Archive for category: Vesti

Želimo da vas informišemo da je u skladu sa preporukama Vlade Republike Srbije, kompanija Kreston MDM preduzela sve neophodne mere radi prevencije širenja virusa COVID-19.

U cilju zaštite zdravlja svojih klijenata, kao i zdravlja svojih zaposlenih, svi sastanci i konsultacije sa klijentima održaće se putem digitalnih servisa dok se većina dokumentacije dostavlja elektronskim putem kako bi se svi kontakti i mogućnost za širenje virusa minimizovali. Sve mere predostrožnosti neće uticati na obim i kvalitet usluge, jer radimo nesmanjenim kapacitetom u skladu sa preporukama i trenutnom situacijom.

Pozivamo vas da  pratite opšte preventivne mere zaštite od korona virusa i da prema instrukcijama Ministarstva zdravlja radite na prevenciji prenošenja infekcija  i zaštititi svog zdravlja i zdravlja ljudi iz vaše okoline.

OECD je izdao izveštaj koji sadrži smernice za transferne cene finansijskih transakcija, razvijene u okviru akcija 4, 8-10 Akcionog plana BEPS. Ovaj izveštaj je značajan jer je ovo prvi put da OECD smernice za transferne cene sadrže smernice o aspektima finansijskih transakcija u okviru transfernih cena, koje će doprineti doslednosti u tumačenju principa van dohvata ruke i pomoći u izbegavanju sporova oko transfernih cena i dvostrukog oporezivanja. Odeljci A do E ovog izveštaja uključeni su u Smernice kao poglavlje X. Odjeljak F dodaje se odeljku D.1.2.1 u poglavlju I smernica, odmah nakon stava 1.106. Izveštaj opisuje aspekte transfernih cena finansijskih transakcija i uključuje niz primera koji ilustruju principe razmotrene u ovom izveštaju.

Izveštaj možete videti na ovom linku.

Ministarstvo finansija je 1.2.2019. godine objavilo mišljenje koje se tiče dokumentovanja isplata troškova prevoza zaposlenima. Svako privredno društvo ima obavezu da na pravi način dokumentuje troškove, odnosno svakog meseca trebalo da se vodi evidenciju da li su pokriveni putni troškovi za zaposlene i da postoje dokumenti koji pravdaju troškove prevoza.

Dalje, ministarsvo finansija objavilo je mišljenje br. 430-00-648/2019-04 od 17.1.2020. godine o poreskom tretmanu naknade troškova dolaska i odlaska sa rada koji nisu dokumentovani. Na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, na koju zaposleni ima pravo u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu saglasno odredbi člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu (koja se ne smatra zaradom prema članu 105. stav 3. Zakona o radu), ne plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje nezavisno od poreskog tretmana tih primanja prema članu 18. stav 1. tačka 1) Zakona.

Dakle, naknada ovih troškova koji nisu dokumentovani nema tretman zarade tako da se na naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada plaća porez po stopi od 10%, a istovremeno se ne obračunavaju i ne plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Utvrđeni su usklađeni neoporezivi iznosi poreza na dohodak građana, koji će biti u primeni od 1. februara 2020. godine.
Na osnovu člana 12a Zakona o porezu na dohodak građana, Vlada Republike Srbije objavljuje usklađene dinarske neoporezive iznose poreza na dohodak građana.
Novi usklađeni iznosi primenjuju se na sve isplate koje se vrše od 1. februara 2020. do 31. januara 2021, nezavisno od toga za koji mesec se vrši isplata.
Usklađeni dinarski neoporezivi iznosi poreza na dohodak objavljeni su u „Službenom glasniku RS“, broj 05 od 22.01.2020. godine. Detaljnije možete videti u našem Tax alert.

Agencija za privredne registre (APR) je objavila obavestenje da je od 20.01.2020. godine, omogućen pristup aplikaciji za dostavljanje izveštaja preko Posebnog informacionog sistema Agencije, kojim se obezbeđuje jedinstven postupak unosa, kontrole, potpisivanja i dostavljanja izveštaja za statističke potrebe i finansijskih izveštaja sa propisanom dokumentacijom za 2019. godinu.

Ove godine poslednji dan za predaju izveštaja za statističke potrebe ističe u subotu, 29. februara, tako da će se prijem izveštaja omogućiti zaključno sa 2. martom 2020. godine.

Propisan je novi obrazac poreskog bilansa PB 1, kojim se menja stari. Novi obrazac ima 69 pozicija. Brisana je pozicija 25 starog PB 1 – Rashodi za reklamu i propagandu, a dodato je 5 novih pozicija:
• Pozicija 36 – troškovi istraživanja i razvoja koji se priznaju u dvostrukom iznosu u skladu sa članom 22g ZPDPL
• Pozicija 40 – porez na kapitalni dobitak plaćen u drugoj državi
• Pozicija 43 – iznos koji se, po osnovu smanjenja procenta korišćenja starih sredstava za svrhe istraživanja i razvoja, uključuje u poresku osnovicu
• Pozicija 44 – iznos koji se uključuje u poresku osnovicu u poreskom periodu u kom je prijava u vezi sa pronalaskom odbačena od strane nadležnog organa
• Pozicija 50 – iznos kvalifikovanog prihoda koji se, u skladu sa članom 25b ZPDPL, ne uključuje u poresku osnovicu

Propisan je i novi obrazac PDP, a izmenama u Pravilniku u transfernim cenama propisan je drugačiji način uključivanja u poresku osnovicu utvrđene razlike između transferne nabavne cene osnovnog sredstva i njegove cene utvrđene primenom principa „van dohvata ruke“ kada se stalno sredstvo koje podleže obračunu poreske amortizacije nabavlja od povezanog lica.

Dana 06.12.2019. godine Narodna skupština je usvojila zakone o izmenama i dopunama:

• Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
• Zakona o porezu na dohodak građana
• Zakona o porezima na imovinu
• Zakona o porezu na dobit pravnih lica
• Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Zakoni su objavljeni u „Službenom glasniku RS“ broj 86 od 06.12.2019. godine.

Većina izmena i dopuna primenjuje se od 1.1.2020. (pojedine odredbe će se kasnije primenjivati). Pregled Izmena i dopuna seta zakona prikazan je u našem Tax alert.

Rok za korišćenje starih olakšica za zapošljavanje produžen je do 31.12.2020. godine. Od naredne godine zahtevi za povraćaj plaćenog poreza i doprinosa podnosiće se na posebnim obrascima koje će propisati ministar finansija podzakonskim aktom. Rok za donošenje podzakonskih akata je april 2020. godine.

U Sl. glasniku rs br. 75/2019 od 23.10.2019. objavljen je Pravilnik o utvrđivanju usluga telekomunikacija i usluga pruženih elektronskim putem, u smislu Zakona o PDV, i o utvrđivanju kriterijuma i pretpostavki za određivanje mesta sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem.

Naš Tax alert možete pročitati ovde (link).

Predloženo je produženje roka za ažuriranje podataka u Centralnom registru za podnosioce jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje za još godinu dana, odnosno do 31. decembra 2020. godine.

Naime, Srbija je posle 28 godina dobila novi šifarnik zanimanja, u kome su se našli i poslovi koji su se na tržištu rada pojavili u poslednje tri decenije. Do sada je u upotrebi bila Jedinstvena nomenklatura zanimanja iz 1990. godine.

Do kraja 2019. godine poslodavci su u obavezi da ažuriraju podatke o zaposlenima prema novom šifarniku zanimanja. Od 1. januara 2020. godine koristiće se isključivo novi šifarnik koji obuhvata  3. 641 zanimanje, a lista je usklađena sa potrebama privrede i tržišta rada u Srbiji, kao i sa međunarodnim standardom.

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-916/2019-16 od 29.10.2019. god.)

Odredbama člana 6. stav 1. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 73/2019 – dalje: Zakon) propisano je da se pravna lica i preduzetnici, u smislu ovog zakona, razvrstavaju na mikro, mala, srednja i velika pravna lica, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih i poslovnog prihoda u poslovnoj godini, kao i vrednosti ukupne aktive utvrđene na datum bilansa redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.

S obzirom da nova pravila razvrstavanja stupaju na snagu 1.1.2020. godine, kao i da je propisano da 1.1.2020. godine prestaju da važe odredbe starog Zakona o računovodstvu koje se odnose na razvrstavanje, nova pravila se primenjuju na razvrstavanje počev za 2020. godinu (na osnovu podataka iz godišnjeg finansijskog izveštaja za 2019. godinu).

Što se tiče ostalih odredaba Zakona koje se odnose na npr. stečajne mase, mogućnost primene MRS/MSFI od strane mikro pravnih lica, obavezu sastavljanja i dostavljanja izveštaja o korporativnom upravljanju, izveštaja o plaćanjima autoritetima vlasti, deo koji se odnosi na nefinansijsko izveštavanje i sl. navedene odredbe ne odnose na sastavljanje finansijskih izveštaja za 2019. godinu, već će iste biti u primeni počev od finansijskih izveštaja koji se budu sastavljali sa stanjem na dan 31.12.2020. godine (izveštaji za 2020. godinu).

Predlogom Zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana test samostalnosti preduzetnika treba da se uvede 1.3.2020. godine. Korigovano je pet od devet konačno predloženih kriterijuma, posle tribina održanih u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu koji su bili otvoreni za javnost.

Nakon izmena kriterijumi su:

1.nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem određuje radno vreme preduzetniku ili preduzetniku paušalcu ili su odmor i odsustva preduzetnika ili preduzetnika paušalca zavisni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem i naknada preduzetniku ili preduzetniku paušalcu se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru;

2. preduzetnik ili preduzetnik paušalac uobičajeno koristi prostorije koje obezbedi ili obavlja poslove u mestu koje odredi nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem za potrebe obavljanja poslova koji su mu povereni;

3. nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem vrši ili organizuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje preduzetnika ili preduzetnika paušalca;

4. nalogodavac je angažovao preduzetnika ili preduzetnika paušalca nakon oglašavanja u sredstvima informisanja potrebe za angažovanjem fizičkih lica ili angažujući treće lice koje se uobičajeno bavi pronalaženjem lica podobnih za radno angažovanje, a čija je usluga rezultirala angažovanjem tog preduzetnika ili preduzetnika paušalca;

5. nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem obezbeđuje sopstveni osnovni alat, opremu ili druga osnovna materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad preduzetnika ili preduzetnika paušalca ili finansira njihovu nabavku, osim specijalizovanih alata, opreme ili drugih specijalizovanih materijalnih ili nematerijalnih sredstava koji mogu biti neophodni u cilju izvršavanja specifičnog posla ili naloga, ili nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika ili preduzetnika paušalca, osim takvog rukovođenja koje podrazumeva davanje osnovnog naloga u vezi sa naručenim poslom i razumnu kontrolu rezultata rada ili nadzor nalogodavca, kao dobrog privrednika, nad obavljanjem posla koji je naručio;

6. najmanje 70% od ukupno ostvarenih prihoda preduzetnika ili preduzetnika paušalca u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini je ostvareno od jednog nalogodavca ili od povezanog lica s nalogodavcem;

7. preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, a za tako obavljene poslove njegov ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik ili preduzetnik paušalac snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, ukoliko takav klijent postoji;

8. ugovor o angažovanju preduzetnika ili preduzetnika paušalca sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku ili preduzetniku paušalcu da pruža usluge po osnovu ugovora sa drugim nalogodavcima, izuzev delimične zabrane koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih konkurenata nalogodavcu;

9. preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za povezano lice s nalogodavcem, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom tog radnog dana između 00 i 24 časa.

Na osnovu Mišljenja Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, br. 011-00-00373/2019-03 od 24.9.2019. godine, robu u prevozu moraju da prate isprave koje su u neposrednoj vezi sa njenim prevozom i koje naročito sadrže: broj i datum isprave, poslovno ime, adresu, PIB i matični broj ili broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG), odnosno broj iz odgovarajućeg registra isporučioca, primaoca i prevoznika (ukoliko ga ima), mesto i adresu objekta iz koga se isporučuje i u koji se isporučuje, ime, prezime i potpis odgovornih lica isporučioca i prevoznika, naziv robe i količinu. Isprave mogu biti u originalu ili kopiji. Isprave mogu imati formu elektronskog dokumenta.

Dakle, Mišljenjem se određuje da se dokumentacija koja sadrži podatke koji su propisani članom 29. Zakona o trgovini („Sl. Glasnik RS“, br. 52/2019), a koja se nalazi u elektronskoj formi u tabletu, smatra elektronskim dokumentom.

U skladu sa Mišljenjem Ministarstva finansija, br. 011-00-616/2019 od 20.8.2019. godine, u slučaju kada za potrebe lečenja fizičkog lica, pravno lice (kod koga to fizičko lice nije u radnom odnosu) obezbedi i uplati određena novčana sredstava za potrebe lečenja u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi u inostranstvu (kako se navodi, lečenje u Srbiji nije moglo da se sprovede bez rizika i velikih trajnih štetnih posledica), tako što sredstva u visini dela troškova lečenja uplati direktno na lični račun fizičkog lica koje je prethodno po fakturama zdravstvene ustanove iz inostranstva koja sprovodi lečenje sa svog ličnog računa platilo troškove lečenja na račun te ustanove, smatramo da tako ostvareno primanje fizičkog lica ima karakter primanja na koje se ne plaća porez na dohodak građana

Ministarstvo privrede je pripremilo nacrt Zakona o izmenama i dopunama zakona o privrednim društvima za koji je predviđeno da se javna rasprava sprovede u periodu 10-29. oktobra.

Nacrtom se predviđa sledeće:

1. detaljno regulisanje tretmana sopstvenog udela (primena od 1.4.2020. godine)
2. mogućnost raspodele dobiti zaposlenima (član 270)
3. povećanje praga za nagrađivanje članova odbora direktora, odnosno izvršnog i nadzornog odbora sa 3% na 5% akcija u roku poslovne godine (član 282)

Usvojen je novi Zakon o računovodstvu. Više možete pročitati u našem tax alert.

Objavljen je i Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kojim se između ostalog:

• detaljnije uređuje veza sa Zakonom o stečaju,
• uvodi se akt kojim će da se uređuje postupak, način, rokovi sadržaj i oblik projave kojom će poreski obveznik da prijavljuje poslovni prostor i prostorije, a koji će doneti ministar, na predlog direktora Poreske uprave,
• da se ne može dodeliti PIB preduzetniku koji ima dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti u drugim privrednim subjektima u kojima je istovremeno osnivač sa udelom većim od 5%,
• banka postaje dužna da na zahtev Poreske uprave dostavi podatke o računima poreskih obveznika,
• detaljnije se reguliše dostavljanje poreskog akta,
• uređuje se da poslove vođenja jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija preuzima Poreska uprava, najkasnije do 1.1.2021. godine.

Kako je najavila Vlade Republike Srbije, izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, koji bi stupio na snagu od 1. januara 2020. godine, u narednih nekoliko nedelja pred Narodnom skupštinom naći će se predlog seta mera za zapošljavanje mladih, koje podrazumevaju izmene zakona, kao i poreske olakšice za kompanije koje ih budu zapošljavale. Jedna od najznačajnih izmena koja se predlaže je uvođenje testa samostalnosti paušalaca.

Poreska uprava će imati zadatak da utvrdi da li je angažovanjem lica po osnovu ugovora o pružanju usluga paušalaca izvršen simulovani posao, odnosno da li angažovanjem preduzetnika nastaje radni odnos.

Najavljeno je uvođenje jedanaest  kriterijuma za test samostalnosti paušalca, a ako se ispuni šest od jedanaest, smatraće se da paušalac ne ispunjava uslov samostalnosti.

1. Nalogodavac definiše radno vreme.

2. U ugovoru postoji klauzula o zaštiti konkurencije.

3. Preduzetnik ima pravo na odmor i odsustva uz naknadu i nalogodavac ga odobrava.

4. Nalogodavac oglašava pozicije za koje angažuje preduzetnika ili u tu svrhu angažuje agencije koje se bave posredovanjem u zapošljavanju.

5. Preduzetnik obavlja posao kod nalogodavca radeći u timu sa zaposlenima ili sa drugim preduzetnicima.

6. Preduzetnik koristi prostorije koje obezbeđuje ili poseduje nalogodavac.

7. Nalogodavac vrši osposobljavanje preduzetnika i rukovodi procesom rada.

8. Preduzetnik koristi materijalna i nematerijalna sredstva za rad koje obezbeđuje nalogodavac.

9. Najmanje 70% prihoda u 12 meseci preduzetnik ostvaruje kod nalogodavca.

10. Preduzetnik obavlja poslove iz delatnosti poslodavca i za to ne preuzima poslovni rizik prema klijentima nalogodavca.

11. Preduzetnik je angažovan kod nalogodavca više od 130 dana u 12 meseci.

Ukoliko kompanija u radni odnos primi lice koje je ranije angažovala kao preduzetnika-paušalca, a to lice nije bilo u radnom odnosu tokom 2019. godine, predviđa se delimično oslobođenje plaćanje poreza na zarade i doprinose za PIO:

• U toku 2020. godine 70% poreza i doprinosa;
• U toku 2021. godine 65% poreza i doprinosa;
• U toku 2022. godine 60% poreza i doprinosa.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost trenutno se nalazi u skupštinskoj proceduri. Predviđa se da će ovaj Zakon stupiti na snagu osam dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, a da će sa primenom početi 1.1.2020. godine. Ovo ne obuhvata odredbe koji se tiču Člana 24 (Poreska oslobođenja za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza) i Člana 26 (Poreska oslobođenja kod uvoza dobara) aktuelnog Zakona i odredbe koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, koje će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona.

U nastavku su prikazane neke od izmena koje se predlažu u Zakonu o porezu na dodatu vrednost, a možete pročitati naš detaljan Tax Alert na ovu temu:

Vrednosni vaučeri – Predviđena je podela vaučera na jednonamenske i višenamenske i utvrđena je razlika između poreskih tretman njihovog prenosa.

Jednonamenski vaučeri su oni za koje su mesto isporuke dobara/pružanja usluga poznati u trenutku izdavanja vrednosnog vaučera. Svi ostali vaučeri su višenamenski vaučeri. Obaveza obračuna PDV-a će postojati u momentu izdavanja kod jednonamenkih vaučera, dok će obaveza obračuna PDV-a kod višenamenskih vaučera postojati u momentu njihove realizacije.

Promet dobara koji se vrši na brodu, u letilici ili vozu – Predlaže se da se za promet dobara koji se vrši na brodu, u letilici ili vozu u toku prevoza putnika, mestom prometa smatra mesto polaska broda, letilice ili voza, a da se mestom polaska smatra prvo voznim redom planirano mesto ukrcavanja putnika. Predlaže se da se povratna vožnja smatra posebnim prevozom.

Takođe, kod određivanja mesta prometa kod usluga prodaje jela i pica za konzumaciju koji se faktički pružaju na brodu, odnosno u letilici ili vozu u toku prevoza putnika predlaže se primena prethodno navedenog pravila.

Prebivalište/boravište – Takođe, predviđa se dodavanje stava koji definiše da ako prebivalište i boravište pružaoca, odnosno primaoca usluge nisu u istom mestu, mesto prometa usluge određuje se prema mestu boravišta.

Promet usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem – Promet usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem, mestom sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca usluga smatra se mesto određeno na osnovu kriterijuma i pretpostavki za određivanje mesta sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca tih usluga.

Nastanak poreske obaveze – Predviđa se da nastanak poreske obaveze nastaje danom kada se najranije između ostalog izvrši izdavanje računa kod usluga iz člana 5. stav 3. tačka 1) zakona o PDV-u, uključujući i usluge neposredno povezane sa tim uslugama kao i usluga tehničke podrške prilikom korišćenja softvera, hardvera i druge opreme na određeni vremenski period.

Poreska oslobođenja za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza – Iznos ukupne vrednosti isporučenih dobara (preko kog može da se ostvari povraćaj PDV-a) koje putnik otprema u inostranstvo u ličnom prtljagu, za nekomercijalne svrhe menja na RSD 6.000 sa dosadašnjih EUR 100.

Realizacija infrastrukturnih projekata izgradnje autoputeva – Predviđa se propisivanje poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza na promet dobara i usluga koji se vrši u okviru realizacije infrastrukturnih projekata izgradnje autoputeva za koje je posebnim zakonom utvrđen javni interes.

 Podela prethodnog poreza i srazmerni poreski odbitak – Detaljnije se uređuje koji promet dobara i usluga se ne uračunava prilikom određivanja procenta srazmernog odbitka i propisuje da obveznik nije dužan da vrši podelu prethodnog poreza u skladu sa ovim zakonom, ako utvrđeni procenat srazmernog poreskog odbitka iznosi najmanje 98%.

Potpuna promena člana 44 koji sada glasi – Ako obveznik PDV u računu za isporučena dobra i usluge iskaže veći iznos PDV od onog koji u skladu sa ovim zakonom duguje, odnosno iznos PDV, a da za to nije imao obavezu u skladu sa ovim zakonom, dužan je da tako iskazani PDV plati.

Obveznik PDV iz stava 1. ovog člana ima pravo da ispravi iznos PDV ako je izdao novi račun sa ispravljenim iznosom PDV, odnosno račun u kojem nije iskazan PDV i ako poseduje dokument primaoca računa u kojem je navedeno da PDV iskazan u prvobitnom računu nije korišćen kao prethodni porez.

Novi račun iz stava 2. ovog člana obavezno sadrži napomenu da se tim računom zamenjuje prethodno izdati račun.

Lice koje iskaže PDV u računu, a nije obveznik PDV, dužno je da iskazani PDV plati.

Lice iz stava 4. ovog člana nema pravo da ispravi iskazani iznos PDV.

U skladu sa Mišljenjem Ministarstva finansija broj 011-00-920/2018-04 od 10.7.2019. godine poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za otpremanje dobara u inostranstvo tj. za izvoz dobara može da ostvari samo obveznik PDV – vlasnik dobara koja se izvoze, ako poseduje dokaz o izvršenom izvozu dobara. Naime, reč je o licu koje otprema dobra u inostranstvo i koje je u JCI za izvoz dobara (rubrika 2) navedeno kao pošiljalac/izvoznik – lice za čiji račun se podnosi deklaracija i koje je, u vreme prihvatanja deklaracije, vlasnik robe ili ima slična prava raspolaganja robom.

Poreski obveznici od od 13.8.2019. godine mogu da izvrše upit u vezi stanja obaveze za porez na imovinu za teritoriju Republike Srbije putem aplikacije za mobilni telefon „Moja LPA“ koja je besplatna I dostupna u verzijama za Android i iOS operativni sistem.

Da bi se izvršio upit potrebno je dobiti korisničko ime i lozinku, za čiju dodelu poreski obveznici lično podnose zahtev nadležnoj lokalnoj poreskoj administraciji (LPA). Fizička lica prilikom otvaranja naloga obraćaju se lokalnoj poreskoj administraciji po mestu prebivališta, dok se pravna lica obraćaju po mestu sedišta.

Na sajtu Ministartva finansija objavljen je nacrt Zakona o računovodstvu koji bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2020. Na ovom linku su navedene najbitnije izmene u odnosu na trenutno važeći Zakon o računovodstvu.

Ministarstvo finansija je objavilo Obaveštenje u vezi sa oporezivanjem prihoda po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga u domaćoj radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu od strane fizičkog lica.

Prethodno je objavljen Pravilnik o uslovima, kriterijumima i elementima za oporezivanje prihoda po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga. Pravilnik se primenjuje od 1.7.2019. godine, a oporezivi prihod po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga obračunava na osnovu sledećeg:

• 5% prosečne mesečne zarade u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez,
• broj pojedinačnih ležajeva, odnosno kamp parcela i
• koeficijent prema kategoriji turističkog mesta.

Na sednici održanoj 8. avgusta 2019. godine izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu smanji za 0,25 procentnih poena na nivo od 2,5%. Naredna sednica izvršnog odbora treba da se održi 12. septembra 2019. godine.

Novi Zakon o zaštiti  podataka o ličnosti, koji je donet prošle godine počinje da se primenjuje 21. avgusta 2019. godine. Zakon donosi niz obaveza svim pravnim subjektima, naročito onima koji posluju sa većim brojem korisnika i vrše obradu podataka bilo koje vrste, kao i oštre kazne za nepoštovanje Zakona.

Osnovni razlog za donošenje Zakona je usklađivanje sa regulativom Evropske unije.

Zakon se primenjuje u slučajevima kada obrađivač podataka koji ima sedište, odnosno prebivalište ili boravište na teritoriji Republike Srbije vrši obradu podataka o ličnosti u okviru aktivnosti koje se vrše na teritoriji Republike Srbije, bez obzira da li se radnje obrade vrše na teritoriji Republike Srbije. Takođe, bez obzira na sedište, odnosno prebivalište ili boravište obrađivača podataka, Zakon se primenjuje i na slučajeve obrade podataka u slučaju da lica na koje se podaci odnose imaju prebivalište odnosno boravište u Republici Srbiji, i to u dva slučaja – u slučaju ponude robe i usluga, i u slučaju praćenja aktivnosti lica ako se aktivnosti vrše u Republici Srbiji.

Na našem vebsajtu možete pogledati tax alert u vezi novog “Pravilnika o ostvarivanju prava na poresko oslobođenje po osnovu organizovanja rekreacije, sportskih događaja i aktivnosti za zaposlene”.

https://krestonmdm.com/wp-content/uploads/2019/08/Tax-Alert_rekreacija-2.pdf

Vlada Republike Srbije saopštila je da Srbija, usvajanjem novog Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019) i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019) u parlamentu, postaje zemlja u kojoj se elektronska trgovina odvija u skladu sa najnaprednijim modelima koji su trenutno dostupni u svetu.

Uvedeni su novi poslovni modeli kao što su elektronska prodavnica, elektronska platforma i dropšiping (dropshipping).

Ove izmene će omogućiti našoj privredi da lakše plasira svoje proizvode ne samo u Srbiji, nego i na globalnom tržištu.

Srbija postaje deo grupe zemalja koje prepoznaju digitalnu ekonomiju kao jedan od glavnih pokretača razvoja celokupne privrede.

Novi zakoni prepoznaju značaj elektronske trgovine, koja je sada definisana kao poseban oblik trgovine.

Otklonjene su nepreciznosti i nedoumice u vezi sa prodavnicama i platformama koje prodaju globalno i ne poznaju geografske granice.

Kako bi se povećala pravna sigurnost i odgovorilo na izazove koje sa sobom donosi elektronska trgovina, prvi put će biti omogućena primena instituta prikrivene kupovine (mystery shopper), koja će značajno poboljšati bezbednost potrošača prilikom internet kupovine.

Rešeno je jedno od ključnih pitanja – mogućnost isticanja cena u stranoj valuti kada je reč o prodaji usmerenoj ka globalnom tržištu, čime je prevaziđen problem sa kojim se do sada ograničavao plasman robe iz Srbije na globalnom tržištu.

Ubuduće će biti omogućeno da kompletna dokumentacija o elektronskoj trgovini bude u digitalnom obliku, što je u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 94/2017).

Ove izmene nastavak su reforme domaćeg zakonodavstva sa ciljem poboljšanja poslovnog ambijenta, na čemu će Vlada Republike Srbije nastaviti da insistira.

Izvor: www.srbija.gov.rs

U Službenom glasniku RS, broj 50/2019 objavljeni su novi pravilnici iz oblasti poreskih propisa.

Iz oblasti poreza na dobit pravnih lica objavljeni su sledeći pravilnici:

• Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na priznavanje troškova koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem u poreskom bilansu u dvostruko uvećanom iznosu,
• Pravilnik o uslovima i načinu izuzimanja kvalifikovanih prihoda iz osnovice poreza na dobit pravnih lica,
• Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na poreski kredit za ulaganje u kapital novoosnovanog privrednog društva koje obavlja inovacionu delatnost.

Iz oblasti poreza na dohodak građana:

• Pravilnik o ostvarivanju prava na poresko oslobođenje za primanja zaposlenog po osnovu sopstvenih akcija koje stekne bez naknade ili po povlašćenoj ceni,
• Pravilnik o ostvarivanju prava na poresko oslobođenje po osnovu organizovanja rekreacije, sportskih događaja i aktivnosti za zaposlene.

Novi pravilnici stupaju na snagu 20. jula 2019. godine.

Od 01. 07. 2019. stupila je na snagu organizaciona transformacija Poreske uprave Republike Srbije. U skladu sa Programom transformacije Poreske uprave, broj organizacionih jedinica na teritoriji Srbije, avgusta 2017. godine, smanjen je sa 178 na 78. Naredni korak je bio dalje ukrupnjavanje organizacionih jedinica Poreske uprave – sa postojećih 78 na 37 filijala, koji je stupio na snagu 01.07.19.

Spisak novih organizacionih jedinica Poreske uprave Republike Srbije obveznici mogu naći na sajtu Poreske uprave.

http://www.purs.gov.rs/biro-za-informisanje/novosti/5739/-nova-organizaciona-struktura-poreske-uprave-.html

Poreska uprava je imala u vidu potrebe građana u delu poreskih oblika kao što su porez na prenos apsolutnih prava za motorna vozila i nepokretnosti, porez na nasleđe i poklon, porez na držanje, nošenje i upotrebu dobara. Upravo zbog toga, formiran je Sektor za izdvojene aktivnosti koji ima organizacione delove na broju lokacija širom Republike Srbije, u kojima poreski obveznici mogu da podnesu poreske prijave i u papirnom obliku. Fizičkim licima je omogućeno da poreske prijave podnose i elektronski i u papirnom obliku u svim organizacionim delovima Poreske uprave – kao i do sada.

Takođe, i ubuduće će ostati otvorene pisarnice, putem kojih će građani moći da ostvare kontakt sa Upravom.

Izvor: Sajt PU

Konsolidovani finansijski izveštaj je finansijski izveštaj u kome se prikazuje finansijski položaj ekonomske celine koju čine matično pravno lice i sva zavisna pravna lica u zemlji i inostranstvu, tako da je svrha sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja prikazivanje stanja i zarađivačke sposobnosti grupe povezanih pravnih lica kao jedne ekonomske celine. Pojedinačni finansijski izveštaji pravnih lica koja se konsoliduju, sastavljaju se u skladu sa istim računovodstvenim politikama, zatim se vrši sabiranje, a potom neutralisanje efekata svih međusobnih transakcija kako bi u konsolidovanim finansijskim izveštajima bili iskazani samo odnosi sa pravnim licima van grupe koja se konsoliduje.

Osnovni principi i procedure za pripremu i prezentaciju konsolidovanih finansijskih izveštaja definisani su u MSFI 10 – Konsolidovani finansijski izveštaji.

Konsolidovane finansijske izveštaje su obavezna da sastavljaju pravna lica koja imaju kontrolu nad jednim ili više pravnih lica. Definisano je da kontrola postoji kada pravno lice poseduje, direktno ili indirektno, preko zavisnih pravnih lica, više od polovine kapitala, odnosno glasačkih prava u pravnom licu u koje je investiralo.

Kontrola postoji čak i kada je matično pravno lice ima polovinu ili manje prava glasa, ako ima:

• moć nad više od polovine glasačkih prava na osnovu sporazuma sa ostalim investitorima
• moć upravljanja finansijskim i poslovnim politikama pravnog lica na osnovu statuta ili sporazuma
• moć imenovanja ili opoziva većine članova upravnog odbora ili odgovarajućeg upravljačkog tela, a kontrolu nad entitetom ima taj odbor ili telo
• moć većinskog glasanja na sastancima upravnog odbora ili odgovarajućeg upravljačkog tela, a kontrolu nad entitetom ima taj odbor ili telo.

Indirektna kontrola postoji kada matično pravno lice poseduje direktnu kontrolu nad zavisnim pravnim licem, a to zavisno pravno lice poseduje kontrolu nad drugim pravnim licem. Time se omogućava matičnom pravnom licu da preko zavisnog pravnog lica utiče na donošenje poslovnih odluka i kontroliše sprovođenje tih odluka u drugom zavisnom pravnom licu.

Pravno lice ima moć nad pravnim licem u koje je investiralo kada poseduje prava koja mu daju sposobnost da usmerava aktivnosti koje značajno utiču na prinose pravnog lica u koje je investirano.

Zakon o računovodstvu, propisuje dva izuzetka od obaveze sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja:

• ukoliko vrednosti imovine i poslovnog prihoda matičnog i zavisnih pravnih lica, ne računajući međusobna učešća, potraživanja i obaveze, međusobne rezultate i međusobne poslovne prihode i rashode matičnog i zavisnih pravnih lica, u zbiru ne prelaze polovinu kriterijuma razvrstavanja za malo pravno lice, matično pravno lice nije obavezno da sastavlja, dostavlja i obelodanjuje konsolidovane finansijske izveštaje (poslovni prihod veći od 4,4 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti i prosečna vrednost poslovne imovine veća od 2,2 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti). Ovaj izuzetak se ne odnosi na matična pravna lica koja su javna društva u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.
• Matično pravno lice, koje je istovremeno zavisno u višoj ekonomskoj celini, nije dužno da sastavlja konsolidovane godišnje finansijske izveštaje, osim ako njegovo matično pravno lice ima sedište u inostranstvu

Revizija konsolidovanih finansijskih izveštaja predstavlja statutarnu (obaveznu) reviziju i u obavezi su da je vrše sva matična pravna lica koja u skladu sa zakonom sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje. Rok za dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2018. godinu APR-u je 31.07.2019. godine

U skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara objavljen je Pravilnik o obrascu prijave za evidenciju obveznika naknade za unapređenje energetske efikasnosti, obrascu mesečnog i godišnjeg obračuna količina energije/energenata isporučenih potrošačima ili stavljenih u promet na teritoriji Republike Srbije, odnosno uvezenih na teritoriju Republike Srbije, obrascu mesečnog i godišnjeg obračuna obaveze plaćanja naknade, obrascu izveštaja o uplati, kao i načinu dostavljanja ovih obrazaca.

Mesečne obračune obveznik naknade treba da podnose do 20. u mesecu za prethodni mesec, dok godišnje obračune treba da podnese do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu Ministarstvu rudarstva i energetike u pisanoj formi poštom i u elektronskoj formi na elektronsku adresu objavljenu na internet stranici nadležnog ministarstva.

Navedeni pravilnik se primenjuje od 01.07.2019. godine.

Redovni godišnji finansijski izveštaji pravnih lica kojima se poslovna godina završila 31.12.2018. godine treba da se dostave najkasnije do 30.06.2019. godine.

Pravna lica dužna da uz redovne godišnje finansijske izveštaje, dostave Agenciji za privredne registre sledeću dokumentaciju:

• odluku o usvajanju redovnih godišnjih finansijskih izveštaja
• odluku o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju
• godišnji izveštaj o poslovanju ukoliko su u obavezi da ga sastavljaju
• revizorski izveštaj, ukoliko pravno lice ima obavezu revizije finansijskih izveštaja

Zakonski rok za sastavljanje i podnošenje poreskog bilansa je 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje porez. Imajući u vidu da je 29. jun subota, rok za podnošenje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica i poreskog bilansa za 2018. godinu je prvi naredni radni dan 01.07.2019. godine.

Privredna komora Srbije uputila je molbu Poreskoj upravi RS da zauzme stav i objavi Obaveštenje u vezi sa primenom Mišljenja Ministarstva finansija broj 011-00-12/2019-04 od 01. februara 2019. godine, koje se odnosi na verodostojnu računovodstvenu ispravu na osnovu koje poslodavac knjiži obavezu i vrši isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenima.

Poreska uprava Republike Srbije je dostavila odgovor u kome navodi da saglasno odredbama Zakona o radu i Zakona o porezu na dohodak građana, kao i Mišljenju Ministarstva finansija broj 011-00-12/2019-04 od 01.02.2019. godine, poslodavci – poreski obveznici, dužni su da za isplate izvršene zaposlenima, na ime naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada, poseduju verodostojne računovodstvene isprave, i to: račun za kupovinu mesečne pretplatne karte, dnevne karte ili karte za jednu vožnju u javnom prevozu, račun za gorivo u slučaju korišćenja sopstvenog vozila i sl. na osnovu kojih, u kontroli dokazuju da predmetne isplate, zaista predstavljaju naknadu troškova zaposlenih za dolazak i odlazak sa rada.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) i ugovorom o radu, za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Dakle, poslodavac svojim opštim aktom, kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu, kao i ugovorom o radu, bliže uređuje prava zaposlenog na isplatu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao što su visina naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada uzimajući u obzir udaljenost mesta stanovanja zaposlenog od mesta rada, na koji način će zaposlenima biti nadoknađeni troškovi prevoza, na primer: kupovinom mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju ili isplatom novčanog iznosa u visini mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju, i td. pri čemu je neophodno da poslodavac za isplaćene troškove prevoza zaposlenima poseduje dokaze da isti, zaista predstavljaju naknadu troškova zaposlenih za dolazak i odlazak sa rada, kao što su: računi za kupovinu mesečnih preplatnih karata, dnevnih karata ili karata za jednu vožnju u javnom pervozu, fiskalni isečci i računi za gorivo na ime primaoca naknade, u slučaju korišćenja sopstvenog vozila, pri čemu je neophodno da količina goriva, u računima kojima se pravda gorivo utrošeno za prevoz zaposlenog, od mesta stanovanja do mesta rada, odgovara stvarnoj potrošnji goriva za tu relaciju. Način merenja udaljenosti mesta stanovanja zaposlenog od mesta rada, kao i normativ potrošnje goriva za tu relaciju, utvrđuje sam poreski obveznik u svojim aktima.

Primer: Prosečna potrošnja po kilometru utvrđena na osnovu fabrički deklarisane potrošnje konkretnog vozila X udaljenost zaposlenog od mesta stanovanja do mesta rada X 2 (za jedan radni dan) X broj dana u mesecu u kojima je zaposleni dolazio na posao = iznos dokumentovanih troškova koji se može priznati, a maksimalno u iznosu propisanim članom 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu.

Imajući u vidu Mišljenje Ministarstva finansija broj 011-00-12/2019-4 od 01.02.2019. godine, u Sektoru za kontrolu su u toku aktivnosti oko izrade Uputstva za kontrolu uslova za priznavanje isplate troškova zaposlenih za dolazak i odlazak sa rada.

Primenom novog Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 25/2019) od 11. aprila 2019. godine za penzionere koji su u radnom odnosu važi pravilo da je po osnovu radnog odnosa postalo obavezno plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje.

Po starom zakonu, penzioner koji je zaposlen imao je pravo da bira osnov po kome će biti zdravstveno osiguran, te je većina zaposlenih penzionera birala penziju kao osnov za zdravstveno osiguranje, tako da poslodavci za njih nisu obračunavali i plaćali doprinos za zdravstveno osiguranje.

ZAKON O TURIZMU

Novi Zakon o turizmu („Sl. glasnik RS“, br. 17/2019) i Zakon o ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS“, br. 17/2019), stupili su na snagu 22. marta 2019. godine. Starim Zakonom o turizmu koji je prestao da važi danom stupanja na snagu novog zakona bile su regulisane obe oblasti – turizam i ugostiteljstvo:

• Po novoj definiciji turistička agencija  je privredno društvo, preduzetnik, drugo pravno lice koje obavlja delatnost turističkih agencija pod uslovima propisanim Zakonom, dok ogranak stranog pravnog lica više neće moći da obavlja delatnost turističkih agencija. Novim Zakonom uvodi se centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma (E- turista), koji omogućava elektronsku prijavu gostiju, elektronsko plaćanje boravišne takse, podnošenje zahteva za kategorizaciju i drugo.
• Pored već postojećih mogućnosti za podsticaj, predviđaju se i nova finansiranja za unapređenje turizma u delu ekoloških standarda, energetske efikasnosti, korišćenja obnovljivih izvora energije; razvoja nacionalnog turističkog brenda; digitalizacije i drugih inovativnih rešenja; unapređenja saobraćajne povezanosti sa strateškim tržištima; ruralnog turizma i ugostiteljstva.
• Delatnost turističke agencije može se obavljati povremeno i na sajmovima i drugim javnim manifestacijama, a najduže 15 dana.
• U vezi sa licencom turističke agencije organizatora putovanja, novina je de se uvodi depozit, kao i kategorija Visina depozita zavisiće od kategorije licence, a ova oblast bliže će biti uređena pravilnikom.
• Pored već propisanih obaveza turističke agencije, propisuju se nove, na primer turistička agencija je dužna da prodaje turističko putovanje po prodajnoj ceni, koja se iskazuje u jedinstvenom iznosu. Uvodi se i evidencija programa putovanja.
• Turistička agencija koja prodaje uslugu putniku elektronskim putem dužna je da posluje u skladu sa Zakonom i propisima kojim se uređuje elektronska trgovina.
• Legitimacija koja se izdaje turističkim vodičima i turističkim pratiocima, izdaje se sa rokom važenja od deset godina.
• „Limo service“ više nije predmet uređenja Zakona, a u okviru rent-a-car uvodi se mogućnost iznajmljivanja motornog vozila A kategorije. Pružalac usluga mora da ima najmanje pet registrovanih motornih vozila B kategorije. Motorno vozilo ne može da bude starije od pet godina, računajući od dana prve registracije, i o motornim vozilima i pruženim uslugama se vodi evidencija sa propisanim sadržajem.
• Svaka promena podatka, koja se unese u registar Agencije za privredne registre automatski treba da bude preuzeta u Registar turizma.

 ZAKON O UGOSTITELJSTVU

Novi Zakon o turizmu („Sl. glasnik RS“, br. 17/2019) i Zakon o ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS“, br. 17/2019), stupili su na snagu 22. marta 2019. godine. Starim Zakonom o turizmu koji je prestao da važi danom stupanja na snagu novog zakona bile su regulisane obe oblasti – turizam i ugostiteljstvo:

• Novim Zakonom uvodi se centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma (E- turista), koji omogućava elektronsku prijavu gostiju, elektronsko plaćanje boravišne takse, podnošenje zahteva za kategorizaciju i drugo.
• Ugostiteljsku delatnost može da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice i preduzetnik, ako je registrovano u odgovarajućem registru. Pojedine ugostiteljske usluge može pružati i fizičko lice.
• Zakonom su uvedeni neki novi pojmovi i izvršeno je preciziranje postojećih pojmova.
• Ugostitelj koji pruža usluge smeštaja u nekategorisanom ugostiteljskom objektu dužan je da pre otpočinjanja obavljanja delatnosti na propisan način podnese prijavu jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi.
• Predviđa se formiranje Centralnog informacionionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma (u daljem tekstu:CIS) i planirano je donošenje pravilnika o načinu unošenja, rada, vođenja i korišćenja CIS-a kao i propisivanje njegove sadržine i vrste podataka.
• Ministarstvo je dužno da u CIS unese podatke o objektima i ugostitelju, koje ono evidentira, kao i podatke o zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ugostiteljsku delatnost, a jedinica lokalne samouprave je dužna da u CIS unese podatke o objektima koje ona evidentira. Ugostitelji će morati da imaju pristup CIS-u, kako bi unosili podatke o korisniku usluge smeštaja. Takođe, svaki zahtev za kategorizaciju ugostiteljskih objekata podnosi se preko CIS-a.
• Radi provere kvaliteta pružanja usluga u kategorisanim ugostiteljskim objektima poslovno udruženje ugostitelja može da odredi tajnog gosta, koji sačinjava izveštaj sa stručnim mišljenjem koji može da dostavi Ministarstvu.
• Fizičko lice može da pruža ugostiteljske usluge u ugostiteljskom objektu domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva do 30 individualnih ležajeva, za najviše 30 korisnika usluga, i to samo usluge smeštaja (do sada je mogao da pruža i usluge ishrane).
• Fizičko lice kao ugostitelj dužan je da na ulazu u objekat vidno istakne svoje ime i prezime, kao i kontakt telefon i mora biti vlasnik, odnosno suvlasnik tog smeštajnog objekta. Izuzetno, ugostiteljske usluge može da pruža i član porodičnog domaćinstva vlasnika, odnosno suvlasnika, uz njihovu pisanu saglasnost, koja mora biti overena kod javnog beležnika. Fizičko lice za pružene ugostiteljske usluge izdaje poseban račun, sa propisanim sadržajem i dužno je da na dnevnom nivou vodi evidenciju izdatih računa.
• Boravišnu taksu fizičko lice plaća u utvrđenom godišnjem iznosu, dok Vlada bliže propisuje uslove i način utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja, kao i način i rokove plaćanja.
• Uvedeno je potpuno novo poglavlje „zaštita podataka o ličnosti“, kao i mogućnost da inspektor nastupi kao anonimni korisnik usluge.

Ministar finansija je na osnovu člana 61. stav 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15 – autentično tumačenje,  112/15, 113/17 i 95/18), doneo Pravilnik o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“ za 2019. godinu koji je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 13/2019 – na snazi od 8. marta 2019. godine.

Prema članu 2. ovog pravilnika:

Za 2019. godinu kamatne stope su:

1) za banke i davaoce finansijskog lizinga:

(1) 2,72% na kratkoročne kredite u RSD;

(2) 3,64% na kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;

(3) 5,05% na kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD;

(4) 2,98% na kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;

(5) 3,91% na kredite u SEK i dinarske kredite indeksirane u SEK;

(6) 4,25% na kredite u NOK i dinarske kredite indeksirane u NOK;

(7) 1,92% na kredite u GBP i dinarske kredite indeksirane u GBP;

(8) 1,41% na kredite u RUB i dinarske kredite indeksirane u RUB;

2) za druga privredna društva:

(1) 4,98% na kratkoročne kredite u RSD;

(2) 5,69% na dugoročne kredite u RSD;

(3) 2,71% na kratkoročne kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;

(4) 2,90% na dugoročne kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;

(5) 7,61% na dugoročne kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;

(6) 3,08% na kratkoročne kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD;

(7) 4,12% na dugoročne kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD.

Kamatne stope primenjuju se i na zajmove.

Svi korisnici portala E-porezi će od danas, 01. marta 2019. godine, moći da dobiju poreska uverenja elektronskim putem.
Poreska uprava Republike Srbije je omogućila izdavanje elektronskih uverenja o plaćenim obavezama na svim uplatnim računima javnih prihoda, uverenja o plaćenim doprinosima za zdravstveno osiguranje, uverenja o plaćenom porezu na dodatu vrednost i uverenja o plaćenim porezima i doprinosima po odbitku bez potrebe odlaska u filijale Poreske uprave.
Za potrebe ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite, sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja, zasnivanja radnog odnosa, upisa dece u vrtić, ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava iz oblasti finansijske podrške porodici sa decom, oslobađanja od plaćanja sudskih troškova i dokazivanja u postupku vezanom za predškolsko i školsko vaspitanje i obrazovanje, studentska i učenička pitanja, stručno usavršavanje i prekvalifikaciju – neće se, u skladu sa odredbama Zakona o republičkim administrativnim taksama, zahtevati uplata takse za izdato uverenje.
Uputstvo za korišćenje usluge izdavanja elektronskog uverenja nalazi se na internet prezentaciji Poreske uprave Republike Srbije – www.purs.gov.rs a sve ostale informacije mogu se dobiti pozivom na brojeve Kontakt centra 011-33 10 111 i 0700-700-007.
*Tekst preuzet sa FB stranice Poreske uprave*

Jelena Mihić Munjić na predavanju na Prvim poreskim danima

Novi Sad, 23-24. novembar – „Pitanje poreskog tretmana transfernih cena je od velike važnosti kako sa stanovišta privrednih učesnika – poreskih obveznika, tako i sa stanovišta poreskih vlasti,“ istakla je direktorka revizorske kuće Kreston MDM Jelena Mihić Munjić na dvodnevnom skupu Prvi poreski dani, posvećenom profesiji poreskog savetovanja.

Na predavanju o ispunjavanju zakonskih obaveza u vezi sa transfernim cenama, Mihić Munjić je naglasila da srpsko zakonodavstvo u toj oblasti uglavnom prati metodologiju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), iako Srbija nije njena članica.

„Pitanje transfernih cena u našoj zemlji uređeno je i brojnim zakonodavnim dokumentima, poput Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Pravilnika o transfernim cenama i metodama koje se po principu „van dohvata ruke“ primenjuju kod utvrđivanja cene transakcije među povezanim licima, Pravilnika o Listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom, Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica, Pravilnika o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“, te zaključenih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja“, objasnila je Mihić Munjić.

Na Prvim poreskim danima bilo je reči i o ostalim aktuelnim temama, kao što su promene računovodstvene regulative, primena Zakona o sprečavanju pranja novca, poreski aspekti autorskih naknada nerezidenata u Srbiji, primena novog Pravilnika o PDV-u, poreska krivična dela, kao i najnovije promene Zakona o privrednim društvima sa posebnim osvrtom na osnivanje i gašenje, odnosno likvidaciju društava. Na savetovanju Udruženja poreskih savetnika Srbije doneti su zaključci da je neophodno digitalizovati poslovanje poreskih obveznika, pa samim tim i svih državnih organa, te da je nužno stvoriti uslove za automatsku razmenu podataka između državnih organa kako bi se poreski obveznici rasteretili administrativnih obaveza. Kada je reč o razvoju same struke poreskog savetnika, glavni zaključak skupa je da treba uporediti normativni okvir u našem zakonu sa zakonima ostalih članica Evropske unije u pogledu položaja poreskih savetnika, računovođa i revizora.

Poslodavac može da ostvari pravo na oslobođenje od plaćanja poreza i socijalnih doprinosa po osnovu zarade osnivača, odnosno lične zarade preduzetnika, kao i po osnovu zarada zaposlenih i to najviše za devet novozaposlenih lica sa kojima je zasnovao radni odnos.

Prema članu 21đ Zakona o porezu na dohodak građana i članu 45g Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisane su olakšice za poslodavce – novoosnovana pravna lica, kao i za novoosnovane preduzetnike koji su upisani u registar nadležnog organa.

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period januar – decembar 2019. godine iznosi 155 dinara (neto), po radnom času.

Vlada Srbije je donela odluku o povećanju minimalne cene rada sa 143 na 155 dinara po satu. Odluka će uskoro biti objavljena u “Službenom glasniku RS”.

Jelena Mihić Munjić, direktorka revizorske kuće Kreston MDM, održala je predavanje “Perspektive i budućnost finansijskog i poreskog savetovanja” na Beogradskoj bankarskoj akademiji. Studenti ove ugledne visoko obrazovne institucije tako su dobili priliku da iz prve ruke dobiju detaljne informacije o tome šta podrazumeva profesija finansijskog i poreskog savetovanja i kako izgleda radni dan jednog savetnika.

„Poresko savetovanje sve više dobija na važnosti i postaje profesija budućnosti, imajući u vidu njen sveukupni značaj za funkcionisanje poreskog sistema i javnih finansija jedne države. Sa jedne strane, poreski savetnici olakšavaju poštovanje poreske regulative i zbog toga je za državu važno da se ova profesija razvija. Sa druge strane, i pravna i privatna lica imaju veliku korist od usluga poreskog savetnika jer im on omogućava da sve poreske obaveze izmire u skladu sa zakonom i na, po njih, najjeftiniji način, ” istakla je Jelena Mihić Munjić, direktorka Kreston MDM.

„Naši studenti imali su priliku da se upoznaju sa praktičnom stranom profesije finansijskog i poreskog savetovanja i razmotre ovu oblast kao perspektivnu mogućnost za dalji razvoj karijere. Osim toga što je reč o dobro plaćenoj profesiji, ona donosi i veliku profesionalnu satisfakciju jer omogućava sticanje novog iskustva kroz rad sa svakim novim klijentom i konstantno usavršavanje kroz različite obuke i ažurno praćenje izmena u regulativi,“ naglasio je profesor doktor Dejan Erić, dekan Beogradske bankarske akademije.

Studenti Beogradske bankarske akademije pokazali su veliko interesovanje za ovu temu, a nakon predavanja usledila je dinamična diskusija o perspektivama profesije finansijskog i poreskog savetnika.

Novi pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja PDV i o obliku i sadržini pregleda obračuna PDV stupa na snagu 1. Januara 2018. godine.

Pravilnik se sastoji iz dva dela:

1.Oblik, sadržina i način vođenja evidencije o PDV

Poreski obveznik je dužan da vodi evidenciju koja obuhvata podatke o:

• -prometu dobara i usluga
• -računima
• -ostalim podacima koji su od značaja za pravilno obračunavanje PDV

Evidencija se vodi kao opšta i kao posebne evidencije. Opšta evidencija se odnosi na podatke kod prometa dobara i usluga, u skladu sa članovima 5. do 13. Pravilnika. Posebne evidencije su ostale skoro nepromenjene, sa malim izmenama.

2.Oblik i sadržina pregleda obračuna PDV

Poreski obveznik je dužan da podnese uz poresku prijavu i pregled obračuna PDV. Poreski obveznik je dužan da podnese uz poresku prijavu i obrazac POPDV u elektronskoj formi.

Novi POPDV obrazac se sastoji iz 11 pojedinačnih tabela, od čega:

• -jedna sadrži podatke o poreskom obvezniku
• -devet tabela se kreiraju na osnovu opšte evidencije
• -pet tabela su zbirne tabele iz kojih se uzimaju podaci priilikom popunjavanja poreske prijave

Ako se uz poresku prijavu ne popuni i POPDV obrazac, smatraće se da poreska prijava nijie podnešena.

Opšti zaključak je da se metodom vođenja evidencije PDV i popunjavanjem novog POPDV formulara značajno povećavaju zahtevi o informacijama koje treba pružiti poreskoj upravi. Shodno tome, to će zahtevati promene u računovodstvenom softveru kako bi se moglo popuniti svih 11 tabela novog POPDV formulara.

Od januara do kraja novembra 2016. godine osnovano je 7.810 privrednih društava, tako da je broj novoosnovanih privrednih društava povećan za 3,88% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Istovremeno, iz privrednog registra je u toku 2016. godine izbrisano 2.091 privredno društvo. Na dan 31.12.2016. godine se u registru, u statusu „aktivan“, vodi 125.551 privredno društvo.

Posmatrano prema delatnostima, najviše je novoosnovanih privrednih društava koja su registrovana za sledeće delatnosti: Nespecijalizovana trgovina na veliko, Drumski prevoz tereta, Konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem. I kod obrisanih privrednih društava preovlađuju slične delatnosti.

Na osnovu analize uzorka kompanija koje zadovoljavaju bar jedan od tri sledeća kriterijuma: prihod preko 1 milion EUR, imovina preko 20 miliona EUR, broj zaposlenih preko 15, prikazan je pregled po delatnosti i veličini poslovnog prihoda u 2014. i 2015. godini za Srbiju i Hrvatsku.

Poslovni prihodi u Srbiji u 2015. i 2014. godini

Poslovni prihodi u Hrvatskoj u 2015. i 2014. godini

U toku 2016 godine, nakon uspostavljanja Centralne evidencije objedinjenih procedura izdavanja elektronskih građevinskih dozvola, preko informacionog sistema koji vodi Agencija za privredne registre u koordinaciji sa resornim Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, primljeno je 63.336 zahteva za izdavanje elektronskih graževinskih dozvola.

Od ukupnog broja podnetih zahteva, 95 % je već okončano, s tim što je od ukupnog broja okončanih procedura čak 69 % zahteva rešeno pozitivno.

APR ističe da broj pozitivno rešenih zahteva potvrđuje da je sistem za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola u potpunosti prihvaćen i funkcioniše u državnim službama i institucijama, kao i među korisnicima.

Novom Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija spuštena je granica za dobijanje državne pomoći sa 150.000 EUR ulaganja na 100.000 EUR, uz obavezu zapošljavanja najmanje 10 ljudi. Uredba je stupila na snagu krajem decembra 2016. godine.

Uredbom je definisano da će za svakog novog radnika država investitoru plaćati od 3.000 do 7.000 EUR, u zavisnosti od područja u koje se novac ulaže. Najveći iznos će moći da dobiju investitori koji pokrenu ili prošire posao u nerazvijenim krajevima Srbije.

Takođe, propisano je da će investitori moći od države da dobiju i pomoć za osnovna sredstva, i to od 10 do 30% od uloženog novca, uz uslov da pre toga obezbede 25% vrednosti ukupnog ulaganja iz sopstvenih izvora.

Predviđeno je i da se sredstva isplaćuju u ratama.

Narodna Skupština je na sednici održanoj 28. decembra 2016. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Najveći deo izmena Zakona o porezu na dodatu vrednost će se primenjivati od 1. januara 2017. godine, dok će se pojedine odredbe primenjivati odloženo od 1. aprila 2017.godine.

Početak primene odredbe kojom je uvedena obaveza dostavljanja pregleda obračuna uz poresku prijavu PDV odložen je do 1. januara 2018. godine.

Najvažnija izmena u Zakonu o porezu na dodatu vrednost odnosi se na izmenu pravila u određivanju mesta prometa usluga. Primena ove odredbe počinje od 1. aprila 2017. godine.

Jedna od važnijih izmena koja će se primenjivati od 1. januara 2017. godine jeste propisivanje pravila prema kojem poreski dužnici iz člana 10. stav 2. tač. 1) – 4) Zakona o PDV imaju pravo da PDV koji su obračunali kao poreski dužnici (internim putem) u skladu sa Zakonom o PDV, odbiju kao prethodni porez pod opštim uslovima iz člana 28. stav 1. Zakona o PDV, a bez obzira na to da li poseduju račun izdat u skladu sa Zakonom o PDV.

Od 1. januara 2017. godine PDV na promet i uvoz drvenih briketa i peleta obračunava se i plaća po posebnoj stopi.

Ostale izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost odnose se na promet stranih lica, ukinuto je pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu motocikala sa bočnim sedištem, tricikala i četvorocikala, ukida se pravo na refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe i dr.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji će se primenjivati od 1. januara 2017. godine. Najvažnija izmena ZPPPA da se drugostepeni poreski postupak prebacuje u nadležnost organa koji će tek da bude formiran u okviru Ministarstva finansija biće u primeni od 1. jula 2017. godine.

Akcize na domaća žestoka pića i cigarete biće povećane zbog usaglašavanja sa EU. U Ministarstvu finansija već je formirana radna grupa koja treba da pripremi novi zakon kojim bi se akcizna politika RS uskladila sa standardima EU.

Dakle, akcize za domaća žestoka pića i viski morale bi da budu iste, odnosno naša žestoka pića moraće da poskupe. Ovakva korekcija cena rezultat je upozorenja Evropske komisije, koja je zaključila da akcizna politika favorizuje domaća alkoholna pića, što nije u skladu sa principima Brisela.

Povećanje cena cigareta ići će postupno. Očekuje se da će se dva puta godišnje korigovati akcize na cigarete. Trenutno je u EU visina minimalne akcize 90 evra na 1.000 cigareta, dok u Srbiji ona iznosi 50 evra.

Takođe, tokom 2017. doći će do još jednog skoka cena struje. Dogovorom sa MMF-om predviđeno je usklađivanje sa cenama struje u Evropi.

Donet je Pravilnik o PDV evidencijama i pregledu obračuna PDV, kao i NACRT obrasca pregleda PDV obračuna (obrazac POPDV).

Pomenutim izmenama podzakonskih akata, uvodi se obaveza dostavljanja detaljnog pregleda (obrazac POPDV ima 5 strana) PDV obračuna uz PDV prijavu, najverovatnije putem aplikacije e-porezi.

Ova obaveza stupa na snagu od prve PDV prijave za 2017. Godinu.