Ministar finansija doneo je Pravilnik o amortizaciji stalnih sredstava koja se priznaje za poreske svrhe. Pravilnik će biti objavljen u Službenom glasniku RS broj 92/19, a stupa na snagu 1.1.2020. godine, a primenjuje se prilikom utvrđivanja poreza na dobit za 2019. godinu.
Pravilnikom je propisan novi Obrazac POA.
Dana 06.12.2019. godine Narodna skupština je usvojila zakone o izmenama i dopunama:
Zakoni su objavljeni u „Službenom glasniku RS“ broj 86 od 06.12.2019. godine.
Većina izmena i dopuna primenjuje se od 1.1.2020. (pojedine odredbe će se kasnije primenjivati). Pregled Izmena i dopuna seta zakona prikazan je u našem Tax alert.
Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, broj 86/2019), smanjena je stopa doprinosa za PIO na teret poslodavca sa 12% na 11,5%. Nova stopa će se primenjivati od 1.1.2020. godine.
Rok za korišćenje starih olakšica za zapošljavanje produžen je do 31.12.2020. godine. Od naredne godine zahtevi za povraćaj plaćenog poreza i doprinosa podnosiće se na posebnim obrascima koje će propisati ministar finansija podzakonskim aktom. Rok za donošenje podzakonskih akata je april 2020. godine.
Narodna skupština je 6.12.2019. godine usvojila Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2019. godinu, koji je podnela Vlada, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara i Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koje je podnela Vlada.
Uskoro ćemo objaviti Tax alert koji se tiče finansijskij i poreskih zakona.
U Sl. glasniku rs br. 75/2019 od 23.10.2019. objavljen je Pravilnik o utvrđivanju usluga telekomunikacija i usluga pruženih elektronskim putem, u smislu Zakona o PDV, i o utvrđivanju kriterijuma i pretpostavki za određivanje mesta sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem.
Naš Tax alert možete pročitati ovde (link).
Primanja zaposlenih na ime poklona deci za Novu godinu i Božić ne smatraju se zaradom do visine propisanog neoporezivog iznosa, koji sada iznosi 9.784 dinara godišnje po detetu.
Pokloni veće vrednosti od neoporezivog iznosa, pokloni deci zaposlenih koja su starija od 15 godina, kao i pokloni zaposlenima tretiraju se kao zarada zaposlenog.
Neoporezivi iznos poklona odnosi se na poklone u novcu i poklone u robi.
U slučaju da oba bračna druga rade kod istog poslodavca, svaki od njih kao zaposleni ima pravo na poklon za decu povodom Nove godine ili Božića.
Ako poslodavac povodom Nove godine ili Božića organizuje novogodišnji program za decu zaposlenih angažovanjem pozorišnih grupa ili samostalnih umetnika isplata se vrši na osnovu autorskog ugovora.
Predloženo je produženje roka za ažuriranje podataka u Centralnom registru za podnosioce jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje za još godinu dana, odnosno do 31. decembra 2020. godine.
Naime, Srbija je posle 28 godina dobila novi šifarnik zanimanja, u kome su se našli i poslovi koji su se na tržištu rada pojavili u poslednje tri decenije. Do sada je u upotrebi bila Jedinstvena nomenklatura zanimanja iz 1990. godine.
Do kraja 2019. godine poslodavci su u obavezi da ažuriraju podatke o zaposlenima prema novom šifarniku zanimanja. Od 1. januara 2020. godine koristiće se isključivo novi šifarnik koji obuhvata 3. 641 zanimanje, a lista je usklađena sa potrebama privrede i tržišta rada u Srbiji, kao i sa međunarodnim standardom.
Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog Zakona o izmenama i dopuni Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti.
Između ostalog, predlogom zakona predviđena je izmena člana 5. kojim su određeni uslovi za upis u Registar posrednika:
1) Preduzetnik ili najmanje jedno fizičko lice koje osniva privredno društvo, odnosno drugi član privrednog društva, ili najmanje jedan zaposleni sa punim radnim vremenom mora da ima položen stručni ispit iz člana 11. ovog zakona;
2) Mora da postoji važeći ugovor o osiguranju zaključen u skladu sa članom 13. ovog zakona.
3) Mora da postoji odgovarajući poslovni prostor u skladu sa članom 14. ovog zakona;
4) Ne sme biti izrečena zaštitna mera iz člana 32. stav 2. i člana 33. stav 4. ovog zakona, koja je na snazi u vreme podnošenja zahteva;
5) Član privrednog društva, stvarni vlasnik, odnosno preduzetnik, zastupnik privrednog društva, odnosno poslovođa, ako je preduzetnik poverio poslove poslovođenja poslovno sposobnom fizičkom licu, koji imaju registrovanu pretežnu delatnost agencije za nekretnine, kao i fizička lica sa položenim stručnim ispitom iz člana 11. ovog zakona, ne mogu biti pravna lica osuđena za krivično delo na novčanu kaznu, odnosno fizička lica osuđena na kaznu zatvora za krivično delo u Republici Srbiji ili stranoj državi.
Lice iz tačke 1) Predloga zakona, mora biti zaposleno lice sa punim radnim vremenom i mora da ima položen stručni ispit, dok je prema važećem Zakonu bilo moguće angažovati lice van radnog odnosa.
Predlogom zakona predviđen je opšti uslov podobnosti koje kandidati moraju da ispune prilikom polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova posredovanja, a to je da ne može biti osuđeno na kaznu zatvora za krivično delo u Republici Srbiji ili stranoj državi. Predviđeno je da Zakon stupi na snagu 1. januara 2020. godine.
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-916/2019-16 od 29.10.2019. god.)
Odredbama člana 6. stav 1. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 73/2019 – dalje: Zakon) propisano je da se pravna lica i preduzetnici, u smislu ovog zakona, razvrstavaju na mikro, mala, srednja i velika pravna lica, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih i poslovnog prihoda u poslovnoj godini, kao i vrednosti ukupne aktive utvrđene na datum bilansa redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.
S obzirom da nova pravila razvrstavanja stupaju na snagu 1.1.2020. godine, kao i da je propisano da 1.1.2020. godine prestaju da važe odredbe starog Zakona o računovodstvu koje se odnose na razvrstavanje, nova pravila se primenjuju na razvrstavanje počev za 2020. godinu (na osnovu podataka iz godišnjeg finansijskog izveštaja za 2019. godinu).
Što se tiče ostalih odredaba Zakona koje se odnose na npr. stečajne mase, mogućnost primene MRS/MSFI od strane mikro pravnih lica, obavezu sastavljanja i dostavljanja izveštaja o korporativnom upravljanju, izveštaja o plaćanjima autoritetima vlasti, deo koji se odnosi na nefinansijsko izveštavanje i sl. navedene odredbe ne odnose na sastavljanje finansijskih izveštaja za 2019. godinu, već će iste biti u primeni počev od finansijskih izveštaja koji se budu sastavljali sa stanjem na dan 31.12.2020. godine (izveštaji za 2020. godinu).
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predlog zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predviđaju produženje roka za korišćenje starih poreskih olakšica za zapošljavanje novih lica do 31.12.2020. godine.
Međutim, predviđeno je da se zahtevi za povraćaj plaćenog poreza i doprinosa podnose na posebnim obrascima koje će propisati ministar finansija podzakonskim aktom.
Predlogom Zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana test samostalnosti preduzetnika treba da se uvede 1.3.2020. godine. Korigovano je pet od devet konačno predloženih kriterijuma, posle tribina održanih u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu koji su bili otvoreni za javnost.
Nakon izmena kriterijumi su:
1.nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem određuje radno vreme preduzetniku ili preduzetniku paušalcu ili su odmor i odsustva preduzetnika ili preduzetnika paušalca zavisni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem i naknada preduzetniku ili preduzetniku paušalcu se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru;
2. preduzetnik ili preduzetnik paušalac uobičajeno koristi prostorije koje obezbedi ili obavlja poslove u mestu koje odredi nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem za potrebe obavljanja poslova koji su mu povereni;
3. nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem vrši ili organizuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje preduzetnika ili preduzetnika paušalca;
4. nalogodavac je angažovao preduzetnika ili preduzetnika paušalca nakon oglašavanja u sredstvima informisanja potrebe za angažovanjem fizičkih lica ili angažujući treće lice koje se uobičajeno bavi pronalaženjem lica podobnih za radno angažovanje, a čija je usluga rezultirala angažovanjem tog preduzetnika ili preduzetnika paušalca;
5. nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem obezbeđuje sopstveni osnovni alat, opremu ili druga osnovna materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad preduzetnika ili preduzetnika paušalca ili finansira njihovu nabavku, osim specijalizovanih alata, opreme ili drugih specijalizovanih materijalnih ili nematerijalnih sredstava koji mogu biti neophodni u cilju izvršavanja specifičnog posla ili naloga, ili nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika ili preduzetnika paušalca, osim takvog rukovođenja koje podrazumeva davanje osnovnog naloga u vezi sa naručenim poslom i razumnu kontrolu rezultata rada ili nadzor nalogodavca, kao dobrog privrednika, nad obavljanjem posla koji je naručio;
6. najmanje 70% od ukupno ostvarenih prihoda preduzetnika ili preduzetnika paušalca u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini je ostvareno od jednog nalogodavca ili od povezanog lica s nalogodavcem;
7. preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, a za tako obavljene poslove njegov ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik ili preduzetnik paušalac snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, ukoliko takav klijent postoji;
8. ugovor o angažovanju preduzetnika ili preduzetnika paušalca sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku ili preduzetniku paušalcu da pruža usluge po osnovu ugovora sa drugim nalogodavcima, izuzev delimične zabrane koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih konkurenata nalogodavcu;
9. preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za povezano lice s nalogodavcem, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom tog radnog dana između 00 i 24 časa.
Kada budu usvojene izmene Zakona o porezu na dohodak građana zaposleni će svojim poslodavcima morati da dokumentuju svaki trošak za odlazak i povratak sa posla, osim ukoliko poslodavac mesečnu markicu za prevoz plaća direktnom uplatom preko računa gradskom prevozniku.
Najnovijim izmenama – dopunom člana 18. stav 1. tačka 1) – dodaje se reč „dokumentovanih“ – naknada troškova za prevoz moraće da bude dokumentovana, što znači da će svaki zaposleni morati da ima račun.
Ukoliko ne dokumentuje trošak, ne može da koristi propisani neoporezivi iznos, i na taj iznos će morati da se to obračuna i plati porez.
Očekuje se da zakon uđe u skupštinsku proceduru tokom novembru 2019. godine, a primena se očekuje već od 1. januara 2020. godine.
Na osnovu Mišljenja Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, br. 011-00-00373/2019-03 od 24.9.2019. godine, robu u prevozu moraju da prate isprave koje su u neposrednoj vezi sa njenim prevozom i koje naročito sadrže: broj i datum isprave, poslovno ime, adresu, PIB i matični broj ili broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG), odnosno broj iz odgovarajućeg registra isporučioca, primaoca i prevoznika (ukoliko ga ima), mesto i adresu objekta iz koga se isporučuje i u koji se isporučuje, ime, prezime i potpis odgovornih lica isporučioca i prevoznika, naziv robe i količinu. Isprave mogu biti u originalu ili kopiji. Isprave mogu imati formu elektronskog dokumenta.
Dakle, Mišljenjem se određuje da se dokumentacija koja sadrži podatke koji su propisani članom 29. Zakona o trgovini („Sl. Glasnik RS“, br. 52/2019), a koja se nalazi u elektronskoj formi u tabletu, smatra elektronskim dokumentom.
Novi Zakon o reviziji je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 73/2019 od 11.10.2019. godine, a stupa na snagu 1. januara 2020. godine. Pregled novog zakona možete videti u našem Tax Alert.
U skladu sa Mišljenjem Ministarstva finansija, br. 011-00-616/2019 od 20.8.2019. godine, u slučaju kada za potrebe lečenja fizičkog lica, pravno lice (kod koga to fizičko lice nije u radnom odnosu) obezbedi i uplati određena novčana sredstava za potrebe lečenja u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi u inostranstvu (kako se navodi, lečenje u Srbiji nije moglo da se sprovede bez rizika i velikih trajnih štetnih posledica), tako što sredstva u visini dela troškova lečenja uplati direktno na lični račun fizičkog lica koje je prethodno po fakturama zdravstvene ustanove iz inostranstva koja sprovodi lečenje sa svog ličnog računa platilo troškove lečenja na račun te ustanove, smatramo da tako ostvareno primanje fizičkog lica ima karakter primanja na koje se ne plaća porez na dohodak građana
Srbija je skinuta sa evropske „sive liste poreskih jurisdikcija“, odnosno, liste jurisdikcija koje ne sarađuju u poreskoj materiji. Srbija je u julu 2019. godine potpisala Konvenciju o multilateralnoj administrativnoj saradnji (Convention on Mutual Administrative Assistance in Tax Matters – MAC), koja je 30.8.2019 potvrđena u Skupštini Srbije, a stupa na snagu 1.12.2019. godine.
Naime, EU je u decembru 2017. godine izradila crnu i sivu listu poreskih jurisdikcija, nakon što su detektovani načini na koje kompanije i pojedinci nastoje da izbegnu poreske obaveze. Mesto na sivoj ili crnoj listi za države znači lošiju reputaciju i strože kontrole u transakcijama sa EU.
Savet ministara finansija EU je takođe sa sive liste uklonio i Albaniju, Švajcarsku, Kostariku i Mauricijus. Sa crne liste uklonjeni su Ujedinjeni Arapski Emirati, dok su Maršalska ostrva prebačena sa crne na sivu listu. Na crnoj listi su ostale Američka Samoa, Belize, Fidži, Guam, Oman, Samoa, Trinidad i Tobago, Vanuatu i Američka Devičanska ostrva.
MAC su zajednički su razvili OECD i Savet Evrope 1988. godine, a Protokolom je izmenjena 2010. Konvencija je najcelovitiji multilateralni instrument koji je dostupan za sve oblike poreskih obaveza – saradnja u borbi protiv utaje i izbegavanja poreza. Konvencija olakšava međunarodnu saradnju radi boljeg rada nacionalnih poreskih zakona, poštujući osnovna prava poreskih obveznika. Omogućava sve moguće oblike administrativne saradnje između država u proceni i naplati poreza. Ova saradnja kreće se od razmene informacija, uključujući i automatsku razmenu, do povraćaja inostranih poreskih potraživanja.
Ministarstvo privrede je pripremilo nacrt Zakona o izmenama i dopunama zakona o privrednim društvima za koji je predviđeno da se javna rasprava sprovede u periodu 10-29. oktobra.
Nacrtom se predviđa sledeće:
1. detaljno regulisanje tretmana sopstvenog udela (primena od 1.4.2020. godine)
2. mogućnost raspodele dobiti zaposlenima (član 270)
3. povećanje praga za nagrađivanje članova odbora direktora, odnosno izvršnog i nadzornog odbora sa 3% na 5% akcija u roku poslovne godine (član 282)
Kreston MDM BiznisInfo aplikacija za Android i IOS mobilne uređaje je lansirana. Možete da je preuzmete putem Play Store-a i App Store-a. Pogledajte video i upoznajte funkcionalnosti aplikacije.
Usvojen je novi Zakon o računovodstvu. Više možete pročitati u našem tax alert.
Između ostalih izmena, očekuje nas i izmena Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Najvažnija očekivana izmena tiče se dodatnog izveštavanja u vezi poslovanja u okviru međunarodnih grupa, a koji je već implementiran u skoro svim zemljama Evrope. Izveštaj je predviđen u okviru usklađivanja sa BEPS Akcionim planom. Prema BEPS Akcionom planu 13, sva velika multinacionalna preduzeća (MNE) dužna su da pripreme izveštaj po državama (Country-by-country report) sa zbirnim podacima o globalnoj alokaciji prihoda, dobiti, plaćenih poreza i ekonomskih aktivnosti među poreskim jurisdikcijama u kojima posluju. Ovaj izveštaj se dostavlja poreskim upravama u ovim jurisdikcijama, za procenu BEPS rizika u MNE u kojima je identifikovan visok nivo transfernih cena.
Zakon definiše međunarodnu grupu povezanih pravnih lica kao grupu lica koja su međusobno povezana po osnovu vlasništva ili kontrole u smislu MRS, odnosno MSFI, i čiji je ukupni konsolidovani prihod, iskazan u konsolidovanim finansijskim izveštajima za period koji prethodi periodu za koji postoji obaveza izveštavanja, najmanje 750 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan usvajanja konsolidovanih finansijskih izveštaja, i
CbC report će se podnositi najkasnije u roku od 12 meseci od isteka poslovne godine za koju se dostavlja godišnji izveštaj, a ministar finansija, oslanjajući se na izvore vezane za dobru praksu u vezi sa izveštavanjem o kontrolisanim transakcijama OECD, bliže će da uredi uslove i način podnošenja godišnjeg izveštaja. Prva primena ovog zahteva je za poreski period koji počinje u 2020. Godini.
Osim ove izmene najavljena je izmena u vezi kapitalnog dobitka, odnosno gubitka investicionih fondova, kao i da se poreskom obvezniku – banci priznaje pravo na poreski kredit u iznosu od 2% preostalog duga utvrđenog u skladu sa Zakonom o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.
Objavljen je i Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kojim se između ostalog:
Kroz najavljene izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana biće predloženo povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 15.300 RSD na 16.300 RSD.
Takođe, planiranim izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predviđa se smanjenje ukupne stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 26% na 25,5% (i to smanjenje doprinosa na teret poslodavca plaćao sa 12% na 11,5%).
Najavljeni su i podsticaji za državljane koji nisu boravili u Srbiji u protekle dve godine, a kojima se umanjuje osnovica za obračun poreza i doprinosa u visini od 70% u narednih pet godina, ukoliko se vrate i zaposle u Srbiji.
Takođe, predviđa se da će od 1.1.2020. godine poslodavci koji budu povećavali broj zaposlenih i zapošljavali lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. biti oslobođeni plaćanja 70% poreza na zarade i doprinosa za PIO za ta lica tokom 2020. godine, odnosno 65% u toku 2021. i 60% u toku 2022. godine.
Kako je najavila Vlade Republike Srbije, izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, koji bi stupio na snagu od 1. januara 2020. godine, u narednih nekoliko nedelja pred Narodnom skupštinom naći će se predlog seta mera za zapošljavanje mladih, koje podrazumevaju izmene zakona, kao i poreske olakšice za kompanije koje ih budu zapošljavale. Jedna od najznačajnih izmena koja se predlaže je uvođenje testa samostalnosti paušalaca.
Poreska uprava će imati zadatak da utvrdi da li je angažovanjem lica po osnovu ugovora o pružanju usluga paušalaca izvršen simulovani posao, odnosno da li angažovanjem preduzetnika nastaje radni odnos.
Najavljeno je uvođenje jedanaest kriterijuma za test samostalnosti paušalca, a ako se ispuni šest od jedanaest, smatraće se da paušalac ne ispunjava uslov samostalnosti.
1. Nalogodavac definiše radno vreme.
2. U ugovoru postoji klauzula o zaštiti konkurencije.
3. Preduzetnik ima pravo na odmor i odsustva uz naknadu i nalogodavac ga odobrava.
4. Nalogodavac oglašava pozicije za koje angažuje preduzetnika ili u tu svrhu angažuje agencije koje se bave posredovanjem u zapošljavanju.
5. Preduzetnik obavlja posao kod nalogodavca radeći u timu sa zaposlenima ili sa drugim preduzetnicima.
6. Preduzetnik koristi prostorije koje obezbeđuje ili poseduje nalogodavac.
7. Nalogodavac vrši osposobljavanje preduzetnika i rukovodi procesom rada.
8. Preduzetnik koristi materijalna i nematerijalna sredstva za rad koje obezbeđuje nalogodavac.
9. Najmanje 70% prihoda u 12 meseci preduzetnik ostvaruje kod nalogodavca.
10. Preduzetnik obavlja poslove iz delatnosti poslodavca i za to ne preuzima poslovni rizik prema klijentima nalogodavca.
11. Preduzetnik je angažovan kod nalogodavca više od 130 dana u 12 meseci.
Ukoliko kompanija u radni odnos primi lice koje je ranije angažovala kao preduzetnika-paušalca, a to lice nije bilo u radnom odnosu tokom 2019. godine, predviđa se delimično oslobođenje plaćanje poreza na zarade i doprinose za PIO:
Vlada Srbije je na sednici od 16.9.2019. godine usvojila Predlog zakona o računovodstvu.
Prema Izveštaju o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o računovodstvu, koji je objavilo Ministarstvo Finansija prihvaćene su u celini ili delimično primedbe i sugestije koje se odnose na:
Ostali predlozi, sugestije i primedbe učesnika u procesu javne rasprave koje su dostavljene ovom ministarstvu nakon analize nisu prihvaćene iz razloga što nisu data konkretna obrazloženja za iste, ili su predlozi u suprotnosti sa pozitivnim pravnim propisima, odnosno nisu predmet regulisanja ovog zakona, ili su suprotni odredbama relevantnih EU propisa (Direktiva 2013/34/EU i Direktiva 2014/95/EU, kao i Uredba EU 1606/2002) sa kojima se vrši usklađivanje.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost trenutno se nalazi u skupštinskoj proceduri. Predviđa se da će ovaj Zakon stupiti na snagu osam dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, a da će sa primenom početi 1.1.2020. godine. Ovo ne obuhvata odredbe koji se tiču Člana 24 (Poreska oslobođenja za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza) i Člana 26 (Poreska oslobođenja kod uvoza dobara) aktuelnog Zakona i odredbe koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, koje će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona.
U nastavku su prikazane neke od izmena koje se predlažu u Zakonu o porezu na dodatu vrednost, a možete pročitati naš detaljan Tax Alert na ovu temu:
Vrednosni vaučeri – Predviđena je podela vaučera na jednonamenske i višenamenske i utvrđena je razlika između poreskih tretman njihovog prenosa.
Jednonamenski vaučeri su oni za koje su mesto isporuke dobara/pružanja usluga poznati u trenutku izdavanja vrednosnog vaučera. Svi ostali vaučeri su višenamenski vaučeri. Obaveza obračuna PDV-a će postojati u momentu izdavanja kod jednonamenkih vaučera, dok će obaveza obračuna PDV-a kod višenamenskih vaučera postojati u momentu njihove realizacije.
Promet dobara koji se vrši na brodu, u letilici ili vozu – Predlaže se da se za promet dobara koji se vrši na brodu, u letilici ili vozu u toku prevoza putnika, mestom prometa smatra mesto polaska broda, letilice ili voza, a da se mestom polaska smatra prvo voznim redom planirano mesto ukrcavanja putnika. Predlaže se da se povratna vožnja smatra posebnim prevozom.
Takođe, kod određivanja mesta prometa kod usluga prodaje jela i pica za konzumaciju koji se faktički pružaju na brodu, odnosno u letilici ili vozu u toku prevoza putnika predlaže se primena prethodno navedenog pravila.
Prebivalište/boravište – Takođe, predviđa se dodavanje stava koji definiše da ako prebivalište i boravište pružaoca, odnosno primaoca usluge nisu u istom mestu, mesto prometa usluge određuje se prema mestu boravišta.
Promet usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem – Promet usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem, mestom sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca usluga smatra se mesto određeno na osnovu kriterijuma i pretpostavki za određivanje mesta sedišta, stalne poslovne jedinice, prebivališta ili boravišta primaoca tih usluga.
Nastanak poreske obaveze – Predviđa se da nastanak poreske obaveze nastaje danom kada se najranije između ostalog izvrši izdavanje računa kod usluga iz člana 5. stav 3. tačka 1) zakona o PDV-u, uključujući i usluge neposredno povezane sa tim uslugama kao i usluga tehničke podrške prilikom korišćenja softvera, hardvera i druge opreme na određeni vremenski period.
Poreska oslobođenja za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza – Iznos ukupne vrednosti isporučenih dobara (preko kog može da se ostvari povraćaj PDV-a) koje putnik otprema u inostranstvo u ličnom prtljagu, za nekomercijalne svrhe menja na RSD 6.000 sa dosadašnjih EUR 100.
Realizacija infrastrukturnih projekata izgradnje autoputeva – Predviđa se propisivanje poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza na promet dobara i usluga koji se vrši u okviru realizacije infrastrukturnih projekata izgradnje autoputeva za koje je posebnim zakonom utvrđen javni interes.
Podela prethodnog poreza i srazmerni poreski odbitak – Detaljnije se uređuje koji promet dobara i usluga se ne uračunava prilikom određivanja procenta srazmernog odbitka i propisuje da obveznik nije dužan da vrši podelu prethodnog poreza u skladu sa ovim zakonom, ako utvrđeni procenat srazmernog poreskog odbitka iznosi najmanje 98%.
Potpuna promena člana 44 koji sada glasi – Ako obveznik PDV u računu za isporučena dobra i usluge iskaže veći iznos PDV od onog koji u skladu sa ovim zakonom duguje, odnosno iznos PDV, a da za to nije imao obavezu u skladu sa ovim zakonom, dužan je da tako iskazani PDV plati.
Obveznik PDV iz stava 1. ovog člana ima pravo da ispravi iznos PDV ako je izdao novi račun sa ispravljenim iznosom PDV, odnosno račun u kojem nije iskazan PDV i ako poseduje dokument primaoca računa u kojem je navedeno da PDV iskazan u prvobitnom računu nije korišćen kao prethodni porez.
Novi račun iz stava 2. ovog člana obavezno sadrži napomenu da se tim računom zamenjuje prethodno izdati račun.
Lice koje iskaže PDV u računu, a nije obveznik PDV, dužno je da iskazani PDV plati.
Lice iz stava 4. ovog člana nema pravo da ispravi iskazani iznos PDV.
Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period januar – decembar 2020. godine iznosiće 172,54 din (neto) po satu. Trenutna minimalna cena rada iznosi 155,30 din po satu. Dakle, neto minimalna zarada za isplate u toku 2020. godine će iznositi:
Iznos bruto minimalne zarade zavisi od neoporezivog iznosa zarade koji će se promeniti od 1.2.2020. godine, a najavljeno je da će se smanjiti doprinos PIO na teret poslodavca.
Sve isplate koje će se vršiti od 1.1.2020. godine treba da se obračunavaju po 172,54 din po radnom satu, bez obzira na mesec na koji se odnosi obračun.
U skladu sa Mišljenjem Ministarstva finansija broj 011-00-920/2018-04 od 10.7.2019. godine poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za otpremanje dobara u inostranstvo tj. za izvoz dobara može da ostvari samo obveznik PDV – vlasnik dobara koja se izvoze, ako poseduje dokaz o izvršenom izvozu dobara. Naime, reč je o licu koje otprema dobra u inostranstvo i koje je u JCI za izvoz dobara (rubrika 2) navedeno kao pošiljalac/izvoznik – lice za čiji račun se podnosi deklaracija i koje je, u vreme prihvatanja deklaracije, vlasnik robe ili ima slična prava raspolaganja robom.
Ministarstvo Finansija je u saradnji sa USAID pripremilo nacrt Pravilnika o uslugama pruženim elektronskim putem, u smislu Zakona o PDV. Cilj donošenja novog Pravilnika je usklađivanje zakonskih propisa sa novim uslugama i novim načinima pružanja usluga u eri digitalizacije.
Nacrtom se dopunjuju odredbe postojećeg Pravilnika kojima se utvrđuju usluge pružene elektronskim putem, i uvode se odredbe o utvrđivanju mesta prometa kod usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem kada su takve usluge pružene licu koje nije poreski obveznik.
Poreski obveznici od od 13.8.2019. godine mogu da izvrše upit u vezi stanja obaveze za porez na imovinu za teritoriju Republike Srbije putem aplikacije za mobilni telefon „Moja LPA“ koja je besplatna I dostupna u verzijama za Android i iOS operativni sistem.
Da bi se izvršio upit potrebno je dobiti korisničko ime i lozinku, za čiju dodelu poreski obveznici lično podnose zahtev nadležnoj lokalnoj poreskoj administraciji (LPA). Fizička lica prilikom otvaranja naloga obraćaju se lokalnoj poreskoj administraciji po mestu prebivališta, dok se pravna lica obraćaju po mestu sedišta.
Republički fond za zdravstveno osiguranje je na svom sajtu objavio spisak potrebne dokumentacije za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad preko 30 dana, koja se isplaćuje na teret RFZO pre i posle 11. aprila 2019. godine.
Spisak potrebne dokumentacije nalazi se na sledećem linku.
Na sajtu Ministartva finansija objavljen je nacrt Zakona o računovodstvu koji bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2020. Na ovom linku su navedene najbitnije izmene u odnosu na trenutno važeći Zakon o računovodstvu.
Zakon o privrednim društvima predviđe da dokumenti privrednih društava koji su upućeni trećim licima treba da sadrže, između ostalog, i matični broj tog društva. Nepridržavanje ove odredbe predstavlja privredni prestup za koji je predviđena novčana kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara za privredna društva.
Novim Zakonom o trgovini dodatno je definisano je da je matični broj obavezni element isprava koje prate robu (isprave o proizvodnji, nabavci i prodaji robe, kao i isprave koje prate robu u prevozu).
Neposedovanje odgovarajućih isprava koje prate robu dovodi do novčane kazne za prekršaj od 500.000 do 2.000.000 dinara za pravna lica, odnosno od 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnike.
Ministarstvo finansija je objavilo Obaveštenje u vezi sa oporezivanjem prihoda po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga u domaćoj radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu od strane fizičkog lica.
Prethodno je objavljen Pravilnik o uslovima, kriterijumima i elementima za oporezivanje prihoda po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga. Pravilnik se primenjuje od 1.7.2019. godine, a oporezivi prihod po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga obračunava na osnovu sledećeg:
Primena Zakona o lobiranju počinje 14. avgusta 2019. godine. Zakon reguliše aktivnost lobiranja, pravila lobiranja, registre, evidencije i druga važna pitanja.
Lobiranje može obavljati pojedinac ili pravno lice koje je registrovano kao lobista. Međutim, Zakon takođe priznaje i „neregistrovanog lobistu“, odnosno fizičko lice koje nije upisano u Registar lobista, ali je zakonski zastupnik ili je zaposlen kod korisnika lobiranja ili zastupa interese udruženja ili privrednog društva čiji je član korisnik lobiranja. Strani državljani i strana pravna lica takođe mogu biti lobisti u Srbiji, ali samo ako su registrovani za obavljanje lobiranja u državi čiji su državljani (u kojoj je sedište) i ako je upisano u posebnu evidenciju o stranim fizičkim/pravnim licima koja obavljaju lobiranje na teritoriji Republike Srbije (Nacionalni registar koji vodi Agencija za borbu protiv korupcije).
Svi registrovani lobisti dužni su da do 31. januara podnesu Godišnji pisani izveštaj Agenciji za borbu protiv korupcije za prethodnu godinu.
Neophodan preduslov za registrovanje lobista je pohađanje programa obuke za lobiste i polaganje pismenog testa znanja.
Na sednici održanoj 8. avgusta 2019. godine izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu smanji za 0,25 procentnih poena na nivo od 2,5%. Naredna sednica izvršnog odbora treba da se održi 12. septembra 2019. godine.
Ministarstvo finansija je na svom sajtu objavilo Nacrt zakona o računovodstvu i Nacrt zakona o reviziji uz poziv za javnu raspravu koja će biti održana u periodu od 12. avgusta do 2. septembra 2019. godine.
Zainteresovane strane mogu dostaviti Ministarstvu finansija svoje primedbe, predloge i sugestije na obrascu za komentare, pisanim putem, na adresu Kneza Miloša 20, Beograd, sa napomenom: „Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o računovodstvu”, odnosno „Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o reviziji“ ili elektronskim putem na sledeće e-mail adrese: [email protected], [email protected], [email protected].
Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je donet prošle godine počinje da se primenjuje 21. avgusta 2019. godine. Zakon donosi niz obaveza svim pravnim subjektima, naročito onima koji posluju sa većim brojem korisnika i vrše obradu podataka bilo koje vrste, kao i oštre kazne za nepoštovanje Zakona.
Osnovni razlog za donošenje Zakona je usklađivanje sa regulativom Evropske unije.
Zakon se primenjuje u slučajevima kada obrađivač podataka koji ima sedište, odnosno prebivalište ili boravište na teritoriji Republike Srbije vrši obradu podataka o ličnosti u okviru aktivnosti koje se vrše na teritoriji Republike Srbije, bez obzira da li se radnje obrade vrše na teritoriji Republike Srbije. Takođe, bez obzira na sedište, odnosno prebivalište ili boravište obrađivača podataka, Zakon se primenjuje i na slučajeve obrade podataka u slučaju da lica na koje se podaci odnose imaju prebivalište odnosno boravište u Republici Srbiji, i to u dva slučaja – u slučaju ponude robe i usluga, i u slučaju praćenja aktivnosti lica ako se aktivnosti vrše u Republici Srbiji.
Srbija je posle 28 godina dobila novi šifarnik zanimanja, u kome su se našli I poslovi koji su se na tržištu rada pojavili u poslednje tri decenije. Do sada je u upotrebi bila Jedinstvena nomenklatura zanimanja iz 1990. godine.
Do kraja 2019. godine poslodavci su u obaveze da ažuriraju podatke o zaposlenima prema novom šifarniku zanimanja. Od 1. januara 2020. godine koristiće se isključivo novi šifarnik koji obuhvata 3. 641 zanimanje, a lista je usklađena sa potrebama privrede i tržišta rada u Srbiji, kao i sa međunarodnim standardom.
Na našem vebsajtu možete pogledati tax alert u vezi novog “Pravilnika o ostvarivanju prava na poresko oslobođenje po osnovu organizovanja rekreacije, sportskih događaja i aktivnosti za zaposlene”.
https://krestonmdm.com/wp-content/uploads/2019/08/Tax-Alert_rekreacija-2.pdf
Novim mišljenjem Ministarstva finansija 011–00–97/2019–04 od 10.07.2019. godine rešava se problem koji se desi kada obveznik PDV izda pogrešan račun. Naime, ukoliko obveznik PDV pogrešno iskaže PDV u računu ili drugom dokumentu koji služi kao račun, obveznik PDV je dužan da plati iskazani PDV, sve dok u novom računu ne ispravi grešku, ali primalac računa (obveznik PDV) nema pravo da PDV koji je pogrešno iskazan u računu odbije kao prethodni PDV, sve dok ne dobije ispravan račun.
Novim mišljenjem određuje se da obveznik PDV koji je izdao pogrešan račun ima pravo da taj račun stornira, primera radi sačinjavanjem posebnog dokumenta koji treba da sadrži podatak o broju i datumu pogrešnog računa koji se stornira, kao i da taj dokument dostavi kupcu. Obveznik PDV koji je sačinio pogrešan račun i evidentirao ga u svom informacionom sistemu dužan je da vodi evidenciju o pogrešno sačinjenim računima i dokumentima na osnovu kojih su ti računi stornirani.
Vlada Republike Srbije saopštila je da Srbija, usvajanjem novog Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019) i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019) u parlamentu, postaje zemlja u kojoj se elektronska trgovina odvija u skladu sa najnaprednijim modelima koji su trenutno dostupni u svetu.
Uvedeni su novi poslovni modeli kao što su elektronska prodavnica, elektronska platforma i dropšiping (dropshipping).
Ove izmene će omogućiti našoj privredi da lakše plasira svoje proizvode ne samo u Srbiji, nego i na globalnom tržištu.
Srbija postaje deo grupe zemalja koje prepoznaju digitalnu ekonomiju kao jedan od glavnih pokretača razvoja celokupne privrede.
Novi zakoni prepoznaju značaj elektronske trgovine, koja je sada definisana kao poseban oblik trgovine.
Otklonjene su nepreciznosti i nedoumice u vezi sa prodavnicama i platformama koje prodaju globalno i ne poznaju geografske granice.
Kako bi se povećala pravna sigurnost i odgovorilo na izazove koje sa sobom donosi elektronska trgovina, prvi put će biti omogućena primena instituta prikrivene kupovine (mystery shopper), koja će značajno poboljšati bezbednost potrošača prilikom internet kupovine.
Rešeno je jedno od ključnih pitanja – mogućnost isticanja cena u stranoj valuti kada je reč o prodaji usmerenoj ka globalnom tržištu, čime je prevaziđen problem sa kojim se do sada ograničavao plasman robe iz Srbije na globalnom tržištu.
Ubuduće će biti omogućeno da kompletna dokumentacija o elektronskoj trgovini bude u digitalnom obliku, što je u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 94/2017).
Ove izmene nastavak su reforme domaćeg zakonodavstva sa ciljem poboljšanja poslovnog ambijenta, na čemu će Vlada Republike Srbije nastaviti da insistira.
Izvor: www.srbija.gov.rs
U skladu sa mišljenjem Ministarstva finansija br. 413-00-277/2017-04 od 27.5.2019. godine, ako račun za promet električne energije glasi na jednog obveznika PDV, a električnu energiju koristi drugi obveznik PDV, u tom slučaju PDV obračunat i iskazan u računu za promet električne energije ne može da iskaže kao prethodni porez ni obveznik PDV na koga glasi račun, iz razloga što električnu energiju ne koristi za obavljanje svoje delatnosti u okviru koje vrši promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza, niti obveznik PDV – korisnik električne energije, iz razloga što račun obveznika PDV – prethodnog učesnika u prometu (isporučioca električne energije) ne glasi na ovog obveznika PDV.
U Službenom glasniku RS, broj 50/2019 objavljeni su novi pravilnici iz oblasti poreskih propisa.
Iz oblasti poreza na dobit pravnih lica objavljeni su sledeći pravilnici:
Iz oblasti poreza na dohodak građana:
Novi pravilnici stupaju na snagu 20. jula 2019. godine.
Na sednici održanoj 11. jula 2019. godine izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu smanji za 0,25 procentnih poena na nivo od 2,75%. Naredna sednica izvršnog odbora treba da se održi 8. avgusta 2019. godine.
Od 01. 07. 2019. stupila je na snagu organizaciona transformacija Poreske uprave Republike Srbije. U skladu sa Programom transformacije Poreske uprave, broj organizacionih jedinica na teritoriji Srbije, avgusta 2017. godine, smanjen je sa 178 na 78. Naredni korak je bio dalje ukrupnjavanje organizacionih jedinica Poreske uprave – sa postojećih 78 na 37 filijala, koji je stupio na snagu 01.07.19.
Spisak novih organizacionih jedinica Poreske uprave Republike Srbije obveznici mogu naći na sajtu Poreske uprave.
http://www.purs.gov.rs/biro-za-informisanje/novosti/5739/-nova-organizaciona-struktura-poreske-uprave-.html
Poreska uprava je imala u vidu potrebe građana u delu poreskih oblika kao što su porez na prenos apsolutnih prava za motorna vozila i nepokretnosti, porez na nasleđe i poklon, porez na držanje, nošenje i upotrebu dobara. Upravo zbog toga, formiran je Sektor za izdvojene aktivnosti koji ima organizacione delove na broju lokacija širom Republike Srbije, u kojima poreski obveznici mogu da podnesu poreske prijave i u papirnom obliku. Fizičkim licima je omogućeno da poreske prijave podnose i elektronski i u papirnom obliku u svim organizacionim delovima Poreske uprave – kao i do sada.
Takođe, i ubuduće će ostati otvorene pisarnice, putem kojih će građani moći da ostvare kontakt sa Upravom.
Izvor: Sajt PU
Posle nekoliko odlaganja od 1.7.2018. počela je primena novog PDV pravilnika koji je uveo nove evidencije, kao i obavezu poreskih obveznika da uz PDV prijavu dostavljaju i obračun PDV-a. Poreska uprava Republike Srbije objavila je na svojoj internet stranici Korisničko uputstvo za iskazivanje podataka u pregledu obračuna PDV-a, u kome je prikazan pravnog okvira, opšte smernice, objašnjenja i primeri.
Nakon početka primene ostavljen je period od godinu dana u kojem poreski organ nije uzimao u obzir pogrešno iskazane podatke koji ne utiču na iznos poreske obaveze. Taj period se završio 30.06. 2019. godine.
Bitno je napomenuti da u propisima ne postoje kaznene odredbe koje bi se primenjivale ukoliko podaci koji ne utiču na PDV obavezu u evidencijama PDV i obrascima POPDV i PP PDV nisu tačni, tako da pretpostavljamo da će se u slučaju poreske kontrole ukazivati na pogrešno iskazane podatke bez izricanja kazni.
Konsolidovani finansijski izveštaj je finansijski izveštaj u kome se prikazuje finansijski položaj ekonomske celine koju čine matično pravno lice i sva zavisna pravna lica u zemlji i inostranstvu, tako da je svrha sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja prikazivanje stanja i zarađivačke sposobnosti grupe povezanih pravnih lica kao jedne ekonomske celine. Pojedinačni finansijski izveštaji pravnih lica koja se konsoliduju, sastavljaju se u skladu sa istim računovodstvenim politikama, zatim se vrši sabiranje, a potom neutralisanje efekata svih međusobnih transakcija kako bi u konsolidovanim finansijskim izveštajima bili iskazani samo odnosi sa pravnim licima van grupe koja se konsoliduje.
Osnovni principi i procedure za pripremu i prezentaciju konsolidovanih finansijskih izveštaja definisani su u MSFI 10 – Konsolidovani finansijski izveštaji.
Konsolidovane finansijske izveštaje su obavezna da sastavljaju pravna lica koja imaju kontrolu nad jednim ili više pravnih lica. Definisano je da kontrola postoji kada pravno lice poseduje, direktno ili indirektno, preko zavisnih pravnih lica, više od polovine kapitala, odnosno glasačkih prava u pravnom licu u koje je investiralo.
Kontrola postoji čak i kada je matično pravno lice ima polovinu ili manje prava glasa, ako ima:
Indirektna kontrola postoji kada matično pravno lice poseduje direktnu kontrolu nad zavisnim pravnim licem, a to zavisno pravno lice poseduje kontrolu nad drugim pravnim licem. Time se omogućava matičnom pravnom licu da preko zavisnog pravnog lica utiče na donošenje poslovnih odluka i kontroliše sprovođenje tih odluka u drugom zavisnom pravnom licu.
Pravno lice ima moć nad pravnim licem u koje je investiralo kada poseduje prava koja mu daju sposobnost da usmerava aktivnosti koje značajno utiču na prinose pravnog lica u koje je investirano.
Zakon o računovodstvu, propisuje dva izuzetka od obaveze sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja:
Revizija konsolidovanih finansijskih izveštaja predstavlja statutarnu (obaveznu) reviziju i u obavezi su da je vrše sva matična pravna lica koja u skladu sa zakonom sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje. Rok za dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2018. godinu APR-u je 31.07.2019. godine
U skladu sa Zakonom o računovodtsvu, knjiženje poslovnih promena vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava. U skladu sa Zakonom o radu dužnost poslodavca je da zaposlenom isplati naknadu za prevoz, odnosno za dolazak i odlazak sa posla. To se u praksi najčešće rešavalo tako što poslodavac zaposlenima ispaćivao novac u visini mesečne markice za prevoz.
Ministarstvo finansija je 1.2.2019. godine objavilo mišljenje koje se tiče dokumentovanja isplata troškova prevoza zaposlenima. Svako privredno društvo ima obavezu da na pravi način dokumentuje troškove, odnosno svakog meseca trebalo da se vodi evidenciju da li su pokriveni putni troškovi za zaposlene i da postoje dokumenti koji pravdaju troškove prevoza.
Američka privredna komora je uputila dopis Ministarstvu Finansija u kome se navode primeri odgovarajućih verodostojnih isprava i koji kao takvi mogu biti uvedeni kao pravila za postupanje u opštim aktima poslodavaca. U novom Mišljenju Ministarstva finansija od 5.6.2019. godine navodi se da imajući u vidu navedene primere u dopisu, Ministarstvo Finansija je mišljenja da u konkretnom slučaju dostavljene primere odgovarajućih verodostojnih računovodstvenih isprava bi trebalo prihvatiti kao verodostojne računovodstvene isprave, uz napomenu da je neophodno da pitanje načina dokumentovanja troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada zaposlenih bude uređeno opštim aktom pravnog lica, odnosno preduzetnika.
Pribavljanje verodostojnih računovodstvenih isprava od strane poslodavaca:
Pribavljanje verodostojnih računovodstvenih isprava od strane zaposlenih:
U skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara objavljen je Pravilnik o obrascu prijave za evidenciju obveznika naknade za unapređenje energetske efikasnosti, obrascu mesečnog i godišnjeg obračuna količina energije/energenata isporučenih potrošačima ili stavljenih u promet na teritoriji Republike Srbije, odnosno uvezenih na teritoriju Republike Srbije, obrascu mesečnog i godišnjeg obračuna obaveze plaćanja naknade, obrascu izveštaja o uplati, kao i načinu dostavljanja ovih obrazaca.
Mesečne obračune obveznik naknade treba da podnose do 20. u mesecu za prethodni mesec, dok godišnje obračune treba da podnese do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu Ministarstvu rudarstva i energetike u pisanoj formi poštom i u elektronskoj formi na elektronsku adresu objavljenu na internet stranici nadležnog ministarstva.
Navedeni pravilnik se primenjuje od 01.07.2019. godine.
Doneti su novi propisi iz oblasti carinskog poslovanja koji bliže uređuju carinske povlastice, zaštitu prava intelektualne svojine na granici i uslove i način za smanjenje ili izuzimanje carinskih dažbina na određenu robu, kojima se usaglašava zakonodavstvo Republike Srbije i Evropske unije u oblasti carinskog sistema:
Navedene uredbe I odluka primenjuju se od 17. juna 2019. godine.
Redovni godišnji finansijski izveštaji pravnih lica kojima se poslovna godina završila 31.12.2018. godine treba da se dostave najkasnije do 30.06.2019. godine.
Pravna lica dužna da uz redovne godišnje finansijske izveštaje, dostave Agenciji za privredne registre sledeću dokumentaciju:
Zakonski rok za sastavljanje i podnošenje poreskog bilansa je 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje porez. Imajući u vidu da je 29. jun subota, rok za podnošenje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica i poreskog bilansa za 2018. godinu je prvi naredni radni dan 01.07.2019. godine.
Na sednici održanoj 6. juna 2019. godine izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 3,0%. Naredna sednica izvršnog odbora treba da se održi 11. jula 2019. godine.
Privredna komora Srbije uputila je molbu Poreskoj upravi RS da zauzme stav i objavi Obaveštenje u vezi sa primenom Mišljenja Ministarstva finansija broj 011-00-12/2019-04 od 01. februara 2019. godine, koje se odnosi na verodostojnu računovodstvenu ispravu na osnovu koje poslodavac knjiži obavezu i vrši isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenima.
Poreska uprava Republike Srbije je dostavila odgovor u kome navodi da saglasno odredbama Zakona o radu i Zakona o porezu na dohodak građana, kao i Mišljenju Ministarstva finansija broj 011-00-12/2019-04 od 01.02.2019. godine, poslodavci – poreski obveznici, dužni su da za isplate izvršene zaposlenima, na ime naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada, poseduju verodostojne računovodstvene isprave, i to: račun za kupovinu mesečne pretplatne karte, dnevne karte ili karte za jednu vožnju u javnom prevozu, račun za gorivo u slučaju korišćenja sopstvenog vozila i sl. na osnovu kojih, u kontroli dokazuju da predmetne isplate, zaista predstavljaju naknadu troškova zaposlenih za dolazak i odlazak sa rada.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) i ugovorom o radu, za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Dakle, poslodavac svojim opštim aktom, kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu, kao i ugovorom o radu, bliže uređuje prava zaposlenog na isplatu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao što su visina naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada uzimajući u obzir udaljenost mesta stanovanja zaposlenog od mesta rada, na koji način će zaposlenima biti nadoknađeni troškovi prevoza, na primer: kupovinom mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju ili isplatom novčanog iznosa u visini mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju, i td. pri čemu je neophodno da poslodavac za isplaćene troškove prevoza zaposlenima poseduje dokaze da isti, zaista predstavljaju naknadu troškova zaposlenih za dolazak i odlazak sa rada, kao što su: računi za kupovinu mesečnih preplatnih karata, dnevnih karata ili karata za jednu vožnju u javnom pervozu, fiskalni isečci i računi za gorivo na ime primaoca naknade, u slučaju korišćenja sopstvenog vozila, pri čemu je neophodno da količina goriva, u računima kojima se pravda gorivo utrošeno za prevoz zaposlenog, od mesta stanovanja do mesta rada, odgovara stvarnoj potrošnji goriva za tu relaciju. Način merenja udaljenosti mesta stanovanja zaposlenog od mesta rada, kao i normativ potrošnje goriva za tu relaciju, utvrđuje sam poreski obveznik u svojim aktima.
Primer: Prosečna potrošnja po kilometru utvrđena na osnovu fabrički deklarisane potrošnje konkretnog vozila X udaljenost zaposlenog od mesta stanovanja do mesta rada X 2 (za jedan radni dan) X broj dana u mesecu u kojima je zaposleni dolazio na posao = iznos dokumentovanih troškova koji se može priznati, a maksimalno u iznosu propisanim članom 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu.
Imajući u vidu Mišljenje Ministarstva finansija broj 011-00-12/2019-4 od 01.02.2019. godine, u Sektoru za kontrolu su u toku aktivnosti oko izrade Uputstva za kontrolu uslova za priznavanje isplate troškova zaposlenih za dolazak i odlazak sa rada.
Novim Zakonom o zdravstvenom osiguranju koji je stupio na snagu 11.4.2019. godine predviđeno je utvrđivanje osnova za obračun naknade zarade za bolovanje preko 30 dana na novi način. Bolovanje preko 30 dana je naknada zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Osnov za naknadu zarade za bolovanje preko 30 dana sada čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Stari Zakon je predviđao da je osnov za naknadu zarade bila prosečna zarada ostvarena u prethodna tri meseca.
Takođe, po novom zakonu prosečna zarada iz prethodnih 12 meseci uključuje: osnovnu zaradu, deo zarade za radni učinak i uvećanu zaradu. Po starom zakonu prosečna zarada je uključivala samo osnovnu zaradu i uvećanu zaradu na osnovu minulog rada.
Kada bolovanje preko 30 dana traje duže od dva meseca osnov za naknadu zarade za zaposlene usklađuje se sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Srbiji. Stari zakon je predviđao da se osnov za naknadu zarade za zaposlene usklađuje sa kretanjem zarada kod poslodavca.
Propisi i instrukcije koje bi omogućile sprovođenje novog zakona biće doneti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu zakona. Postupci koji su započeti pre stupanja na snagu novog zakona, nastaviće da se sprovode po odredbama starog zakona.
Primenom novog Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 25/2019) od 11. aprila 2019. godine za penzionere koji su u radnom odnosu važi pravilo da je po osnovu radnog odnosa postalo obavezno plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Po starom zakonu, penzioner koji je zaposlen imao je pravo da bira osnov po kome će biti zdravstveno osiguran, te je većina zaposlenih penzionera birala penziju kao osnov za zdravstveno osiguranje, tako da poslodavci za njih nisu obračunavali i plaćali doprinos za zdravstveno osiguranje.
Novi Zakon o zdravstvenom osiguranju (Sl. glasnik RS, br. 25/2019) je stupio na snagu 11.04.2019. godine I primenjuje se na sve postupke koji započnu od tog datuma. Neke od najznačajnijih izmena su sledeće:
ZAKON O TURIZMU
Novi Zakon o turizmu („Sl. glasnik RS“, br. 17/2019) i Zakon o ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS“, br. 17/2019), stupili su na snagu 22. marta 2019. godine. Starim Zakonom o turizmu koji je prestao da važi danom stupanja na snagu novog zakona bile su regulisane obe oblasti – turizam i ugostiteljstvo:
ZAKON O UGOSTITELJSTVU
Novi Zakon o turizmu („Sl. glasnik RS“, br. 17/2019) i Zakon o ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS“, br. 17/2019), stupili su na snagu 22. marta 2019. godine. Starim Zakonom o turizmu koji je prestao da važi danom stupanja na snagu novog zakona bile su regulisane obe oblasti – turizam i ugostiteljstvo:
Poreska uprava sačinila je Godišnji plan poreske kontrole za 2019. godinu, u skladu sa Planom poštovanja poreskih propisa za 2019/2020 godinu. Planom poreske kontrole u najvećoj meri obuhvaćeni su poreski obveznici na osnovu kriterijuma analize rizika, a na osnovu podataka iskazanih u poreskim prijavama.
Stepen rizika poreskih obveznika određen je korišćenjem sledećih opštih kriterijuma:
– Visina ostvarenog prometa,
– Veličina poreskog obveznika iz finansijskih izveštaja,
– Učestala promena nadležne filijale,
– Broj zaposlenih radnika prema veličini poreskog obveznika,
– Obveznici koji imaju povezana lica, a istom je privremeno oduzet PIB,
– Procentualno učešće podignute gotovine u prihodu,
– Ostvarena marža,
– Učešće izvoza u ukupnom prometu,
– Visina iskazanog poslovnog gubitka u poslovanju,
– Visina iskazanog gubitka,
– Status obveznika stečaj/likvidacija,
– Odnos nematerijalnih troškova i prihoda,
– Odnos poslovnih prihoda i poslovnih rashoda,
– Odnos ukupnih prihoda i rashoda,
– Učešće poslovnog dobitka u prihodima,
– Učešće dobiti u prihodima,
– Odnos dobiti i oporezive dobiti,
– Prethodne kontrole, učestalost i statusi kontrola
U skladu sa Planom poštovanja poreskih propisa za 2019/2020. godinu, sagledavajući raspoložive resurse poreskih inspektora i dodatne rizike koji postoje u pojedinim oblastima poslovanja, kao i obuhvaćenost kontrolama u prethodnom periodu, u 2019. godini poreska kontrola će se usmeriti na sledeće obveznike:
– obveznici čiji su osnivači nerezidenti, njihove transakcije sa povezanim lici, i primena ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja,
– obveznike koji vrše statusne promene i uticaj prenosa imovine i obaveza na PDV i porez na dobit preduzeća,
– obveznici koji se bave prometom naftnih derivata i pravilnost obračunavanja i plaćanja akcize.
Kontrolom će se proveravati pravilnost iskazivanja obaveze po osnovu PDV, akcize, poreza na dobit pravnih lica, poreza na prihode od samostalnih delatnosti i poreza po odbitku.
Posebna pažnja biće usmerena ka obveznicima koji su iskazali poreski kredit, odnosno koji su duže od 12 meseci u poreskom kreditu. Prilikom odabira obveznika za kontrolu poreza na dodatu vrednost koristiće se i podaci u Pregledu obračuna poreza na dodatu vrednost na obrascu POPDV.
U realizaciji Godišnjeg plana kontrole za 2019. godinu biće angažovano 490 inspektora poreske kontrole koji raspolažu sa 771.750 godišnjim fondom efektivnih sati rada, koji predstavlja osnovu za utvrđivanje mogućeg broja kontrola u 2019. godini.
U Centrali Poreske uprave planiraće se 80% ukupnih raspoloživih efektivnih sati radnog vremena.
Ministar finansija je na osnovu člana 61. stav 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 113/17 i 95/18), doneo Pravilnik o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“ za 2019. godinu koji je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 13/2019 – na snazi od 8. marta 2019. godine.
Prema članu 2. ovog pravilnika:
Za 2019. godinu kamatne stope su:
1) za banke i davaoce finansijskog lizinga:
(1) 2,72% na kratkoročne kredite u RSD;
(2) 3,64% na kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;
(3) 5,05% na kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD;
(4) 2,98% na kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;
(5) 3,91% na kredite u SEK i dinarske kredite indeksirane u SEK;
(6) 4,25% na kredite u NOK i dinarske kredite indeksirane u NOK;
(7) 1,92% na kredite u GBP i dinarske kredite indeksirane u GBP;
(8) 1,41% na kredite u RUB i dinarske kredite indeksirane u RUB;
2) za druga privredna društva:
(1) 4,98% na kratkoročne kredite u RSD;
(2) 5,69% na dugoročne kredite u RSD;
(3) 2,71% na kratkoročne kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;
(4) 2,90% na dugoročne kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;
(5) 7,61% na dugoročne kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;
(6) 3,08% na kratkoročne kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD;
(7) 4,12% na dugoročne kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD.
Kamatne stope primenjuju se i na zajmove.
Rok za podnošenje poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana po osnovu dohotka osvarenog u 2018. godini je 15. maj 2019. godine.
Za više informacija pogledajte naš text iz rubrike Tax alert:
Svi korisnici portala E-porezi će od danas, 01. marta 2019. godine, moći da dobiju poreska uverenja elektronskim putem.
Poreska uprava Republike Srbije je omogućila izdavanje elektronskih uverenja o plaćenim obavezama na svim uplatnim računima javnih prihoda, uverenja o plaćenim doprinosima za zdravstveno osiguranje, uverenja o plaćenom porezu na dodatu vrednost i uverenja o plaćenim porezima i doprinosima po odbitku bez potrebe odlaska u filijale Poreske uprave.
Za potrebe ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite, sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja, zasnivanja radnog odnosa, upisa dece u vrtić, ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava iz oblasti finansijske podrške porodici sa decom, oslobađanja od plaćanja sudskih troškova i dokazivanja u postupku vezanom za predškolsko i školsko vaspitanje i obrazovanje, studentska i učenička pitanja, stručno usavršavanje i prekvalifikaciju – neće se, u skladu sa odredbama Zakona o republičkim administrativnim taksama, zahtevati uplata takse za izdato uverenje.
Uputstvo za korišćenje usluge izdavanja elektronskog uverenja nalazi se na internet prezentaciji Poreske uprave Republike Srbije – www.purs.gov.rs a sve ostale informacije mogu se dobiti pozivom na brojeve Kontakt centra 011-33 10 111 i 0700-700-007.
*Tekst preuzet sa FB stranice Poreske uprave*
Detaljan pregled najnovijih izmena i dopuna poreskih zakona je objavljen na našem sajtu u okviru sekcije Tax alerts
Kreston Global is a network of 25,000 people in 160 independent accounting firms across more than 115 countries.
KRESTON MDM Revizija | Starine Novaka 23
(Business Garden), 11000 Beograd
tel: +381 (11) 323 4377; +381 (11) 323 8095
E-mail: office@krestonmdm.com
GPS: 44.81074869696085, 20.477566161414245
Ova Politika privatnosti služi da vam objasni koje podatke prikupljamo o vama i kako koristimo te podatke, kao i da vam pružimo sve druge bitne informacije u vezi sa vašim podacima dostavljenim putem korišćenja našeg vebsajta. Ova Politika privatnosti se odnosi na zaštitu licnih podataka, a sve u cilju uskladivanja sa Opštom uredbom o zaštiti podataka o licnosti (GDPR).
Kad kažemo MI, pod tim mislimo na Kreston MDM reviziju doo iz Beograda, Srbija, sa sedištem na adresi Takovska 11, reg. br. 20016515. Kreston MDM čini tim visoko profesionalnih i odgovornih stručnjaka, sa bogatim višegodišnjim iskustvom u relevantnim oblastima. Društvo za reviziju, finansijski i računovodstveni konsalting MDM Revizija d.o.o. Beograd osnovano je 2005. godine, a od februara 2015. godine je, nakon dugotrajne selekcije i procesa provere kvaliteta pruženih usluga, postalo ekskluzivni član za Srbiju međunarodnog udruženja nezavisnih profesionalnih firmi KRESTON International.
Ukoliko koristite ovaj vebsajt, saglasani ste da se informacije dostavljene putem ovog vebsajta, koriste u skladu sa Politikom privatnosti.
Kao korisnik ovog vebsajta niste obavezni da dostavite svoje lične podatke u cilju korišćenja sadržaja vebsajta. Prikupljaju se samo lični podaci koje korisnik dobrovoljno dostavlja i to ime, prezime, e-mail adresu, kontakt podatke.
Mi prikupljamo ove podatke radi odgovaranja na pitanja koja ste postavili ili dostavljanja ponude koju ste tražili, a koja može uključivati i informacije o našim drugim uslugama, izmenama u sadržaju vebsajta I slično. Takođe, podatke prikupljamo radi uvida u tehničku i operativnu ispravnost vebsajta u cilju otklanjanja nedostataka koji mogu da se dese u toku upotrebe vebsajta.
Vaši podaci neće biti korišćeni u druga svrhe niti biti dostavljeni drugim licima, bez Vašeg prethodnog odobrenja.
Lične podatke možemo da damo na uvid regulatornim telima I drugim državnim organima ili trećim stranama kada je neophodno za ispunjenje zakonske obaveze.
Sva pitanja kao i zahteve u vezi sa vašim podacima možete postaviti našem Službeniku za zaštitu podataka o licnosti na sledecu e-mail adresu [email protected]
U svakom trenutku možete uložiti prigovor u vezi sa obradom vaših licnih podataka, nacionalnim telima za zaštitu licnih podataka u vašoj zemlji kao i regulatornom telu za zaštitu podataka o licnosti u Luksemburgu.
Kreston MDM zadržava pravo da promeni ili modifikuje ovu Politiku. O važnim promenama i dopunama obavestićemo korisnike putem e-maila ili objavljivanjem na ovom mestu.
Ova politika privatnosti stupa na snagu 01.05.2019.
