lica koja imaju kontrolu nad jednim ili više pravnih lica. Definisano je da kontrola postoji kada pravno lice poseduje, direktno ili indirektno, preko zavisnih pravnih lica, više od polovine kapitala, odnosno glasačkih prava u pravnom licu u koje je investiralo.

Kontrola postoji čak i kada je matično pravno lice ima polovinu ili manje prava glasa, ako ima:

  • moć nad više od polovine glasačkih prava na osnovu sporazuma sa ostalim investitorima
  • moć upravljanja finansijskim i poslovnim politikama pravnog lica na osnovu statuta ili sporazuma
  • moć imenovanja ili opoziva većine članova upravnog odbora ili odgovarajućeg upravljačkog tela, a kontrolu nad entitetom ima taj odbor ili telo
  • moć većinskog glasanja na sastancima upravnog odbora ili odgovarajućeg upravljačkog tela, a kontrolu nad entitetom ima taj odbor ili telo.

Indirektna kontrola postoji kada matično pravno lice poseduje direktnu kontrolu nad zavisnim pravnim licem, a to zavisno pravno lice poseduje kontrolu nad drugim pravnim licem. Time se omogućava matičnom pravnom licu da preko zavisnog pravnog lica utiče na donošenje poslovnih odluka i kontroliše sprovođenje tih odluka u drugom zavisnom pravnom licu.

Pravno lice ima moć nad pravnim licem u koje je investiralo kada poseduje prava koja mu daju sposobnost da usmerava aktivnosti koje značajno utiču na prinose pravnog lica u koje je investirano.

Zakon o računovodstvu, propisuje dva izuzetka od obaveze sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja:

  • ukoliko vrednosti imovine i poslovnog prihoda matičnog i zavisnih pravnih lica, ne računajući međusobna učešća, potraživanja i obaveze, međusobne rezultate i međusobne poslovne prihode i rashode matičnog i zavisnih pravnih lica, u zbiru ne prelaze polovinu kriterijuma razvrstavanja za malo pravno lice, matično pravno lice nije obavezno da sastavlja, dostavlja i obelodanjuje konsolidovane finansijske izveštaje (poslovni prihod veći od 4,4 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti i prosečna vrednost poslovne imovine veća od 2,2 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti). Ovaj izuzetak se ne odnosi na matična pravna lica koja su javna društva u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.
  • Matično pravno lice, koje je istovremeno zavisno u višoj ekonomskoj celini, nije dužno da sastavlja konsolidovane godišnje finansijske izveštaje, osim ako njegovo matično pravno lice ima sedište u inostranstvu

Revizija konsolidovanih finansijskih izveštaja predstavlja statutarnu (obaveznu) reviziju i u obavezi su da je vrše sva matična pravna lica koja u skladu sa zakonom sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje. Rok za dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2018. godinu APR-u je 31.07.2019. godine

Isplata naknade za prevoz

U skladu sa Zakonom o računovodtsvu, knjiženje poslovnih promena vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava. U skladu sa Zakonom o radu dužnost poslodavca je da zaposlenom isplati naknadu za prevoz, odnosno za dolazak i odlazak sa posla. To se u praksi najčešće rešavalo tako što poslodavac zaposlenima ispaćivao novac u visini mesečne markice za prevoz.

Ministarstvo finansija je 1.2.2019. godine objavilo mišljenje koje se tiče dokumentovanja isplata troškova prevoza zaposlenima. Svako privredno društvo ima obavezu da na pravi način dokumentuje troškove, odnosno svakog meseca trebalo da se vodi evidenciju da li su pokriveni putni troškovi za zaposlene i da postoje dokumenti koji pravdaju troškove prevoza.

Američka privredna komora je uputila dopis Ministarstvu Finansija u kome se navode primeri odgovarajućih verodostojnih isprava i koji kao takvi mogu biti uvedeni kao pravila za postupanje u opštim aktima poslodavaca. U novom Mišljenju Ministarstva finansija od 5.6.2019. godine navodi se da imajući u vidu navedene primere u dopisu, Ministarstvo Finansija je mišljenja da u konkretnom slučaju dostavljene primere odgovarajućih verodostojnih računovodstvenih isprava bi trebalo prihvatiti kao verodostojne računovodstvene isprave, uz napomenu da je neophodno da pitanje načina dokumentovanja troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada zaposlenih bude uređeno opštim aktom pravnog lica, odnosno preduzetnika.

Pribavljanje verodostojnih računovodstvenih isprava od strane poslodavaca:

  • U slučaju korišćenja sopstvenog vozila: Korišćenje kompanijskih vaučera/bonova/kartica za kupovinu goriva od strane zaposlenih na benzinskim pumpama sa kojima poslodavac ima potpisan ugovor. Kao verodostojna isprava bi se smatrao objedinjen račun na ime poslodavca, koji bi specificirao sve pojedinačne iznose goriva kupljene od strane zaposlenih u toku jednog meseca, uz propratni spisak zaposlenih koji koriste sopstveni prevoz za dolazak i odlazak sa rada (ime i prezime zaposlenog, broj vaučera/bona/kartice za kupovinu goriva).
  • U slučaju korišćenja javnog prevoza: Kupovina mesečnih pretplatnih karata za javni prevoz zaposlenih od strane poslodavca. Kao verodostojna isprava bi se smatrao objedinjen račun na ime poslodavca, koji bi specificirao sve pojedinačne kupljene mesečne pretplatne karte, uz propratni spisak zaposlenih koji koriste javni prevoz za dolazak i odlazak sa rada (ime i prezime zaposlenog, broj mesečne pretplatne karte).•U slučaju korišćenja taksi prevoza: Korišćenje kompanijskih vaučera/bonova/kartica za vožnju taksi prevoznicima sa kojima poslodavac ima potpisan ugovor. Kao verodostojna isprava bi se smatrao objedinjen račun na ime poslodavca, koji bi specificirao sve pojedinačne iznose taksi vožnji korišćenih od strane zaposlenih u toku jednog meseca, uz propratni spisak zaposlenih koji koriste taksi prevoz za dolazak i odlazak sa rada (ime i prezime zaposlenog, broj vaučera/bona/kartice za taksi vožnju).

Pribavljanje verodostojnih računovodstvenih isprava od strane zaposlenih:

  • U slučaju korišćenja sopstvenog vozila: Kao verodostojna isprava bi se smatrao(li) fiskalni račun(i) za kupljeno gorivo, uz propratnu izjavu zaposlenog da se pomenuti račun(i) odnosi(e) na gorivo koje je taj zaposleni kupio na ime troškova sopstvenog prevoza za dolazak i odlazak sa rada.
  • U slučaju korišćenja javnog prevoza: Kao verodostojna isprava bi se smatrao(li) fiskalni račun(i) za kupljenu mesečnu/dnevnu pretplatnu kartu(e), uz propratnu izjavu zaposlenog da se pomenuti račun(i) odnosi(e) na mesečnu/dnevnu pretplatnu kartu koju je taj zaposleni kupio na ime troškova sopstvenog prevoza za dolazak i odlazak sa rada.
  • U slučaju korišćenja taksi prevoza: Kao verodostojna isprava bi se smatrali taksi računi, uz propratnu izjavu zaposlenog da se pomenuti računi odnose na taksi prevoz koju je taj zaposleni koristio na ime troškova sopstvenog prevoza za dolazak i odlazak sa rada.

Objavljeni obrasci koje dostavljaju obveznici naknade za unapređenje energetske efikasnosti

U skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara objavljen je Pravilnik o obrascu prijave za evidenciju obveznika naknade za unapređenje energetske efikasnosti, obrascu mesečnog i godišnjeg obračuna količina energije/energenata isporučenih potrošačima ili stavljenih u promet na teritoriji Republike Srbije, odnosno uvezenih na teritoriju Republike Srbije, obrascu mesečnog i godišnjeg obračuna obaveze plaćanja naknade, obrascu izveštaja o uplati, kao i načinu dostavljanja ovih obrazaca.

Mesečne obračune obveznik naknade treba da podnose do 20. u mesecu za prethodni mesec, dok godišnje obračune treba da podnese do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu Ministarstvu rudarstva i energetike u pisanoj formi poštom i u elektronskoj formi na elektronsku adresu objavljenu na internet stranici nadležnog ministarstva.

Navedeni pravilnik se primenjuje od 01.07.2019. godine.

Novi propisi iz oblasti carinskog poslovanja

Doneti su novi propisi iz oblasti carinskog poslovanja koji bliže uređuju carinske povlastice, zaštitu prava intelektualne svojine na granici i uslove i način za smanjenje ili izuzimanje carinskih dažbina na određenu robu, kojima se usaglašava zakonodavstvo Republike Srbije i Evropske unije u oblasti carinskog sistema:

  • Uredba o carinskim povlasticama
  • Uredba o uslovima i načinu za primenu mera za zaštitu prava intelektualne svojine na granici.
  • Odluka o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2019. godini (Ukoliko je roba poreklom iz zemalja sa kojima Republika Srbija ima zaključen sporazum o slobodnoj trgovini, primenjuju se cariske stope definisane tim sporazumima).

Navedene uredbe I odluka primenjuju se od 17. juna 2019. godine.

Rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja i poreskog bilansa

Redovni godišnji finansijski izveštaji pravnih lica kojima se poslovna godina završila 31.12.2018. godine treba da se dostave najkasnije do 30.06.2019. godine.

Pravna lica dužna da uz redovne godišnje finansijske izveštaje, dostave Agenciji za privredne registre sledeću dokumentaciju:

  • odluku o usvajanju redovnih godišnjih finansijskih izveštaja
  • odluku o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju
  • godišnji izveštaj o poslovanju ukoliko su u obavezi da ga sastavljaju
  • revizorski izveštaj, ukoliko pravno lice ima obavezu revizije finansijskih izveštaja

Zakonski rok za sastavljanje i podnošenje poreskog bilansa je 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje porez. Imajući u vidu da je 29. jun subota, rok za podnošenje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica i poreskog bilansa za 2018. godinu je prvi naredni radni dan 01.07.2019. godine.

Privredna komora Srbije uputila je molbu Poreskoj upravi RS da zauzme stav i objavi Obaveštenje u vezi sa primenom Mišljenja Ministarstva finansija broj 011-00-12/2019-04 od 01. februara 2019. godine

Privredna komora Srbije uputila je molbu Poreskoj upravi RS da zauzme stav i objavi Obaveštenje u vezi sa primenom Mišljenja Ministarstva finansija broj 011-00-12/2019-04 od 01. februara 2019. godine, koje se odnosi na verodostojnu računovodstvenu ispravu na osnovu koje poslodavac knjiži obavezu i vrši isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenima.

Poreska uprava Republike Srbije je dostavila odgovor u kome navodi da saglasno odredbama Zakona o radu i Zakona o porezu na dohodak građana, kao i Mišljenju Ministarstva finansija broj 011-00-12/2019-04 od 01.02.2019. godine, poslodavci – poreski obveznici, dužni su da za isplate izvršene zaposlenima, na ime naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada, poseduju verodostojne računovodstvene isprave, i to: račun za kupovinu mesečne pretplatne karte, dnevne karte ili karte za jednu vožnju u javnom prevozu, račun za gorivo u slučaju korišćenja sopstvenog vozila i sl. na osnovu kojih, u kontroli dokazuju da predmetne isplate, zaista predstavljaju naknadu troškova zaposlenih za dolazak i odlazak sa rada.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) i ugovorom o radu, za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Dakle, poslodavac svojim opštim aktom, kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu, kao i ugovorom o radu, bliže uređuje prava zaposlenog na isplatu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao što su visina naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada uzimajući u obzir udaljenost mesta stanovanja zaposlenog od mesta rada, na koji način će zaposlenima biti nadoknađeni troškovi prevoza, na primer: kupovinom mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju ili isplatom novčanog iznosa u visini mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju, i td. pri čemu je neophodno da poslodavac za isplaćene troškove prevoza zaposlenima poseduje dokaze da isti, zaista predstavljaju naknadu troškova zaposlenih za dolazak i odlazak sa rada, kao što su: računi za kupovinu mesečnih preplatnih karata, dnevnih karata ili karata za jednu vožnju u javnom pervozu, fiskalni isečci i računi za gorivo na ime primaoca naknade, u slučaju korišćenja sopstvenog vozila, pri čemu je neophodno da količina goriva, u računima kojima se pravda gorivo utrošeno za prevoz zaposlenog, od mesta stanovanja do mesta rada, odgovara stvarnoj potrošnji goriva za tu relaciju. Način merenja udaljenosti mesta stanovanja zaposlenog od mesta rada, kao i normativ potrošnje goriva za tu relaciju, utvrđuje sam poreski obveznik u svojim aktima.

Primer: Prosečna potrošnja po kilometru utvrđena na osnovu fabrički deklarisane potrošnje konkretnog vozila X udaljenost zaposlenog od mesta stanovanja do mesta rada X 2 (za jedan radni dan) X broj dana u mesecu u kojima je zaposleni dolazio na posao = iznos dokumentovanih troškova koji se može priznati, a maksimalno u iznosu propisanim članom 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu.

Imajući u vidu Mišljenje Ministarstva finansija broj 011-00-12/2019-4 od 01.02.2019. godine, u Sektoru za kontrolu su u toku aktivnosti oko izrade Uputstva za kontrolu uslova za priznavanje isplate troškova zaposlenih za dolazak i odlazak sa rada.

Novi način utvrđivanja osnova za obračun naknade zarade za bolovanje preko 30 dana

Novim Zakonom o zdravstvenom osiguranju koji  je stupio na snagu 11.4.2019. godine predviđeno je utvrđivanje osnova za obračun naknade zarade za bolovanje preko 30 dana na novi način. Bolovanje preko 30 dana je naknada zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Osnov za naknadu zarade za bolovanje preko 30 dana sada čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Stari Zakon je predviđao da je osnov za naknadu zarade bila prosečna zarada ostvarena u prethodna tri meseca.

Takođe, po novom zakonu prosečna zarada iz prethodnih 12 meseci uključuje: osnovnu zaradu, deo zarade za radni učinak i uvećanu zaradu. Po starom zakonu prosečna zarada je uključivala samo osnovnu zaradu i uvećanu zaradu na osnovu minulog rada.

Kada bolovanje preko 30 dana traje duže od dva meseca osnov za naknadu zarade za zaposlene usklađuje se sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Srbiji. Stari zakon je predviđao da se osnov za naknadu zarade za zaposlene usklađuje sa kretanjem zarada kod poslodavca.

Propisi i instrukcije koje bi omogućile sprovođenje novog zakona biće doneti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu zakona.  Postupci koji su započeti pre stupanja na snagu novog zakona, nastaviće da se sprovode po odredbama starog zakona.

 

Primena novog Zakona o zdrastvenom osiguranju

Primenom novog Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 25/2019) od 11. aprila 2019. godine za penzionere koji su u radnom odnosu važi pravilo da je po osnovu radnog odnosa postalo obavezno plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje.

Po starom zakonu, penzioner koji je zaposlen imao je pravo da bira osnov po kome će biti zdravstveno osiguran, te je većina zaposlenih penzionera birala penziju kao osnov za zdravstveno osiguranje, tako da poslodavci za njih nisu obračunavali i plaćali doprinos za zdravstveno osiguranje.

Novi Zakon o zdravstvenom osiguranju

Novi Zakon o zdravstvenom osiguranju (Sl. glasnik RS, br. 25/2019) je stupio na snagu 11.04.2019. godine I primenjuje se na sve postupke koji započnu od tog datuma. Neke od najznačajnijih izmena su sledeće:

  • Zakon reguliše da roditelji imaju pravo na bolovanje sa primanjima cele zarade tokom lečenja deteta od teškog oboljenja do navršene 18. godine deteta. Bolovanje će morati da se obnavlja svakih šest meseci.
  • Izabrani lekar može da otvori bolovanje do 60 dana, umesto dosadašnjih 30 dana.
  • Lekari specijalisti mogu da upute pacijenta na bolničko lečenje, a ne samo izabrani lekar.
  • Najavljeno je formiranje jedinstvene liste čekanja koju će da vodi RFZO.
  • Predviđeno je i da oni koji se tri puta ne odazovu na preventivne preglede, a za to nemaju opravdanje, moraju da plate 35 % cene lečenja, ako se razbole od bolesti za koju je bio predviđen skrining.
  • Uvode se novi osnovi osiguranja za poljoprivrednike, za lica koja obavljaju poslove javnog beležnika i izvršitelja, za lica koja primaju penziju ili invalidninu isključivo od stranog nosioca osiguranja, odnosno one koji su stalno ili privremeno nastanjeni u Srbiji, za žrtve terorizma i borce kojima je status utvrđen u skladu sa propisima o zaštiti boraca.
  • Prebacuje se primarna zdravstvena zaštita na državni nivo, osim apoteka koje ostaju u nadležnosti lokalne samouprave.
  • Pooštravaju se uslovi koji se odnose na odsustvo sa rada radi održavanja trudnoće za period nakon 30-tog dana odsustva.
  • Osnovicu za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava zdravstvenog osiguranja čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Zaradu čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđena u skladu sa propisima o radu (osnovna zarada zaposlenog, deo zarade za radni učinak, uvećana zarada).
  • Zaposlene trudnice moraju da pre otvaranja bolovanja po osnovu odsustva sa rada radi održavanja trudnoće rade 12 meseci bez prekida, da bi primale pun iznos novčane naknade.
  • Ako zaposlena trudnica nije ostvarila zaradu u 12 kalendarskih meseci koji prethode mesecu u kojem je otvarano bolovanje po osnovu odsustva sa rada radi održavanja trudnoće, osnovicu zarade čini prosečan iznos zarade za vreme za koje je trudnica ostvarila zaradu, s tim da za mesece za koje nije ostvarila zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece, uz ograničenje najvišeg osnova za naknadu.

 

Novi Zakon o turizmu i Zakon o ugostiteljstvu stupili na snagu 22. marta 2019.godine

ZAKON O TURIZMU

Novi Zakon o turizmu („Sl. glasnik RS“, br. 17/2019) i Zakon o ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS“, br. 17/2019), stupili su na snagu 22. marta 2019. godine. Starim Zakonom o turizmu koji je prestao da važi danom stupanja na snagu novog zakona bile su regulisane obe oblasti – turizam i ugostiteljstvo:

 

  • Po novoj definiciji turistička agencija  je privredno društvo, preduzetnik, drugo pravno lice koje obavlja delatnost turističkih agencija pod uslovima propisanim Zakonom, dok ogranak stranog pravnog lica više neće moći da obavlja delatnost turističkih agencija. Novim Zakonom uvodi se centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma (E- turista), koji omogućava elektronsku prijavu gostiju, elektronsko plaćanje boravišne takse, podnošenje zahteva za kategorizaciju i drugo.
  • Pored već postojećih mogućnosti za podsticaj, predviđaju se i nova finansiranja za unapređenje turizma u delu ekoloških standarda, energetske efikasnosti, korišćenja obnovljivih izvora energije; razvoja nacionalnog turističkog brenda; digitalizacije i drugih inovativnih rešenja; unapređenja saobraćajne povezanosti sa strateškim tržištima; ruralnog turizma i ugostiteljstva.
  • Delatnost turističke agencije može se obavljati povremeno i na sajmovima i drugim javnim manifestacijama, a najduže 15 dana.
  • U vezi sa licencom turističke agencije organizatora putovanja, novina je de se uvodi depozit, kao i kategorija Visina depozita zavisiće od kategorije licence, a ova oblast bliže će biti uređena pravilnikom.
  • Pored već propisanih obaveza turističke agencije, propisuju se nove, na primer turistička agencija je dužna da prodaje turističko putovanje po prodajnoj ceni, koja se iskazuje u jedinstvenom iznosu. Uvodi se i evidencija programa putovanja.
  • Turistička agencija koja prodaje uslugu putniku elektronskim putem dužna je da posluje u skladu sa Zakonom i propisima kojim se uređuje elektronska trgovina.
  • Legitimacija koja se izdaje turističkim vodičima i turističkim pratiocima, izdaje se sa rokom važenja od deset godina.
  • „Limo service“ više nije predmet uređenja Zakona, a u okviru rent-a-car uvodi se mogućnost iznajmljivanja motornog vozila A kategorije. Pružalac usluga mora da ima najmanje pet registrovanih motornih vozila B kategorije. Motorno vozilo ne može da bude starije od pet godina, računajući od dana prve registracije, i o motornim vozilima i pruženim uslugama se vodi evidencija sa propisanim sadržajem.
  • Svaka promena podatka, koja se unese u registar Agencije za privredne registre automatski treba da bude preuzeta u Registar turizma.

 

 ZAKON O UGOSTITELJSTVU

 

Novi Zakon o turizmu („Sl. glasnik RS“, br. 17/2019) i Zakon o ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS“, br. 17/2019), stupili su na snagu 22. marta 2019. godine. Starim Zakonom o turizmu koji je prestao da važi danom stupanja na snagu novog zakona bile su regulisane obe oblasti – turizam i ugostiteljstvo:

  • Novim Zakonom uvodi se centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma (E- turista), koji omogućava elektronsku prijavu gostiju, elektronsko plaćanje boravišne takse, podnošenje zahteva za kategorizaciju i drugo.
  • Ugostiteljsku delatnost može da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice i preduzetnik, ako je registrovano u odgovarajućem registru. Pojedine ugostiteljske usluge može pružati i fizičko lice.
  • Zakonom su uvedeni neki novi pojmovi i izvršeno je preciziranje postojećih pojmova.
  • Ugostitelj koji pruža usluge smeštaja u nekategorisanom ugostiteljskom objektu dužan je da pre otpočinjanja obavljanja delatnosti na propisan način podnese prijavu jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi.
  • Predviđa se formiranje Centralnog informacionionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma (u daljem tekstu:CIS) i planirano je donošenje pravilnika o načinu unošenja, rada, vođenja i korišćenja CIS-a kao i propisivanje njegove sadržine i vrste podataka.
  • Ministarstvo je dužno da u CIS unese podatke o objektima i ugostitelju, koje ono evidentira, kao i podatke o zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ugostiteljsku delatnost, a jedinica lokalne samouprave je dužna da u CIS unese podatke o objektima koje ona evidentira. Ugostitelji će morati da imaju pristup CIS-u, kako bi unosili podatke o korisniku usluge smeštaja. Takođe, svaki zahtev za kategorizaciju ugostiteljskih objekata podnosi se preko CIS-a.
  • Radi provere kvaliteta pružanja usluga u kategorisanim ugostiteljskim objektima poslovno udruženje ugostitelja može da odredi tajnog gosta, koji sačinjava izveštaj sa stručnim mišljenjem koji može da dostavi Ministarstvu.
  • Fizičko lice može da pruža ugostiteljske usluge u ugostiteljskom objektu domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva do 30 individualnih ležajeva, za najviše 30 korisnika usluga, i to samo usluge smeštaja (do sada je mogao da pruža i usluge ishrane).
  • Fizičko lice kao ugostitelj dužan je da na ulazu u objekat vidno istakne svoje ime i prezime, kao i kontakt telefon i mora biti vlasnik, odnosno suvlasnik tog smeštajnog objekta. Izuzetno, ugostiteljske usluge može da pruža i član porodičnog domaćinstva vlasnika, odnosno suvlasnika, uz njihovu pisanu saglasnost, koja mora biti overena kod javnog beležnika. Fizičko lice za pružene ugostiteljske usluge izdaje poseban račun, sa propisanim sadržajem i dužno je da na dnevnom nivou vodi evidenciju izdatih računa.
  • Boravišnu taksu fizičko lice plaća u utvrđenom godišnjem iznosu, dok Vlada bliže propisuje uslove i način utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja, kao i način i rokove plaćanja.
  • Uvedeno je potpuno novo poglavlje „zaštita podataka o ličnosti“, kao i mogućnost da inspektor nastupi kao anonimni korisnik usluge.

 

 

Poreska uprava sačinila Godišnji plan poreske kontrole za 2019. godinu

Poreska uprava sačinila je Godišnji plan poreske kontrole za 2019. godinu, u skladu sa Planom poštovanja poreskih propisa za 2019/2020 godinu. Planom poreske kontrole  u najvećoj meri obuhvaćeni su poreski obveznici na osnovu kriterijuma analize rizika, a na osnovu podataka iskazanih u poreskim prijavama.

Stepen rizika poreskih obveznika određen je korišćenjem sledećih opštih kriterijuma:

– Visina ostvarenog prometa,

– Veličina poreskog obveznika iz finansijskih izveštaja,

– Učestala promena nadležne filijale,

– Broj zaposlenih radnika prema veličini poreskog obveznika,

– Obveznici koji imaju povezana lica, a istom je privremeno oduzet PIB,

– Procentualno učešće podignute gotovine u prihodu,

– Ostvarena marža,

– Učešće izvoza u ukupnom prometu,

– Visina iskazanog poslovnog gubitka u poslovanju,

– Visina iskazanog gubitka,

– Status obveznika stečaj/likvidacija,

– Odnos nematerijalnih troškova i prihoda,

– Odnos poslovnih prihoda i poslovnih rashoda,

– Odnos ukupnih prihoda i rashoda,

– Učešće poslovnog dobitka u prihodima,

– Učešće dobiti u prihodima,

– Odnos dobiti i oporezive dobiti,

– Prethodne kontrole, učestalost i statusi kontrola

U skladu sa Planom poštovanja poreskih propisa za 2019/2020. godinu, sagledavajući raspoložive resurse poreskih inspektora i dodatne rizike koji postoje u pojedinim oblastima poslovanja, kao i obuhvaćenost kontrolama u prethodnom periodu, u 2019. godini poreska kontrola će se usmeriti na sledeće obveznike:

– obveznici čiji su osnivači nerezidenti, njihove transakcije sa povezanim lici, i primena ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja,

– obveznike koji vrše statusne promene i uticaj prenosa imovine i obaveza na PDV i porez na dobit preduzeća,

– obveznici koji se bave prometom naftnih derivata i pravilnost obračunavanja i plaćanja akcize.

Kontrolom će se proveravati pravilnost iskazivanja obaveze po osnovu PDV, akcize, poreza na dobit pravnih lica, poreza na prihode od samostalnih delatnosti i poreza po odbitku.

Posebna pažnja biće usmerena ka obveznicima koji su iskazali poreski kredit, odnosno koji su duže od 12 meseci u poreskom kreditu. Prilikom odabira obveznika za kontrolu poreza na dodatu vrednost koristiće se i podaci u Pregledu obračuna poreza na dodatu vrednost na obrascu POPDV.

U realizaciji Godišnjeg plana kontrole za 2019. godinu biće angažovano 490 inspektora poreske kontrole koji raspolažu sa 771.750 godišnjim fondom efektivnih sati rada, koji predstavlja osnovu za utvrđivanje mogućeg broja kontrola u 2019. godini.

U Centrali Poreske uprave planiraće se 80% ukupnih raspoloživih efektivnih sati radnog vremena.

 

Pravilnik o kamatnim stopama za 2019. godinu

Ministar finansija je na osnovu člana 61. stav 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15 – autentično tumačenje,  112/15, 113/17 i 95/18), doneo Pravilnik o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“ za 2019. godinu koji je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 13/2019 – na snazi od 8. marta 2019. godine.

Prema članu 2. ovog pravilnika:

Za 2019. godinu kamatne stope su:

1) za banke i davaoce finansijskog lizinga:

(1) 2,72% na kratkoročne kredite u RSD;

(2) 3,64% na kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;

(3) 5,05% na kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD;

(4) 2,98% na kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;

(5) 3,91% na kredite u SEK i dinarske kredite indeksirane u SEK;

(6) 4,25% na kredite u NOK i dinarske kredite indeksirane u NOK;

(7) 1,92% na kredite u GBP i dinarske kredite indeksirane u GBP;

(8) 1,41% na kredite u RUB i dinarske kredite indeksirane u RUB;

2) za druga privredna društva:

(1) 4,98% na kratkoročne kredite u RSD;

(2) 5,69% na dugoročne kredite u RSD;

(3) 2,71% na kratkoročne kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;

(4) 2,90% na dugoročne kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;

(5) 7,61% na dugoročne kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;

(6) 3,08% na kratkoročne kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD;

(7) 4,12% na dugoročne kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD.

Kamatne stope primenjuju se i na zajmove.

PORESKA UPRAVA REPUBLIKE SRBIJE POČINJE SA IZDAVANJEM ELEKTRONSKIH UVERENJA

Svi korisnici portala E-porezi će od danas, 01. marta 2019. godine, moći da dobiju poreska uverenja elektronskim putem.
Poreska uprava Republike Srbije je omogućila izdavanje elektronskih uverenja o plaćenim obavezama na svim uplatnim računima javnih prihoda, uverenja o plaćenim doprinosima za zdravstveno osiguranje, uverenja o plaćenom porezu na dodatu vrednost i uverenja o plaćenim porezima i doprinosima po odbitku bez potrebe odlaska u filijale Poreske uprave.
Za potrebe ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite, sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja, zasnivanja radnog odnosa, upisa dece u vrtić, ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava iz oblasti finansijske podrške porodici sa decom, oslobađanja od plaćanja sudskih troškova i dokazivanja u postupku vezanom za predškolsko i školsko vaspitanje i obrazovanje, studentska i učenička pitanja, stručno usavršavanje i prekvalifikaciju – neće se, u skladu sa odredbama Zakona o republičkim administrativnim taksama, zahtevati uplata takse za izdato uverenje.
Uputstvo za korišćenje usluge izdavanja elektronskog uverenja nalazi se na internet prezentaciji Poreske uprave Republike Srbije – www.purs.gov.rs a sve ostale informacije mogu se dobiti pozivom na brojeve Kontakt centra 011-33 10 111 i 0700-700-007.
*Tekst preuzet sa FB stranice Poreske uprave*

Kreston MDM na Prvim poreskim danima

Jelena Mihić Munjić na predavanju na Prvim poreskim danima

Novi Sad, 23-24. novembar – „Pitanje poreskog tretmana transfernih cena je od velike važnosti kako sa stanovišta privrednih učesnika – poreskih obveznika, tako i sa stanovišta poreskih vlasti,“ istakla je direktorka revizorske kuće Kreston MDM Jelena Mihić Munjić na dvodnevnom skupu Prvi poreski dani, posvećenom profesiji poreskog savetovanja.

Na predavanju o ispunjavanju zakonskih obaveza u vezi sa transfernim cenama, Mihić Munjić je naglasila da srpsko zakonodavstvo u toj oblasti uglavnom prati metodologiju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), iako Srbija nije njena članica.

„Pitanje transfernih cena u našoj zemlji uređeno je i brojnim zakonodavnim dokumentima, poput Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Pravilnika o transfernim cenama i metodama koje se po principu „van dohvata ruke“ primenjuju kod utvrđivanja cene transakcije među povezanim licima, Pravilnika o Listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom, Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica, Pravilnika o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“, te zaključenih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja“, objasnila je Mihić Munjić.

Na Prvim poreskim danima bilo je reči i o ostalim aktuelnim temama, kao što su promene računovodstvene regulative, primena Zakona o sprečavanju pranja novca, poreski aspekti autorskih naknada nerezidenata u Srbiji, primena novog Pravilnika o PDV-u, poreska krivična dela, kao i najnovije promene Zakona o privrednim društvima sa posebnim osvrtom na osnivanje i gašenje, odnosno likvidaciju društava. Na savetovanju Udruženja poreskih savetnika Srbije doneti su zaključci da je neophodno digitalizovati poslovanje poreskih obveznika, pa samim tim i svih državnih organa, te da je nužno stvoriti uslove za automatsku razmenu podataka između državnih organa kako bi se poreski obveznici rasteretili administrativnih obaveza. Kada je reč o razvoju same struke poreskog savetnika, glavni zaključak skupa je da treba uporediti normativni okvir u našem zakonu sa zakonima ostalih članica Evropske unije u pogledu položaja poreskih savetnika, računovođa i revizora.

Elektronsko osnivanje jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću

Agencija za privredne registre danas je objavila sledeće obaveštenje:

“Posle uvođenja elektronske registracije preduzetnika, Agencija za privredne registre (APR) je uvela novu uslugu za privredna društva-elektronsko osnivanje jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).

Ova procedura se u potpunosti sprovodi internetom, a osim što isključuje dolazak pred šalter ili slanje dokumenata poštom, e-registracija je i jeftinija od registracije sa papirima. Naime, građani ovu novu, elektronsku uslugu treba da plate isključivo platnom karticom, a naknada je za 1.400 dinara niža od one koja se plaća za „papirnu“ registraciju.

Budući privrednik, prvo, treba da pristupi sistemu za centralizovano prijavljivanje korisnika Agencije za privredne registre gde je potrebno da kreira svoj korisnički nalog ili unosi svoju elektronsku poštu i lozinku, ukoliko je već registrovan kao korisnik sistema.

Podnosilac e-prijave može da bude član društva, odnosno osnivač koji je domaće ili strano fizičko lice, ili domaće pravno lice koje može podneti internetom prijavu preko svog registrovanog zastupnika, odn. punomoćnika.

E-prijava za osnivanje podnosi se tek kada se popune sva obavezna polja u aplikaciji, a plaćanje naknade moguće je izvršiti Visa, MasterCard ili Dina platnom karticom.

E-prijava mora da bude potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom kojim se, takođe, potpisuju i sva dokumenta koja se prilažu uz prijavu. Sva priložena dokumenta moraju biti kreirana u formi e-dokumenta, potpisanog e-potpisom člana društva, ili u obliku digitalizovanog akta čija je istovetnost originalu potvrđena kvalifikovanim e-pečatom ili kvalifikovanim e-potpisom javnog beležnika, u skladu sa propisima koji uređuju elektronski potpis i elektronski dokument.

Da li su ispunjeni uslovi za registraciju naziva društva, te da li su podaci iz prijave usklađeni sa podacima navedenim u priloženoj dokumentaciji, registrator proverava u postupku registracije, nakon podnošenja registracione prijave. Stoga, podnosilac prijave treba da, prethodno, proveri da li je željeni naziv društva slobodan, da izabere odgovarajuću šifru delatnosti koja će biti prijavljena registru kao pretežna delatnost, kao i da proveri da li su podaci uneti u aplikaciju istovetni sa podacima iz priloženih dokumenata.

Zahvaljujući jednošalterskom sistemu registracije, i podnosilac koji se odlučio za registraciju preko interneta, koristiće sve pogodnosti ovog sistema. Sa podnošenjem e-prijave za registraciju osnivanja, istovremeno se podnosi prijava za dodelu PIB-a i PDV evidentiranje, ali se dostavljaju i PIO fondu podaci za člana društva koji zasniva radni odnos u privrednom društvu.

APR je na svom sajtu i You tube kanalu objavio video uputstvo za e-registraciju jednočlanog DOO. Telefon Info centra je 011 20 23 350, elektronska pošta je drustva@apr.gov.rs. Za pomoć oko sistema za centralizovano prijavljivanje korisnika i popunjavanja e-prijave građani mogu obratiti tehničkoj podršci APR na elektronsku adresu sd@apr.gov.rs.”

Od 1. oktobra poreske olakšice za novoosnovana pravna lica i preduzetnike

Poslodavac može da ostvari pravo na oslobođenje od plaćanja poreza i socijalnih doprinosa po osnovu zarade osnivača, odnosno lične zarade preduzetnika, kao i po osnovu zarada zaposlenih i to najviše za devet novozaposlenih lica sa kojima je zasnovao radni odnos.

Prema članu 21đ Zakona o porezu na dohodak građana i članu 45g Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisane su olakšice za poslodavce – novoosnovana pravna lica, kao i za novoosnovane preduzetnike koji su upisani u registar nadležnog organa.

Uslov je da su osnivači, odnosno zaposleni, u proteklih najviše godinu dana pre dana osnivanja završili srednju školu ili fakultet ili su duže od šest meseci neprekidno pre dana osnivanja na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Sva pravna lica i preduzetnici osnovani u navedenom periodu (poslodavci) navedene olakšice mogu da koriste počev od 1. oktobra 2018. zaključno sa 31. decembrom 2020 godine.

Najvažnije izmene i dopune Zakona o privrednim društvima – „Službeni glasnik RS“, broj 44/2018

Najvažnije izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, objqavljene u „Službenom glasniku RS“, broj 44/2018, odnose se na:

1) Upotrebu pečata i prestanak važenja pojedinih odredaba propisa koje se odnose na obaveznu upotrebu pečata u poslovanju privrednih subjekata (čl. 17. i 161. Izmene Zakona)

2) Stvaranje preduslova za eliminisanje „papirnog poslovanja“

3) Unapređenje zaštite prava manjinskih članova društva

4) Izmena kriterijuma likvidnosti za utvrđivanje tržišne vrednosti akcija javnog akcionarskog društva

5) Brže sprovođenje postupka prinudnog otkupa akcija

6) Povećanje i smanjenje osnovnog kapitala društva s ograničenom odgovornošću (čl. 51. i 52. Izmena Zakona)

7) Institut imovine velike vrednosti

8) Registraciju ogranka domaćeg privrednog društva – registrovaće se promene podataka i za domaći ogranak

9) Institut prinudne likvidacije – rok za okončanje prinudne likvidacije i brisanje društva iz Registra po tom osnovu skraćen je sa 12 meseci na 180 dana

10) Dalje usklađivanje sa propisima EU, koji se odnose na prekogranično pripajanje/spajanje društava kapitala, Evropsko društvo i Evropsku ekonomsku interesnu grupaciju.

Minimalna cena rada za 2019. godinu

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period januar – decembar 2019. godine iznosi 155 dinara (neto), po radnom času.

Vlada Srbije je donela odluku o povećanju minimalne cene rada sa 143 na 155 dinara po satu. Odluka će uskoro biti objavljena u “Službenom glasniku RS”.

Prema tome, neto minimalna zarada za isplate u toku 2019. godine će iznositi:

za mesec sa 160 radnih sati: 24.800 dinara.
za mesec sa 168 radnih sati: 26.040 dinara.
za mesec sa 176 radnih sati: 27.280 dinara.
za mesec sa 184 radna sata: 28.520 dinara.

Iznosi bruto minimalnih zarada za isplate u toku 2019. godine još nisu poznati jer zavise od neoporezivog iznosa zarade koji se menja od 1.1.2019. godine. Neoporezivi iznos zarade koji se primenjuje od 1. januara 2019. godine će biti objavljen u toku decembra 2018. godine.

Sadašnja minimalna cena rada važi do kraja decembra 2018. i iznosi 143 dinara po času.

Sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2018. godine vrše se po 143 dinara neto po radnom času, a sve isplate koje se vrše od 1.1.2019. godine se vrše po 155 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.

Kreston MDM na doručku sa medijima

Predstavnici revizorske kuće Kreston MDM susreli su se sa kolegama iz najrelevantnijih ekonomskih medija na druženju uz doručak u prijatnom ambijentu Kluba književnika. Predstavnici medija imali su priliku da se bolje upoznaju sa poslovanjem kompanije Kreston MDM, a ovaj susret bio je i povod za zajedničku diskusiju o profesiji savetovanja u oblasti finansija i o pitanjima javnih finansija i poreza u Srbiji.

Profesija poreskog savetnika sve važnija

Jelena Mihić Munjić, direktorka revizorske kuće Kreston MDM, održala je predavanje “Perspektive i budućnost finansijskog i poreskog savetovanja” na Beogradskoj bankarskoj akademiji. Studenti ove ugledne visoko obrazovne institucije tako su dobili priliku da iz prve ruke dobiju detaljne informacije o tome šta podrazumeva profesija finansijskog i poreskog savetovanja i kako izgleda radni dan jednog savetnika.

Poresko savetovanje sve više dobija na važnosti i postaje profesija budućnosti, imajući u vidu njen sveukupni značaj za funkcionisanje poreskog sistema i javnih finansija jedne države. Sa jedne strane, poreski savetnici olakšavaju poštovanje poreske regulative i zbog toga je za državu važno da se ova profesija razvija. Sa druge strane, i pravna i privatna lica imaju veliku korist od usluga poreskog savetnika jer im on omogućava da sve poreske obaveze izmire u skladu sa zakonom i na, po njih, najjeftiniji način, ” istakla je Jelena Mihić Munjić, direktorka Kreston MDM.

„Naši studenti imali su priliku da se upoznaju sa praktičnom stranom profesije finansijskog i poreskog savetovanja i razmotre ovu oblast kao perspektivnu mogućnost za dalji razvoj karijere. Osim toga što je reč o dobro plaćenoj profesiji, ona donosi i veliku profesionalnu satisfakciju jer omogućava sticanje novog iskustva kroz rad sa svakim novim klijentom i konstantno usavršavanje kroz različite obuke i ažurno praćenje izmena u regulativi,“ naglasio je profesor doktor Dejan Erić, dekan Beogradske bankarske akademije.

Studenti Beogradske bankarske akademije pokazali su veliko interesovanje za ovu temu, a nakon predavanja usledila je dinamična diskusija o perspektivama profesije finansijskog i poreskog savetnika.

PRECIZNIJE DEFINISANE USLUGE NEREZIDENATA KOJE ĆE SE OPOREZOVATI POREZOM PO ODBITKU OD 1. APRILA 2018.

Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit sužen je obuhvat usluga nerezidentnih pravnih lica koja su predmet oporezivanja porezom po odbitku.
Ove novine ne važe za usluge nerezidentnih pravnih lica iz zemalja sa preferencijalnim poreskim sistemom, tzv. poreskih rajeva. Tu ostaje pravilo da se oporezuju sve vrste usluga.

porez-na-dobit

Od 1. aprila 2018. porezom po odbitku će se oporezivati samo sledeće usluge:

– usluge istraživanja tržišta

– računovodostvene i revizorske usluge

– druge usluge iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja

Navedene usluge će se oporezovati porezom po odbitku nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja, odnosno mesta gde će biti pružene ili korišćene, ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (UIDO) nije drukčije uređeno.
Suženje u predmetu oporezivanja porezom po odbitku na naknade od usluga važi za sve isplate nerezidentnim pravnim licima počev od 1. aprila 2018., nezavisno od toga da li su ove usluge pružene ili korišćene pre ili posle tog datuma.
Pravilnikom o vrstama usluga po osnovu kojih nerezidentno pravno lice ostvaruje prihod koji se oporezuje porezom po odbitku (“Službeni glasnik RS”, broj 18/2018) preciznije je definisano šta obuhvataju navedene tri grupe usluga.

Usluge istraživanja tržišta su:

– prikupljanje informacija sa tržišta koje se odnose na dostavljanje podataka rezidentnom pravnom licu, a koje služe za planiranje, organizaciju i kontrolu procesa poslovanja rezidentnog pravnog lica;

– obrada i analiza prikupljenih podataka

– određivanje karakteristika tržišta i merenje potencijala tržišta

– analiza učešća na tržištu

– analiza prodaje

– ispitivanje konkurencije

– testiranje novih i postojećih proizvoda na tržištu

U Pravilniku se posebno ističe da se uslugama istraživanja tržišta ne smatraju usluge reklame i propagande, uključujući i usluge oglašavanja.
Ovo znači da isplate nerezidentnim pravnim licima po osnovu usluga reklame i propaganda, uključujući i usluge oglašavanja, nezavisno od toga gde su pružene, odnosno korišćene, počev od 01. aprila 2018. NE PODLEŽU POREZU PO ODBITKU.

Računovodstvenim i revizorskim uslugama se smatraju usluge vezane za sastavljanje finansijskih izveštaja, kao i za reviziju finansijskih izveštaja u smislu provere i ocene finansijskih izveštaja, na osnovu kojih se daje nezavisno stručno mišljenje o tome da li finansijski izveštaji daju istinit i pošten prikaz finansijskog stanja i rezultata poslovanja pravnog lica u skladu sa odgovarajućom regulativom za izradu finansijskih izveštaja.

Drugim uslugama iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja smatraju se usluge koje se odnose na svaki oblik pravnog i poslovnog savetovanja, a naročito:

– usluge poreskog savetovanja

– advokatske usluge

– upravljanja rezidentnim pravnim licem

– kao i svaka vrsta davanja saveta i konsultacija u vezi sa poslovanjem rezidentnog pravnog lica

U Pravilniku se posebno ističe da se uslugama iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja se ne smatraju održavanje seminara, predavanja, radionica, kao i usluge posredovanja u prometu dobara i usluga.
Ovo znači da isplate nerezidentnim pravnim licima po osnovu usluga održavanje seminara, predavanja, radionica, kao i usluge posredovanja u prometu dobara i usluga, nezavisno od toga gde su pružene, odnosno korišćene, počev od 01. aprila 2018. NE PODLEŽU POREZU PO ODBITKU.
Prema tome, ukoliko obveznik ima mogućnosti za to, može da odluči da za usluge za koje od 01. aprila 2018. neće postojati obaveza obračuna i plaćanja poreza po odbitku (a do kraja marta 2018. je postojala ), i za koje ne može da ispuni uslove iz UIDO, odloži plaćanje do 01.aprila 2018.

PRAVILNIK O OBLIKU, SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE O PDV I O OBLIKU I SADRŽINI PREGLEDA OBRAČUNA PDV

Novi pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja PDV i o obliku i sadržini pregleda obračuna PDV stupa na snagu 1. Januara 2018. godine.

Pravilnik se sastoji iz dva dela:

1.Oblik, sadržina i način vođenja evidencije o PDV

Poreski obveznik je dužan da vodi evidenciju koja obuhvata podatke o:

  • -prometu dobara i usluga
  • -računima
  • -ostalim podacima koji su od značaja za pravilno obračunavanje PDV

Evidencija se vodi kao opšta i kao posebne evidencije. Opšta evidencija se odnosi na podatke kod prometa dobara i usluga, u skladu sa članovima 5. do 13. Pravilnika. Posebne evidencije su ostale skoro nepromenjene, sa malim izmenama.

2.Oblik i sadržina pregleda obračuna PDV

Poreski obveznik je dužan da podnese uz poresku prijavu i pregled obračuna PDV. Poreski obveznik je dužan da podnese uz poresku prijavu i obrazac POPDV u elektronskoj formi.

Novi POPDV obrazac se sastoji iz 11 pojedinačnih tabela, od čega:

  • -jedna sadrži podatke o poreskom obvezniku
  • -devet tabela se kreiraju na osnovu opšte evidencije
  • -pet tabela su zbirne tabele iz kojih se uzimaju podaci priilikom popunjavanja poreske prijave

Ako se uz poresku prijavu ne popuni i POPDV obrazac, smatraće se da poreska prijava nijie podnešena.

Opšti zaključak je da se metodom vođenja evidencije PDV i popunjavanjem novog POPDV formulara značajno povećavaju zahtevi o informacijama koje treba pružiti poreskoj upravi. Shodno tome, to će zahtevati promene u računovodstvenom softveru kako bi se moglo popuniti svih 11 tabela novog POPDV formulara.

Pet promena koje će zadesiti finansijsku industriju u naredne dve godine

Tehnologija svakodnevno postaje značajan deo naših života, dok se način na koji upravljamo našim finansijama, plaćanjima i bankarstvom ubrzano prilagođava novim aplikacijama i sve zastupljenijem procesu automatizacije.

U članku koji je nedavno objavljen u magazinu Forbes, petoro članova Finansijskog veća ovog magazina (Forbes Finance Council) ukazalo je na promene koje će uticati na finansijsku industriju, u naredne dve godine.

Modernizacija banaka

Jedna velika transformacija odnosi se na bankarski sistem i primenu novih tehnologija, a sama ta promena će biti ogromna, previđa Džesika Ma (Jessica Mah), generalni direktor, suosnivač i kreator proizvoda u kompaniji inDinero. Ona je naglasila da će doći do promena u načinu na koji će se banke „ponašati“, kako će sve više postati virtuelne, te u činjenici da će se banke sve više specijalizovati i usmeravati svoje proizvode na tržišne niše.

Veštačka inteligencija

Ljudi danas žele instant rezultate. Na ovoj ideji je zasnovana Botkeeper, kompanija koja nudi automatsko knjigovodstvo i podršku svojim klijentima 24/7. Luj Balazni (Louie Balasny), direktor ove kompanije naglasio je: „Kako veštačka inteligencija napreduje, mogućnost obezbeđivanja usluga računovodstva u realnom vremenu, uz izveštavanje i grafikone koji su lako dostupni u svako doba, promeniće računovodstvenu industriju i tradicionalne prakse knjigovodstva.“

Male firme/preduzetnici će se zatvarati

Promene u finansijskoj industriji u velikoj meri će uticati na izvesne poslove, izjavio je Majkl Hsu (Michael Hsu), osnivač i generalni direktor kompanije DeepSky. Pre pet ili šest godina, industrija je promovisala ideju da svaki sertifikovani računovođa ili knjigovođa započne sopstvenu praksu. Prema njegovom mišljenju, ovo nije pravi put. Hsu predviđa da ćemo u naredne dve godine biti svedoci „velikog broja procesa konsolidacija i gašenja malih praksi“.

Kreatori aplikacija

Izvesno je da će u računovodstvenoj industriji rasti potreba za kreatorima aplikacija, navodi Mardžori Adams (Marjorie Adams), osnivač i generalni direktor konsultantske kuće Fourlane. Ona naglašava da „svako želi sopstvenu aplikaciju“, kao i da za mala i srednja preduzeća „postaje pogodnije da osmisle sopstvene sisteme“.

Povećanje automatizacije

Prema mišljenju Dejvida Erenberga (David Ehrenberg), generalnog direktora kompanije Early Growth Financial Services, potrošači će iskoristiti prednosti novih tehnologija ali samo ako na to budu pripremljeni. Erenberg stoga veruje da je edukacija ključna stvar za motivaciju ljudi da pređu na automatizaciju. „Primetna je sve veća upotreba automatizacije na nižim nivoima računovodstvenih funkcija, a ovaj trend će u narednih par godina u velikoj meri promeniti način na koji se obavljaju poslovi u računovodstvu“ naglasio je Erenberg.

Pet primera digitalnih promena identifikovanih u ovom članku već su uveliko deo naše stvarnosti i njihov uticaj na industriju konstantno će se povećavati. Kompanije moraju da budu pažljive i da razumeju realne potrebe svojih klijenata u budućnosti, kao i da se pomere sa procesa komplajansa i procesuiranja, te da se fokusiraju na računovodstvene usluge koje nose dodatnu vrednost. Novi „igrači“ uvek mogu da omoguće sprovođenje propisanih procedura, ali vrednost za klijente kao što su mala i srednja preduzeća dolazi iz iskustva koje su računovođe spremne da pruže pored svojih konsultantskih usluga – podrška razvoju profita, smanjenje poreza i čvrste strategije za povećanje vrednosti.

POSLOVNI BAROMETAR

Od januara do kraja novembra 2016. godine osnovano je 7.810 privrednih društava, tako da je broj novoosnovanih privrednih društava povećan za 3,88% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Istovremeno, iz privrednog registra je u toku 2016. godine izbrisano 2.091 privredno društvo. Na dan 31.12.2016. godine se u registru, u statusu „aktivan“, vodi 125.551 privredno društvo.

Posmatrano prema delatnostima, najviše je novoosnovanih privrednih društava koja su registrovana za sledeće delatnosti: Nespecijalizovana trgovina na veliko, Drumski prevoz tereta, Konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem. I kod obrisanih privrednih društava preovlađuju slične delatnosti.

Na osnovu analize uzorka kompanija koje zadovoljavaju bar jedan od tri sledeća kriterijuma: prihod preko 1 milion EUR, imovina preko 20 miliona EUR, broj zaposlenih preko 15, prikazan je pregled po delatnosti i veličini poslovnog prihoda u 2014. i 2015. godini za Srbiju i Hrvatsku.

srbija

Poslovni prihodi u Srbiji u 2015. i 2014. godini

hrvatska

Poslovni prihodi u Hrvatskoj u 2015. i 2014. godini

 

 

Prvi softver za onlajn računovodstvo dostupan preduzetnicima u Srbiji

U decembru 2016. godine, naša kompanija je prva u Srbiji potpisala ugovor o partnerstvu sa softverskom kompanijom Xero za korišćenje novog softvera za onlajn računovodstvo – REGULUS. Zahvaljujući ovom softveru, preduzetnici u Srbiji će od sada biti u mogućnosti da imaju stalan pristup svojim računovodstvenim evidencijama, bilo gde i bilo kada, što predstavlja veliku i značajnu inovaciju u načinu njihovog poslovanja.

REGULUS je softver u potpunosti prilagođen korisnicima kako bi brzo, lako i jednostavno pristupili svojim računovodstvenim podacima. Jednostavnim pristupom putem lozinke, svi korisnici će na jednom mestu moći da prate trenutno stanje na računu, obaveze i potraživanja koja dospevaju u narednom periodu i sl.

„Imajući u vidu činjenicu da je u današnjem vremenu stalna dostupnost podataka imperativ u poslovanju, čast mi je da naša kompanija prva ima mogućnost da preduzetnicima u Srbiji to i ponudi. REGULUS predstavlja inovativni iskorak u dosadašnjem načinu poslovanja i rešenje koje će u velikoj meri olakšati i pojednostaviti svakodnevni posao uz garantovanu sigurnost i zaštitu, ali i uštedu vremena“, ističe direktor Kreston MDM Jelena Mihić Munjić.

Dodatna olakšica je da se ovom programu može pristupiti kako sa kompjutera, tako i sa mobilnog aparata ili tableta. REGULUS, uz kompletan paket usluga koji dolazi sa njim, u potpunosti pojednostavljuje i proces komunikacije sa knjigovođom, kome se računi sada mogu slati skenirani ili fotografisani mobilnim telefonom.

Reč je o programu novozelandske kompanije Xero, koja se bavi izradom knjigovodstvenih softvera za mala i srednja preduzeća, a koji se koriste u preko 180 zemalja sveta. Kompanija Xero od 2015. zauzima prvo mesto na Forbsovoj listi Innovative Growth Companies.

Pored toga što omogućava uvid u poslovne podatke korisnika u bilo kom trenutku, velike prednosti REGULUS-a su i automatsko ažuriranje programa, kao i opcija elektronskog razmenjivanja i čuvanja poslovne dokumentacije, što direktno pojednostavljuje komunikaciju sa korisnicima na daljinu.

Okončano 95% zahteva za elektronske građevinske dozvole

U toku 2016 godine, nakon uspostavljanja Centralne evidencije objedinjenih procedura izdavanja elektronskih građevinskih dozvola, preko informacionog sistema koji vodi Agencija za privredne registre u koordinaciji sa resornim Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, primljeno je 63.336 zahteva za izdavanje elektronskih graževinskih dozvola.

Od ukupnog broja podnetih zahteva, 95 % je već okončano, s tim što je od ukupnog broja okončanih procedura čak 69 % zahteva rešeno pozitivno.

APR ističe da broj pozitivno rešenih zahteva potvrđuje da je sistem za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola u potpunosti prihvaćen i funkcioniše u državnim službama i institucijama, kao i među korisnicima.

Članarine PKS za 2017. godinu

Objavljena je Odluka o visini, načinu i rokovima plaćanja jedinstvene članarine i finansiranju Privredne komore Srbije u 2017. godini (“Službeni glasnik RS”, broj 101 od 16.12.2016. godine).

Članarine PKS za 2017. godinu će se obračunavati na osnovu podataka o poslovnim prihodima iz godišnjeg finansijskog izveštaja za 2015. godinu (na osnovu podataka iz godišnjeg finansijskog izveštaja koji je član Komore predao Agenciji za privredne registre, za godinu koja prethodi godini u kojoj je doneta ova odluka):

  1. za pravna lica sa poslovnim prihodom od 20 do 300 miliona dinara – 300 dinara mesečno (3.600 dinara godišnje);
  2. za pravna lica sa poslovnim prihodom od 300 do 600 miliona dinara – 600 dinara mesečno (7.200 dinara godišnje);
  3. za pravna lica sa poslovnim prihodom od 600 miliona do 1 milijarde dinara – 20.000 dinara mesečno(240.000 dinara godišnje);
  4. za pravna lica sa poslovnim prihodom od 1 do 2,5 milijarde dinara – 80.000 dinara mesečno (960.000 dinara godišnje) i
  5. za pravna lica sa poslovnim prihodom preko 2,5 milijarde dinara – 185.000 dinara mesečno (2,2 miliona dinara godišnje).

Pravna lica sa poslovnim prihodom do 20 miliona dinara ne plaćaju članarinu za 2017. godinu. Ogranci i predstavništva stranih privrednih društava i stranih pravnih lica nisu dužni da plaćaju članarinu. Novoosnovani privredni subjekti ne plaćaju članarinu godinu dana od dana osnivanja.

Ostali članovi Komore (opšta udruženja preduzetnika, zadružni savezi, udruženja, društva, organizacije…) plaćaju članarinu u iznosu od 1.000 dinara mesečno. Članstvo za opšta udruženja preduzetnika i zadružne saveze je obavezno, dok za ostale (udruženja, društva, organizacije itd.) članstvo nije obavezno.

Preduzetnici mogu biti članovi Komore preko opštih udruženja preduzetnika koja su kolektivni članovi Privredne komore Srbije. Znači, preduzetnici ne plaćaju članarinu PKS već su članovi Komore preko članstva u nekom od udruženja preduzetnika koje je član Komore. Izuzetak su preduzetnici koji su članovi granskih udruženja Komore, za njih važe iste članarine kao za pravna lica.

Članarina se uplaćuje na sledeći način:

  • mesečno, za prethodni mesec
  • uz isplatu zarade zaposlenima
  • na tekući račun Privredne komore Srbije broj 205-2238-67 kod Komercijalne banke
  • šifra plaćanja : 290
  • poziv na broj: PIB uplatioca

Članovi Komore mogu biti oslobođeni obaveze plaćanja članarine, pod uslovom da dostave pravnosnažno rešenje o otvaranju stečajnog postupka i pisani zahtev za oslobađanje od plaćanja članarine, potpisan od strane osobe ovlašćene za zastupanje (stečajnog upravnika). Odluku iz stava 1. ovog člana donosi nadležni organ Komore.

Nadzor obračuna i naplate članarine sprovodi Komisija komore koja ima pet članova (dva predstavnika članova Komore i po jedan predstavnik Poreske uprave, Ministarstva privrede i Saveza računovođa Srbije).

Primena: od 1. januara 2017. godine,

Prema tome, prvo plaćanje članarine za 2017. godinu treba izvršiti prilikom isplate zarade za januar 2017. godine.

IZMENJENA UREDBA O INVESTICIJAMA

Novom Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija spuštena je granica za dobijanje državne pomoći sa 150.000 EUR ulaganja na 100.000 EUR, uz obavezu zapošljavanja najmanje 10 ljudi. Uredba je stupila na snagu krajem decembra 2016. godine.

Uredbom je definisano da će za svakog novog radnika država investitoru plaćati od 3.000 do 7.000 EUR, u zavisnosti od područja u koje se novac ulaže. Najveći iznos će moći da dobiju investitori koji pokrenu ili prošire posao u nerazvijenim krajevima Srbije.

Takođe, propisano je da će investitori moći od države da dobiju i pomoć za osnovna sredstva, i to od 10 do 30% od uloženog novca, uz uslov da pre toga obezbede 25% vrednosti ukupnog ulaganja iz sopstvenih izvora.

Predviđeno je i da se sredstva isplaćuju u ratama.

UKINUTI PRELEVMANI

Izmenom Odluke o određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine 29. decembra ukinuti su prelevmani za uvoz svinjetine, mleka i nekih mlečnih proizvoda iz EU, dok su prelevmani za žive svinje domaće vrste do 50 kilograma ukinute 31. decembra.

Prelevmani su uvedeni 2015. godine da bi se sprečili poremećaji na tržištu, imajući u vidu zabrane uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU u Rusiju, što je stvorilo viškove na tržištu EU. Uvozne takse za mleko iznosile su od 10 do 20 dinara po litru i za kiselo-mlečne proizvode od 10 do 30 dinara.

Ukidanje prelevmana uslovljeno je odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji ne predviđa povlašćen status domaćih proizvođača mleka.

Postavlja se pitanje koliko će domaća proizvodnja biti ugrožena nakon ove odluke, imajući u vidu da u okviru EU postoje razni vidovi subvencionisanja, koje Srbija ne može da isprati.

Izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Narodna Skupština je na sednici održanoj 28. decembra 2016. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Najveći deo izmena Zakona o porezu na dodatu vrednost će se primenjivati od 1. januara 2017. godine, dok će se pojedine odredbe primenjivati odloženo od 1. aprila 2017.godine.

Početak primene odredbe kojom je uvedena obaveza dostavljanja pregleda obračuna uz poresku prijavu PDV odložen je do 1. januara 2018. godine.

Najvažnija izmena u Zakonu o porezu na dodatu vrednost odnosi se na izmenu pravila u određivanju mesta prometa usluga. Primena ove odredbe počinje od 1. aprila 2017. godine.

Jedna od važnijih izmena koja će se primenjivati od 1. januara 2017. godine jeste propisivanje pravila prema kojem poreski dužnici iz člana 10. stav 2. tač. 1) – 4) Zakona o PDV imaju pravo da PDV koji su obračunali kao poreski dužnici (internim putem) u skladu sa Zakonom o PDV, odbiju kao prethodni porez pod opštim uslovima iz člana 28. stav 1. Zakona o PDV, a bez obzira na to da li poseduju račun izdat u skladu sa Zakonom o PDV.

Od 1. januara 2017. godine PDV na promet i uvoz drvenih briketa i peleta obračunava se i plaća po posebnoj stopi.

Ostale izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost odnose se na promet stranih lica, ukinuto je pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu motocikala sa bočnim sedištem, tricikala i četvorocikala, ukida se pravo na refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe i dr.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji će se primenjivati od 1. januara 2017. godine. Najvažnija izmena ZPPPA da se drugostepeni poreski postupak prebacuje u nadležnost organa koji će tek da bude formiran u okviru Ministarstva finansija biće u primeni od 1. jula 2017. godine.

“Program intenzivne obuke za sticanje sertifikata STRUČNJAK ZA KONTROLING” seminar u decembru

Na osnovu najbolje prakse u oblasti kontrolinga, u saradnji sa stručnjakom koji ima 14 godina iskustva u oblasti finansijskog kontrolinga, planiranja, budžetiranja i poslovnih finansija, organizovan je praktičan trodnevni seminar „Program intenzivne obuke za sticanje sertifikata STRUČNJAK ZA KONTROLING“.

U pitanju je posebno pripremljen program obuke za kontrolere, direktore i šefove finansija i računovodstva, zaposlene u službi finansija i računovodstva i sve ostale koji su zainteresovani za oblast kontrolinga i koji žele da unaprede svoja znanja o kontrolingu, planiranju, analizi i izveštavanju.

Predavač na trodnevnom seminaru je Biljana Sparavalo, revizor u kompaniji KRESTON MDM revizija, a seminar se održava 09.12, 16.12. i 23.12.2016. godine u hotelu Falkensteiner Hotel Belgrade.

Više detalja o samom seminaru možete pronaći na:

http://www.forum-media.rs/proizvodi/seminari.html

Rast cena u 2017

Akcize na domaća žestoka pića i cigarete biće povećane zbog usaglašavanja sa EU. U Ministarstvu finansija već je formirana radna grupa koja treba da pripremi novi zakon kojim bi se akcizna politika RS uskladila sa standardima EU.

Dakle, akcize za domaća žestoka pića i viski morale bi da budu iste, odnosno naša žestoka pića moraće da poskupe. Ovakva korekcija cena rezultat je upozorenja Evropske komisije, koja je zaključila da akcizna politika favorizuje domaća alkoholna pića, što nije u skladu sa principima Brisela.

Povećanje cena cigareta ići će postupno. Očekuje se da će se dva puta godišnje korigovati akcize na cigarete. Trenutno je u EU visina minimalne akcize 90 evra na 1.000 cigareta, dok u Srbiji ona iznosi 50 evra.

Takođe, tokom 2017. doći će do još jednog skoka cena struje. Dogovorom sa MMF-om predviđeno je usklađivanje sa cenama struje u Evropi.

Odložena primena novog pravilnika o PDV-u

Primena novog Pravilnika o PDV koji je trebalo da stupi na snagu 1. januara 2017. godine odložena je odlukom Ministarstva finansija Srbije za godinu dana kako bi se uklonili nedostaci na koje su ukazali privrednici.

Najavljeno je da će u međuvremenu doći i do promena Zakona o PDV, tako da će se u skladu sa tim promenama vršiti i izmene Pravilnika, a sve u cilju usklađivanja sa propisima EU.

Donet je Pravilnik o PDV evidencijama i pregledu obračuna PDV

Donet je Pravilnik o PDV evidencijama i pregledu obračuna PDV, kao i NACRT obrasca pregleda PDV obračuna (obrazac POPDV).

Pomenutim izmenama podzakonskih akata, uvodi se obaveza dostavljanja detaljnog pregleda (obrazac POPDV ima 5 strana) PDV obračuna uz PDV prijavu, najverovatnije putem aplikacije e-porezi.

Ova obaveza stupa na snagu od prve PDV prijave za 2017. Godinu.

„Еfikasne metode za planiranje, estimaciju i analizu budžeta u praksi“ seminar u oktobru

Proces planiranja, estimacije i analize budžeta je nazamisliv bez primene efikasnih metoda, bez kojih često dolazi do neusaglašenosti u poslovanju, revidiranja budžeta, izmena planova i drugih nepotrebnih radnji.

Na osnovu najbolje prakse planiranja i budžetiranja, u saradnji sa stručnjakom koji ima 14 godina iskustva u oblasti finansijskog kontrolinga, planiranja, budžetiranja i poslovnih finansija, organizovan je praktičan seminar „Еfikasne metode za planiranje, estimaciju i analizu budžeta u praksi“ za kontrolere, zaposlene u finansijama, računovodstvu i menadžere koji žele unaprediti proces planiranja, na kome ćete dobiti konkretne informacije.

Predavač na seminaru biće Biljana Sparavalo, revizor u kompaniji KRESTON MDM revizija, a seminar će biti održan 12. oktobra 2016. godine u hotelu Holiday Inn.

Više detalja o samom seminaru možete pronaći na http://forum-media.rs/images/seminari/budzet-oktobar-2016.pdf

Novi set poreskih zakona od 2017.

Ministar finansija Srbije Dušan Vujović najavio je da će do kraja godine biti spreman set poreskih zakona koji se tiču PDV, akciza, poreskog postupka i poreza za imovinu, a čija će primena početi od sledeće godine.

Vujović je takođe izjavio da će biti malo vremena za raspravu o predloženim zakonima čija će primena početi od sledeće godine, a da će se prvi parametri budžeta za 2017. godinu znati tek od 15. novembra.

Takođe, do kraja godine Skupštini Srbije biće dostavljeni i predlozi zakona koji će omogućiti elektronsku prijavu svih poreza.