NAJNIŽA I NAJVIŠA OSNOVICA ZA OBRAČUN I PLAĆANJE DOPRINOSA

Najniža i najviša osnovica doprinosa se određuju jednom godišnje na osnovu prosečne mesečne zarade isplaćene u periodu od oktobra prethodne godine do septembra tekuće godine.

Iznosi najniže i najviše osnovice doprinosa za 2022. godinu računaju se na osnovu objavljenog podatka o prosečnoj zaradi u Srbiji isplaćenoj za period oktobra 2020. do septembra 2021. godine, koja je iznosila 88.228 din. („Službeni glasnik RS“, broj 112/2021 od 26.11.2020. godine).

Iznosi najniže i najviše osnovice doprinosa za 2022. godinu objavljeni su u „Službenom glasniku RS“, broj 127/2021 od 24.12.2021. godine.

Najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2022. iznosi 30.880 din. Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, u skladu sa članom 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene, odnosno ostvarene u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca oktobra u tekućoj godini, za koji period su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Najviša mesečna osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2022. iznosi 441.140 din.  Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa, u skladu sa članom 42. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene, odnosno ostvarene u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca oktobra u tekućoj godini, za koji period su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2022. iznosi 5.293.680 din. Prema članu 43. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje najvišu godišnju osnovicu doprinosa čini zbir iznosa 12 mesečnih najviših osnovica.

Period primene novih osnovica doprinosa je od 1.1.2022. do 31.12.2022.godine.

IZMENE I DOPUNE PRAVILNIKA O PDV U VEZI SA IZDAVANJEM RAČUNA

U „Službenom glasniku RS“, broj 127 od 24.12.2021. godine objavljen je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o porezu na dodatu vrednost.

Izmene i dopune Pravilnika izvršene su zbog usaglašavanja sa propisima iz oblasti fiskalizacije i elektronskog fakturisanja koje se tiču izdavanja računa.

Izmene i dopune Pravilnika stupaju na snagu 25.12.2021. godine.

Najvažnije izmene i dopune tiču se sledećeg:

– Novi obavezan elemenat avansnog računa je datum prijema avansa

– Fiskalni račun koji sadrži podatak o PIBu primaoca fiskalnog računa smatra se računom izdatim u skladu sa ZPDV i može da služi kao osnov za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza

– Elektronski račun koji se izdaje kroz sistem elektronskih faktura smatra se računom u smislu ZPDV, iako ne sadrži podatak o mestu izdavanja

Računom koji se izdaje inostranom putniku za potrebe povraćaja PDV za promet dobara koja otprema u inostranstvo u ličnom prtljagu koji nosi sa sobom za nekomercijalne svrhe, smatra se i fiskalni račun izdat u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji

– Za refakciju PDV diplomatskim i konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama izdaje se fiskalni račun na kom je iskazan PIB nosioca prava

Detaljna objašnjenja izmena i dopuna Pravilnika o PDV:

Link: Tax Alert

TROŠKOVI PO OSNOVU NAKNADA ZARADA SE NE PRIZNAJU U DVOSTRUKO UVEĆANOM IZNOSU KAO TROŠKOVI ZARADA ZAPOSLENIH KOJI SU ANGAŽOVANI NA POSLOVIMA ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-1157/2021-04 od 1.12.2021. god.)

Saglasno sa odredbom člana 22g stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20 i 118/21 – u daljem tekstu: Zakon), kao rashod u poreskom bilansu obveznika mogu se priznati, u dvostruko uvećanom iznosu, troškovi koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem koje obveznik obavlja u Republici.

U smislu stava 1. ovog člana, istraživanjem se smatra originalno ili planirano istraživanje preduzeto u cilju sticanja novog naučnog ili tehničkog znanja i razumevanja, a razvojem primena rezultata istraživanja ili primena drugog naučnog dostignuća ili dizajna proizvodnje novih značajno poboljšanih materijala, uređaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korišćenju (član 22g stav 2. Zakona).

Pravilnikom o uslovima i načinu ostvarivanja prava na priznavanje troškova koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem u poreskom bilansu u dvostruko uvećanom iznosu („Službeni glasnik RS“, br. 50/19 – u daljem tekstu: Pravilnik), bliže se uređuje šta se smatra troškovima koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem koje obveznik obavlja u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika), kao i uslovi i način ostvarivanja prava na njihovo priznavanje kao rashoda u poreskom bilansu u dvostruko uvećanom iznosu, u skladu sa odredbama člana 22g stav 1. Zakona.

Prema članu 2. stav 1. tačka 1) Pravilnika, troškovima koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem iz člana 1. ovog pravilnika (u daljem tekstu: troškovi istraživanja i razvoja), smatraju se naročito troškovi zarada zaposlenih koji su angažovani na poslovima istraživanja i razvoja.

U skladu sa članom 2. stav 2. Pravilnika, troškovi iz stava 1. tačka 1) ovog člana obuhvataju:

1) aktivnosti sprovođenja projekta koje podrazumevaju aktivnosti zaposlenih koji su neposredno uključeni u identifikovanje i rešavanje odgovarajućih tehničkih problema povezanih sa konkretnim projektom (zaposleni koji su angažovani na poslovima razvoja novog proizvodnog sistema i/ili proizvoda, razvoja novih računarskih kola, formulisanja novih hemijskih jedinjenja, razvoja sistema za rešavanje problema zagađenja zemljišta i životne sredine, procenjivanja karakteristika zemljišta, sprovođenja laboratorijskih eksperimenata, razvoja softverskih rešenja, razvoja sistema za upravljanje otpadnim vodama, razvoja novih materijala i sl.);

2) aktivnosti povezane sa direktnim nadzorom sprovođenja projekta koje podrazumevaju aktivnosti povezane sa neposrednim upravljanjem i nadzorom projekta, kao što su: prisustvovanje sastancima na kojima se raspravlja o tehničkim aspektima projekta, predloženim konceptima i alternativama kao i mogućim rešenjima i rezultatima; direktno sastajanje sa zaposlenima koji su uključeni u rešavanje konkretnog tehničkog problema, planiranje projekta, procena predloženih rešenja u domenu dizajna i procesa, upravljanje procesom razvoja, pružanje povratnih informacija višim nivoima rukovodstva u vezi sa aktivnostima na konkretnom projektu, i sl; pod ovim aktivnostima se ne podrazumevaju aktivnosti upravljanja koje nisu povezane sa neposrednim upravljanjem i nadzorom projekta;

3) aktivnosti podrške u vezi sa projektom koje podrazumevaju sve one aktivnosti koje direktno podržavaju zaposlene koji su angažovani na sprovođenju i direktnom nadzoru projekta, kao što su: podešavanje opreme koja se koristi u svrhe istraživanja; upotreba mašina u svrhu proizvodnje prototipskih komponenata; asistiranje inženjerima prilikom isprobavanja novih proizvodnih procesa; pružanje povratne informacije o tehničkim karakteristikama proizvoda od strane linijskog rukovodioca proizvodnje; pružanje konceptualnih rešenja ili tehničkih informacija od strane prodajnog osoblja; izrada izveštaja od strane službenika; čišćenje nakon testiranja nekog eksperimentalnog procesa, odnosno održavanje prostorija u kojima se sprovode aktivnosti istraživanja i razvoja; kontrola kvaliteta u cilju testiranja novog proizvoda, materijala, procesa, softvera, i sl; istraživanje tržišta od strane zaposlenih u nabavci u cilju pronalaženja kanala nabavke materijala koji će se koristiti u novom proizvodnom procesu ili pri proizvodnji novog proizvoda, i sl.

Prema članu 5. stav 1. tačka 2) Pravilnika, obveznik koji ostvaruje pravo na priznavanje troškova istraživanja i razvoja u skladu sa ovim pravilnikom, dužan je da za svaki pojedinačni projekat uz poreski bilans priloži evidenciju o vremenu koje je svaki od zaposlenih proveo radeći na određenom projektu.

U smislu Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje) zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Saglasno navedenom, a imajući u vidu da se pod troškovima koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem podrazumevaju troškovi zarada zaposlenih koji obavljaju poslove navedene u članu 2. stav 2. Pravilnika, smatramo da se troškovi (evidentirani u poslovnim knjigama obveznika) po osnovu naknada zarada zaposlenima, koji se u skladu sa propisima o radu isplaćuju u slučaju privremene sprečenosti za rad, porodiljskog odsustva, plaćenog odsustva, vojne vežbe i dr., ne mogu priznati u dvostruko uvećanom iznosu, u skladu sa odredbama Zakona i Pravilnika.

PROSEČNA ZARADA PO ZAPOSLENOM ZA OKTOBAR 2021.

Prosečna zarada (bruto) obračunata za oktobar 2021. godine iznosila je 91.132 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 66.048 dinara.

Prosečna zarada (bruto) obračunata za oktobar 2021. godine iznosila je 91 132 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 66 048 dinara.

Rast bruto zarada u periodu januar–oktobar 2021. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 8,7% nominalno, odnosno 5,1% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 8,9% nominalno i za 5,3% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za oktobar 2021. godine nominalno je veća za 9,7%, a realno za 2,9%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 9,9%, odnosno za 3,1% realno.

Medijalna neto zarada za oktobar 2021. godine iznosila je 50 000 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. 

IZVOR: Republički zavod za statistiku

NERADNI DANI ZA NOVU GODINU I BOŽIĆ

U skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (Sl. glasnik Republike Srbije“, br. 43/01, 101/07 i 92/11), neradni dani za Novu godinu i Božić su:

1, 2. i 3*. januar (subota-ponedeljak) – Nova godina

7. januar (petak) – Božić

* Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana (član 3a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji).

GODIŠNJI POPIS IMOVINE I OBAVEZA SA STANJEM NA DAN 31. DECEMBRA 2021. GODINE

Obaveza i način sprovođenja popisa regulisani su Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 73/2019 i 44/2021 – dr. zakon) i Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. glasnik RS“, br. 89/2020).

  • Krajnji rok za predaju Izveštaja o redovnom popisu za 2021. godinu na usvajanje je 30. januar 2022. godine
  • Krajnji rok za donošenje Odluke o usvajanju Izveštaja o izvršenom redovnom popisu za 2021. godinu je 30. januar 2022. godine
  • Obračun PDV na utvrđene manjkove vrši se u obračunu PDV za mesec januar 2022. godine

Članom 20.  Zakona o računovodstvu  uređena je obaveza vršenja popisa. Pravna lica i preduzetnici su dužni da pre sprovođenja godišnjeg popisa izvrše usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom. 

Ukoliko pravno lice ne popiše imovinu i obaveze u skladu sa čl. 20. i 21. Zakona o računovodstvu, novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice i od 20.000 do 150.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu (član 57. Zakona o računovodstvu).

U skladu sa članom 4. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, za organizaciju i pravilnost popisa odgovoran je zakonski zastupnik pravnog lica. Pravno lice, odnosno preduzetnik, u skladu sa opštim aktom, obrazuje potreban broj stalnih ili povremenih komisija za popis imovine i obaveza, određuje dan na koji se popis vrši i period u kome će komisije vršiti popis, vreme za popis i rokove dostavljanja izveštaja o izvršenom popisu nadležnom organu pravnog lica, odnosno preduzetniku.

Prema članu 22. Zakona o računovodstvu, pravna lica i preduzetnici su obavezni da pre sastavljanja finansijskih izveštaja usaglase međusobna potraživanja i obaveze, što se dokazuje odgovarajućom ispravom – u praksi najčešće obrazac IOS (Izvod otvorenih stavki).

Sva pravna lica i preduzetnici koji sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje dužni su da u tom izveštaju u vezi sa neusaglašenim potraživanjima i obavezama obelodane:

1) broj i ukupan iznos neusaglašenih potraživanja i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu potraživanja; i

2) broj i ukupan iznos neusaglašenih obaveza i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu obaveza. Ukoliko pravna lica ne izvrše obelodanjivanja u skladu sa ovim zakonom, biće obavezni da plate novčane kazne jednake kaznama predviđenim za neispunjavanje obaveze iniciranja usaglašavanja stanja od strane poverioca.

U slučaju da poverilac ne ispuni svoju obavezu i ne dostavi dužniku stanje neplaćenih računa i ako ne obelodani u Napomenama uz finansijske izveštaje neusaglašena potraživanja i obaveze, predviđena je novčana kazna od 100.000 do 3.000.000 dinara za pravno lice, od 20.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno od 100.000 do 500.000 za preduzetnika (član 57. Zakona o računovodstvu).

NAJAVLJENO PRODUŽENJE ROKA ZA PRIMENU SISTEMA E-FAKTURA – POČETAK PRIMENE BIĆE ODLOŽEN ZA 1. MAJ 2022. GODINE

Ministar finansija je na skupu „Primena sistema elektronskih faktura“ najavio da će do kraja godine biti izmenjen Zakon o elektronskom fakturisanju i da će biti dat prelazni rok za prilagođavanje sistemu e-faktura do kraja aprila 2022. godine. 
To znači da će početak primene Zakona o elektronskom fakturisanju za subjekte javnog sektora i za subjekte privatnog sektora koji izdaju fakture subjektima javnog sektora, umesto 1. januara 2022. godine, biti odložen za 1. maj 2022. godine.

Ostali rokovi iz Zakona o elektronskom fakturisanju neće se menjati.
Dakle, prvo se primenjuje obaveza subjekta javnog sektora da primi i čuva elektronske fakture i da izdaje elektronske fakture drugom subjektu javnog sektora, i to će se primenjivati od 1. maja 2022. godine, umesto od 1. januara, baš kao i obaveza subjekta privatnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora.

Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora, primenjivaće se od 1. jula 2022. godine, kao što je i bilo planirano. Takođe, obaveze izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora nastupaju od 1. januara 2023. godine.

Demo verzija (okruženje) sistema eFaktura dostupna je na sajtu e-faktura

USVOJEN SET PORESKIH ZAKONA

Na sednici održanoj 26. novembra 2021. godine, Narodna skupština Republike Srbije  usvojila je set poreskih zakona:

1.         Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana

2.         Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

3.         Zakon o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica

4.         Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu

5.         Zakon o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara

Najvažnije izmene:

ZAKON O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA

povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 18.300 na 19.300 dinara

-izuzimanje naknade koju ostvaruju studenti koji obavljaju učenje kroz rad u dualnom modelu studija kao materijalno i finansijsko obezbeđenje

produženo važenje „starih“ olakšica iz člana 21v i 21d ZPDG do kraja 2022. godine

-pravo na poreske olakšice za novoosnovana privredna društva koja obavljaju inovacionu delatnost iz člana 21e ZPDG, može da se ostvari  po osnovu zarade zaposlenih osnivača i za privredna društva koja budu osnovana nakon 31. decembra 2021. godine;

-produžen period primene poreskog oslobođenja iz člana 21ž ZPDG po osnovu zarade kvalifikovanih novozaposlenih lica tako što se propisuju dodatni uslovi za nastavak perioda primene ove poreske olakšice do 2025. godine.

članom 21z uređuje se nova olakšica za poslodavca koji zasnuje radni odnos sa novozaposlenim licem, na način da se poslodavac oslobađa obaveze plaćanja 70% obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade novozaposlenog lica za zaradu isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2024. godine (u primeni od 1. marta 2022. godine)

članom 21i uređuje se nova olakšica za poslodavca po osnovu zarade lica koja su neposredno angažovana na poslovima istraživanja i razvoja – poslodavac koji u okviru svoje delatnosti na teritoriji Republike Srbije obavlja istraživanje i razvoj oslobađa se obaveze plaćanja 70% obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade lica koja su neposredno angažovana na poslovima istraživanja i razvoja, srazmerno vremenu koje takva lica provedu na poslovima istraživanja ili razvoja u odnosu na puno radno vreme.

u članu 87. ZPDG uređuje se umanjenje dohotka za oporezivanje godišnjim porezom na dohodak građana za obveznike koji imaju manje od 40 godina života, tako da se obveznicima godišnjeg poreza na dohodak građana koji poslednjeg dana kalendarske godine za koju se utvrđuje godišnji porez na dohodak građana imaju manje od navršenih 40 godina života, godišnji zbir zarada, oporezivog prihoda od samostalne delatnosti i oporezivih prihoda od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine dodatno umanjuje za iznos tri prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji u godini za koju se utvrđuje porez.

ZAKON O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE

smanjena stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25,5% na 25%

-sve olakšice koje predviđa ZPDG, predviđa i Zakon o doprinosima u pogledu oslobođenja od plaćanja određenog iznosa doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

ZAKON O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA

obvezniku se pruža mogućnost da pod određenim uslovima kapitalni dobitak ostvaren prenosom prava intelektualne svojine (autorsko pravo, pravo srodno autorskom, kao i pravo u vezi sa pronalaskom) u kapital rezidentnog pravnog lica, ne uključi u osnovicu poreza na dobit pravnih lica (član 30. ZPDPL)

propisano je da se ova izmena primenjuje na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev za 2022. godinu, odnosno za poreski period koji počinje u 2022. godini.

Sajt Narodne skupštine, 26.11.2021.

http://www.parlament.gov.rs/aktivnosti/narodna-skup%C5%A1tina.942.html

PROSEČNA ZARADA PO ZAPOSLENOM ZA SEPTEMBAR 2021

Prosečna zarada (bruto) obračunata za septembar 2021. godine iznosila je 89.980 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 65.218 dinara.

Rast bruto zarada u periodu januar–septembar 2021. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 8,6% nominalno, odnosno 5,4% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 8,8% nominalno i za 5,6% realno.

U poredjenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za septembar 2021. godine nominalno je veća za 9,0%, a realno za 3,1%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 9,2%, odnosno za 3,3% realno.

Medijalna neto zarada za septembar 2021. godine iznosila je 50 000 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

IZVOR: Republički zavod za statistiku

PREDLOZI IZMENA I DOPUNA PORESKIH ZAKONA

Na sednici održanoj 3. novembra 2021. godine Vlada Republike Srbije je usvojila nacrte nekoliko poreskih zakona.

Predlozi izmena i dopuna poreskih zakona nalaze se u skupštinskoj proceduri i očekuje se njihovo usvajanje do kraja novembra.

Najvažnije predložene izmene i dopune navedenih zakona su:

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana

Link: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/2021/1964-21.pdf

  • Izmenama člana 15a ZPDG vrši se povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 18.300 na 19.300 dinara mesečno.
  • U članu 9. ZPDG izmenom stava 1. tačka 23a) precizira se da izuzimanje od oporezivanja porezom na dohodak građana može da se ostvari za primanja studenata koji obavljaju učenje kroz rad. Na ovaj način se uvodi izuzimanje naknade koju ostvaruju studenti koji obavljaju učenje kroz rad u dualnom modelu studija kao materijalno i finansijsko obezbeđenje uz već postojećim zakonskim rešenjem propisano izuzimanje naknade za učenike u dualnom obrazovanju. Vrši se i terminološko usaglašavanje odredbe.
  • U čl. 21v stav 1. ZPDG i 21d stav 1. ZPDG, kojima se uređuje pravo poslodavca na povraćaj dela plaćenog poreza, u procentu od 65% do 75% po osnovu zarade novozaposlenih lica, predlaže se produženje važenja postojećih olakšica. Kako olakšice ističu zaključno sa 31. decembrom 2021. godine, predlaže se produženje perioda njihove primene na 31. decembar 2022. godine.
  • U članu 21e ZPDG, kojim je uređena olakšica za poslodavca – novoosnovano privredno društvo koje obavlja inovacionu delatnost, vrši se brisanje odredbe stava 6. ovog člana, kojom je bio propisan uslov za ostvarivanje olakšice. Na taj način poresko oslobođenje iz ovog člana postaje trajna mera, na način da će pravo na korišćenje oslobođenja moći da ostvare poslodavci nezavisno od trenutka osnivanja privrednog društva.
  • Vrši se izmena člana 21ž ZPDG, kojim je uređena olakšica za poslodavca koji zasnuje radni odnos sa kvalifikovanim novozaposlenim licem, tako što se propisuju dodatni uslovi za nastavak perioda primene ove poreske olakšice do 2025. godine.
  • Vrši se dodavanje dva nova člana kojima se uređuju nove olakšice za zapošljavanje.  Novododatim članom 21z uređuje se nova olakšica za poslodavca koji zasnuje radni odnos sa novozaposlenim licem, na način da se poslodavac oslobađa obaveze plaćanja 70% obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade novozaposlenog lica za zaradu isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2024.godine.
  • Novododatim članom 21i uređuje se nova olakšica za poslodavca po osnovu zarade lica koja su neposredno angažovana na poslovima istraživanja i razvoja. Poslodavac koji u okviru svoje delatnosti na teritoriji Republike Srbije obavlja istraživanje i razvoj oslobađa se obaveze plaćanja 70% obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade lica koja su neposredno angažovana na poslovima istraživanja i razvoja, srazmerno vremenu koje takva lica provedu na poslovima istraživanja ili razvoja u odnosu na puno radno vreme.
  • U članu 87. ZPDG uređuje se umanjenje dohotka za oporezivanje godišnjim porezom na dohodak građana za obveznike koji imaju manje od 40 godina života, tako da se obveznicima godišnjeg poreza na dohodak građana koji poslednjeg dana kalendarske godine za koju se utvrđuje godišnji porez na dohodak građana imaju manje od navršenih 40 godina života, godišnji zbir zarada, oporezivog prihoda od samostalne delatnosti i oporezivih prihoda od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine dodatno umanjuje za iznos tri prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji u godini za koju se utvrđuje porez.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

Link: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/2021/1961-21.pdf

Predložene su sledeće izmene i dopune:

  • smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25,5% na 25%
  • produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica na 31. decembar 2022.
  • produžava se period primene poreskog oslobođenja po osnovu zarade kvalifikovanih novozaposlenih lica tako što se propisuju dodatni uslovi za nastavak ostvarivanja prava do kraja 2025. godine
  • uvođenje nove olakšice za poslodavce koji zaposle novozaposlena lica – oslobađaju se obaveze plaćanja 100% doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu zarade novozaposlenog lica, za zaradu isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2024. godine
  • uvođenje i olakšice za poslodavce – pravna lica koji u okviru svoje delatnosti na teritoriji Republike Srbije obavljaju istraživanje i razvoj  – oslobađaju se obaveze plaćanja 100% doprinosa za obavezno PIO za zaradu lica koja su neposredno angažovana na poslovima istraživanja i razvoja, srazmerno vremenu koje takva lica provedu na poslovima istraživanja i razvoja u odnosu na puno radno vreme
  • da se izmene primenjuju  od 1. januara 2022. godine,
  • primena novih olakšica za zapošljavanje od 1. marta 2022. godine

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Link: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/2021/1965-21.pdf

  • Predlaže se dopuna člana 30. ZPDPL – obvezniku se pruža mogućnost da pod određenim uslovima kapitalni dobitak ostvaren prenosom prava intelektualne svojine (autorsko pravo, pravo srodno autorskom, kao i pravo u vezi sa pronalaskom) u kapital rezidentnog pravnog lica, ne uključi u osnovicu poreza na dobit pravnih lica
  • Predlaže se da se odredbe ovog zakona primenjuju na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev za 2022. godinu, odnosno za poreski period koji počinje u 2022. godini.
  • Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.

Link:http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/2021/1962-21.pdf

  • Predlaže se da se pravom zakupa stana ili kuće za stanovanje koji je predmet oporezivanja porezom na imovinu (koji je konstituisan u korist fizičkog lica za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, za koji je propisano plaćanje neprofitne zakupnine ili zakupnine koja se obračunava primenom propisanih kriterijuma i merila) smatra i zakup stana koji je konstituisan u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja, kao i zakonom kojim se uređuju nauka i istraživanje. Naime, zakup stana ili kuće za stanovanje u svojini građana, koji je konstituisan u korist fizičkog lica više se ne uređuje zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, već zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja, te se predloženom izmenom vrši pravnotehničko usaglašavanje odredbe kojom se uređuje predmet oporezivanja. Takođe, stambene potrebe istraživača, nastavnika i saradnika u institutima i visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i institutima čiji je osnivač Srpska akademija nauka i umetnosti obezbeđuju se davanjem stanova pod zakup pod posebnim uslovima, sa pravom na otkup po cenama nižim od tržišne, pa se u tom smislu vrši preciziranje predmeta oporezivanja.
  • Uređuje se dan na koji nastaje obaveza po osnovu poreza na imovinu u slučaju kad jedno lice koje je u braku teretnim pravnim poslom stiče nepokretnost, a na osnovu tog pravnog posla pravo zajedničke svojine na toj nepokretnosti stiče i njegov supružnik koji nije ugovarač, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak upisa u katastar nepokretnosti i vodova.
  • Predlaže se da osnovicu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu ne čini tržišna vrednost, već vrednost koja se utvrđuje primenom elemenata koje čine radna zapremina motora vozila, snaga motora vozila i  koeficijent starosti vozila, po formuli: (320 X radna zapremina + 6400 X snaga motora) X koeficijent starosti vozila.
  • Predlaže se da kod prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu obveznik poreza na prenos apsolutnih prava bude kupac.
  • S obzirom na to da se putnička vozila za „rent a car” posebno ne označavaju, briše se posebna označenost kao uslov za ostvarivanje poreskog oslobođenja za prenos prava svojine na tim vozilima. nasleđe i poklon, kao i poreza na prenos apsolutnih prava, u slučaju kad je
  • Predlaže se da se poreska prijava ne podnosi za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava – kod prenosa uz naknadu prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, osim u slučajevima za koje je propisano poresko oslobođenje.
  • Predlaže se da se porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje samooporezivanjem – kad se prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, osim u slučaju za koje je propisano poresko oslobođenje. Porez koji se utvrđuje samooporezivanjem plaćaće se u propisanom iznosu, na propisani račun za uplatu javnih prihoda, do podnošenja zahteva za promenu saobraćajne dozvole. Promena saobraćajne dozvole vršiće se uz taj dokaz.
  • Kad se prenos vrši između ostalih lica, kao i u slučajevima prenosa između fizičkih lica za koje je propisano poresko oslobođenje, porez će se i dalje utvrđivati rešenjem poreskog organa (iz razloga što je prenos između tih lica u slučajevima propisanim članom 24. Zakona izuzet od oporezivanja, a tu činjenicu, odnosno postojanje prava na poresko oslobođenje, nije nadležan da ceni organ nadležan za promenu saobraćajne dozvole). Kad postoji poreska obaveza, porez utvrđen rešenjem plaćaće se (kao i do sada) u  roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Kad je poresko oslobođenje utvrđeno rešenjem, promena saobraćajne dozvole vršiće se bez dokaza o plaćenom porezu.
  • Predlaže se da se porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za čije utvrđivanje je postupak započet po propisima koji su važili do početka primene ovog zakona, utvrdi primenom zakona koji je bio na snazi na dan nastanka poreske obaveze. Izuzetno, porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, na prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, za čije utvrđivanje je postupak započet do 30. marta 2022. godine, utvrdiće se primenom zakona koji je bio na snazi na dan nastanka poreske obaveze.
  • Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, po osnovu nasleđa, poklona ili prenosa apsolutnih prava, za koji je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa nakon stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se i platiti primenom zakona kojim se uređuju porezi na imovinu koji je bio na snazi na dan na koji bi poreska obaveza nastala u skladu sa članom 17. st. 1. do 4, odnosno članom 29. st. 1. do 8. ZPI, da je prijavljena u propisanom roku.
  • Predlaže se odlaganje roka od koga jedinice lokalne samouprave utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava do 1. januara 2023. godine. Do 31. decembra 2022. godine porez po tom osnovu će utvrđivati, naplaćivati i kontrolisati Poreska uprava.
  • S obzirom na to da se porez na imovinu utvrđuje za kalendarsku godinu, predlaže se da se u skladu sa ovim zakonom porez utvrđuje i plaća počev za 2022. godinu.
  • Predlaže se da se odredbe ovog zakona kojima se uređuje utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu samooporezivanjem, primenjuju od 31. marta 2022. godine.
  • Predlaže se da ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2022. godine.

IZMENJEN JE OBRAZAC PEP – DODATA TAČKA 4.6. ZA OVLAŠĆENJE ZA FISKALIZACIJU

U „Službenom glasniku RS“, broj 99 od 22.10.2021. godine objavljen je Pravilnik o izmeni Pravilnika o podnošenju poreske prijave elektronskim putem, kojim je izmenjen obrazac PEP (dodata tačka 4.6. za ovlašćenje za fiskalizaciju).

Ovom izmenom omogućeno je privrednim subjektima da daju ovlašćenje za podnošenje prijava u vezi sa fiskalizacijom i preuzimanje bezbednosnog elementa bez davanja ovlašćenja za druge vrste poreskih prijava.

Izmenjeni obrazac PEP važi od 30. oktobra 2021. godine.

PORESKA UPRAVA OBJAVILA KORISNIČKO UPUTSTVO ZA DOSTAVLJANJE PODATAKA I GENERISANJE JEDINSTVENE OZNAKE O POSLOVNOM PROSTORU I POSLOVNIM PROSTORIJAMA ELEKTRONSKIM PUTEM

Na internet prezentaciji Poreske uprave (www.purs.gov.rs) objavljeno je Korisničko uputstvo za dostavljanje podataka i generisanje jedinstvene oznake o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama elektronskim putem.

Od 1. oktobra posredstvom portala ePorezi, poreski obveznici će moći da prijavljuju poslovni prostor i poslovne prostorije u kojima obavljaju delatnost za koju je neophodno posedovanje  fiskalnog uređaja. Obaveza obveznika fiskalizacije je da pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa, Poreskoj upravi elektronskim putem dostave podatke o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama radi generisanja jedinstvene oznake, kako bi mogli da započnu proces eFiskalizacije.

Obveznik fiskalizacije podatke o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama dostavlja Poreskoj upravi podnošenjem prijave putem portala ePorezi. Nakon pristupa portalu ePorezi, obveznik bira prijavu sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije (PGJO) i ručno unosi lične podatke kao što su broj telefona i mejl adresa, kao i podatke o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama. Pregled svih prijavljenih poslovnih prostora i poslovnih prostorija obveznik fiskalizacije može videti klikom na listi poslovni prostor u okviru prijave sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije (PGJO).

Nakon provere dostavljenih podataka, Poreska uprava odlučuje o prijavi u roku od tri dana od dana podnošenja. O tome dostavlja obaveštenje podnosiocu prijave u elektronskom obliku. Obaveštenje sadrži jedinstvenu oznaku poslovnog prostora i poslovne prostorije, koja će se koristiti u elektronskom fiskalnom uređaju.

Korisničko uputstvo za dostavljanje podataka i generisanje jedinstvene oznake o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama elektronskim putem

Izvor: Poreska uprava

PROSEČNE ZARADE PO ZAPOSLENOM, JUL 2021.

Prosečna zarada (bruto) obračunata za jul 2021. godine iznosila je 89 330 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 64 731 dinar.

Rast bruto zarada u periodu januar–jul 2021. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 8,2% nominalno, odnosno 5,7% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 8,5% nominalno i za 6,0% realno.

U poredjenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za jul 2021. godine nominalno je veća za 7,6%, a realno za 4,2%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 7,8%, odnosno za 4,4% realno.

Medijalna neto zarada za jul 2021. godine iznosila je 49 999 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

IZVOR: Republički zavod za statistiku

PRIVREDNICIMA PREDSTAVLJEN NOVI MODEL FISKALIZACIJE

Izvor: Poreska uprava RS

U Privrednoj komori Srbije održan je stručni skup posvećen uvođenju novog modela fiskalizacije, kome su prisustvovali ministar finansija Siniša Mali, direktorka Poreske uprave Dragana Marković, predstavnici Privredne komore Srbije, predsednik Upravnog odbora Naleda Vladislav Cvetković i 150 privrednika.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će rok za uvođenje novog modela fiskalizacije biti produžen do 30. aprila 2022. godine i najavio početak tranzicionog perioda za 1. novembar ove godine. Istakao je da uvođenje i primena novog modela fiskalizacije, za privrednike neće predstavljati dodatni trošak jer će država subvencionisati nabavku potrebne opreme. Obveznici fiskalizacije će direktno dobijati novčana sredstva potrebna za prelazak na novi model fiskalizacije. Ukupni iznos subvencija za prelazak na novi model fiskalizacije iznosi šest milijardi dinara. Novac će biti direktno uplaćivan svakom poreskom obvezniku koji će tako pokriti troškove obezbeđenja neophodnog uređaja i to po sto evra po prodajnom mestu i po sto evra po fiskalnom uređaju. Obveznici koji nisu u sistemu PDV-a dobiće za 20 odsto veću subvenciju za fiskalne uređaje zbog nemogućnosti da iskoriste ulazni PDV i kako bi taj trošak nadomestili, rekao je ministar Siniša Mali.

Direktorka Poreske uprave Dragana Marković, na stručnom skupu posvećenom uvođenju novog modela fiskalizacije, pozvala je privrednike da aktivnim učešćem doprinesu uspešnom i blagovremenom uvođenju novog modela fiskalizacije u Republici Srbiji, čime ćemo zajedno napraviti snažan iskorak u borbi protiv sive ekonomije i u opštem uređenju zajednice kroz poštovanje propisa, rekla je direktorka Marković.

Direktorka Dragana Marković izjavila je tom prilikom da u ovom momentu ima oko 150 prijavljenih korisnika (potencijalnih proizvođača) koji razvijaju neku od komponenti novog sistema, kojima tehničku podršku pruža tim Poreske uprave. U narednim danima očekuju se prve prijave za dobijanje odobrenja za upotrebu novih elektronskih uređaja. Spisak novih modela fiskalnih uređaja koji budu odobreni za korišćenje na teritoriji Republike Srbije, biće objavljen na sajtu Poreske uprave www.purs.gov.rs.

Najavila je da će od 1. oktobra, posredstvom portala ePorezi poreski obveznici moći da prijavljuju lokacije svojih poslovnih jedinica u kojima obavljaju delatnost za koju je neophodno posedovanje  fiskalnog uređaja. Takođe, od 1. novembra poreski obveznici će u poreskom sandučetu na portalu ePorezi dobiti elektronski poziv da se prijave za dobijanje bezbednosnih elemenata koje će Poreska uprava izdavati besplatno, ukoliko su prethodno prijavili lokacije poslovnih jedinica u kojima obavljaju delatnost.

NAKNADA ZA PORODILJE

Ustavni sud Republike Srbije svojim odlukama od 7, 21. i 28. maja ove godine oglasio je neustavnim određene delove Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, što je bio razlog da Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji pripremi predlog izmena zakona, koji je usvojila Skupština Republike Srbije i koji je u primeni od 1.7.2021. godine.

Svaka zaposlena žena za vreme porodiljskog odsustva, koje traje 28 dana pre njegovog otpočinjanja, a izuzetno po nalazu lekara 45 dana pre termina za porođaj do tri meseca života deteta, ostvaruje naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, koja ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene na dan otpočinjanja odsustva. Uslov je da ima makar jednu evidentiranu osnovicu na koje su plaćeni doprinosi na zaradu. Prethodno, za ostvarivanje ovog prava, bilo je potrebno najmanje šest osnovica na koje su uplaćeni doprinosi na zarade.

Izmene se odnose i na zaposlene majke koje imaju bolesno dete, za koje je nadležna komisija odobrila korišćenje odsustva sa rada radi posebne nege deteta, koje će moći da koriste naknadu zarade uz dodatak koji im pripada i po osnovu prava za pomoć i negu drugog lica za dete. Pravo na posebnu negu deteta može da traje do pete godine života deteta.

Novim odredbama u povoljnijem položaju su i žene poljoprivredne osiguranice koje mogu da ostvare pravo na ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta. Njima će se za obračun naknade uzimati osnovice na koje su plaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje u 18 meseci koji prethode rođenju deteta. Ova odredba imaće retroaktivno dejstvo od 8. maja 2021. godine.

U skladu sa izmenama Zakona od 1.1.2022. godine zaposlene žene, žene koje samostalno obavljaju delatnost ili su angažovane po osnovu fleksibilnih oblika rada, a ostvaruju prihode koji su veći od tri prosečne zarade u Srbiji, moći će da ostvare naknadu zarade i ostale naknade u visini do pet prosečnih zarada na dan otpočinjanja odsustva (do sada je maksimum bilo tri prosečne zarade).

DOSTUPNA DEMO VERZIJA SISTEMA eFAKTURA

Na sajtu e-faktura 17. septembara 2021. objavljeno je da je demo verzija (okruženje) sistema eFaktura dostupna na https://demoefaktura.mfin.gov.rs/login.

U demo verziji sistema eFaktura definisano je sledeće: dodela ovlašćenja za rad drugim korisnicima sistema, podešavanje podataka o privrednom subjektu, kreiranje izlazne fakture po tipovima, preuzimanje i štampanje elektronske fakture, učitavanje XML datoteka i otpremanje kroz sisem eFaktura.

Da bi korisnik koristio usluge Sistema E-faktura potrebno je da se prethodno registruje na Portalu za elektronsku identifikaciju (https://eid.gov.rs/) i da poseduje Kvalifikovani elektronski sertifikat ili parametre za dvofaktorsku autentikaciju.

Da bi korisnik pristupio postojećem korisničkom nalogu na Sistemu E-faktura ili registrovao novi korisnički nalog potrebno je da odabere opciju „Prijavi se“ na početnoj stranici. Nakon toga biće preusmeren na stranicu Portala za elektronsku identifikaciju gde može odabrati jedan od dva ponuđena načina autentikacije.

Interno tehničko uputstvo može se preuzeti na adresi: https://www.efaktura.gov.rs/extfile/sr/171/Interno_tehnicko_uputstvo_verzija_od_17092021-1.pdf

Interno tehničko upustvo primenjuje se od 1. januara 2022. godine.

Za dodatne informacije o registraciji na Portalu za elektronsku identifikaciju možete kontaktirati Kancelariju za informacione tehnologije i elektronsku uptravu na sledećoj adresi: https://www.ite.gov.rs/

Za informacije u vezi registracije i tehničku pomoć oko korišćenja sistema elektronskih faktura možete kontaktirati i Ministarstvo finansija putem sledeće adrese elektronske pošte ili preko portala.

Adresa el. pošte: [email protected]

Portal: https://www.efaktura.gov.rs/

Radno vreme: od ponedeljka do petka od 08-16h

MENJA SE ZAKON O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI – MINISTARSTVO FINANSIJA OBJAVILO NACRT ZAKONA

Ministarstvo finansija objavilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ovim izmenama, između ostalog, predviđa se da će se poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva (PP OD-O), podnositi po službenoj dužnosti.

U ZPPPA posle člana 41a dodaje se novi član 41b koji glasi:

„Poresku prijavu o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva, po službenoj dužnosti podnosi Poreska uprava umesto poreskog obveznika, odnosno poreskog placa, u slučaju kada poreski obveznik, odnosno poreski platac propusti da je podnese u roku propisanim zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.“

Sugestije i primedbe mogu da se dostave Sektoru za fiskalni sistem putem elektronske pošte na adresu: [email protected] najkasnije do 14. septembra 2021. godine.

NA SAJTU MINISTARSTVA FINANSIJA OBJAVLJENE DVE SPECIFIKACIJE VEZANE ZA IMPLEMENTACIJU ELEKTRONSKIH FAKTURA I ZA NEPOSREDAN PRISTUP SISTEMU ELEKTRONSKIH FAKTURA

Ministarstvo finansija je na sajtu eFaktura  objavilo dva dokumenta za implementaciju elektronskih faktura u softver budućih korisnika i povezivanje tih sistema sa sistemom elektronskih faktura.

Specifikacija prilagođene primene standarda EN 16931-1 za elektronske fakture u unutrašnjem prometu u Republici Srbiji predstavlja specifikaciju upotrebe osnovnog modela fakture (engl. Core Invoice Usage Specification – CIUS) u skladu sa standardom SRPS EN 16931-1:2019/A2:2020.

Specifikacija je namenjena za fakture u unutrašnjem prometu u Republici Srbiji, a koje se razmenjuju putem sistema elektronskih faktura u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsko fakturisanje.

Okvirna specifikacija aplikativnog interfejsa za neposredan pristup sistemu elektronskih faktura daje okvirnu specifikaciju za pristup putem aplikativnog interfejsa.

Krajnja tehnička specifikacija aplikativnog interfejsa je sastavni deo implementacije aplikativnog interfejsa i održava se tako da uvek bude usaglašena sa odgovarajućom verzijom implementiranog sistema.

Na sajtu je upućen i poziv  na obuku za korišćenje novog sistema za elektronsko fakturisanje za javni sektor.

Početak primene u skladu sa članom 24. Zakona o elektronskom fakturisanju („Sl. glasnik RS“, br. 44/2021):

SUBJEKTPOČETAK PRIMENEOBAVEZA
Subjekt javnog sektora01.01.2022.da primi i čuva elektronsku fakturu
01.01.2022.da izda elektronske fakture drugom subjektu javnog sektora
01.01.2022.da elektronski evidentira obračun PDV
01.07.2022.da izda elektronsku fakturu subjektu privatnog sektora
Subjekt privatnog sektora01.01.2022.da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora
01.07.2022.da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora
01.01.2023.izdavanje i čuvanje elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora
01.01.2023.da elektronski evidentira obračun PDV, osim transakcija u kojima je jedna od strana subjekt javnog sektora

Ukoliko postoje tehnički uslovi, sistem elektronskih faktura može da se koristi i pre nego što to postane obavezno.

PROSEČNA ZARADA ZA JUN 2021. GODINE


Prosečna bruto zarada obračunata za jun 2021. godine iznosila je 89.793 dinara, dok je prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) iznosila 65.070 dinara.

Rast bruto zarada u periodu januar–jun 2021. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 8,4% nominalno, odnosno 6,0% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 8,6% nominalno i za 6,2% realno.

U poredjenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za jun 2021. godine nominalno je veća za 8,7%, a realno za 5,2%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 8,9%, odnosno za 5,4% realno.

Medijalna neto zarada za jun 2021. godine iznosila je 49 999 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Saopštenje Republičkog zavoda za statistiku od 25. avgusta 2021. godine

U OSNOVICU ZA OBRAČUNAVANJE PDV ZA PROMET PREKO INTERNETA URAČUNAVAJU SE I TROŠKOVI DOSTAVE PUTEM POŠTE

Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00568/2021-04 od 9.7.2021. god.

U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19 i 153/20 – u daljem tekstu: Zakon), poreska osnovica kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge od primaoca dobara ili usluga ili trećeg lica, uključujući subvencije i druga primanja, u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano. U osnovicu se uračunavaju i akcize, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV, i svi sporedni troškovi koje obveznik zaračunava primaocu dobara i usluga.

U skladu sa navedenim, obveznik PDV koji vrši prodaju dobara preko interneta i ta dobra dostavlja kupcima putem pošte, pri čemu troškove dostave dobara putem pošte zaračunava kupcima (tzv. prefakturisani troškovi) dužan je da za izvršeni promet dobara obračuna PDV. Osnovicu za obračunavanje PDV čini ukupan iznos naknade koju obveznik PDV prima ili treba da primi za navedeni promet, uključujući i troškove dostave koje zaračunava kupcu, s obzirom na to da je reč o sporednim troškovima koji se uračunavaju u osnovicu za obračunavanje PDV.

* * *

Odredbama  člana 3. Zakona propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona).

Prema odredbi člana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovica (u daljem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge od primaoca dobara ili usluga ili trećeg lica, uključujući subvencije i druga primanja (u daljem tekstu: subvencije), u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

U skladu sa odredbama člana 17. stav 3. Zakona, u osnovicu se uračunavaju i akcize, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim  PDV, i svi sporedni troškovi koje obveznik zaračunava primaocu dobara i usluga.

PORESKA UPRAVA JE OBJAVILA TEHNIČKI VODIČ SA USLOVIMA I KARAKTERISTIKAMA ELEMENATA ELEKTRONSKOG FISKALNOG UREĐAJA

Na osnovu člana 12. stav 1. tačka 1) Uredbe o obliku i sadržaju registra elemenata elektronskih fiskalnih uređaja, vrstama elektronskih fiskalnih uređaja, načinu njihovog korišćenja i odobravanja, automatskoj obustavi rada elektronskog fiskalnog uređaja, pojedinostima alternativnog pristupa stalnoj internet vezi i načinu uvida u podatke dostavljene Poreskoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 32/21), Poreska uprava je dužna da objavljuje i ažurira Tehnički vodič, koji sadrži uslove koji moraju biti ispunjeni radi odobravanja upotrebe elementa ili elemenata elektronskog fiskalnog uređaja.

Vodič koji je objavljen na sajtu Poreske uprave sadrži definicije pojmova, delove o elektronskim fiskalnim uređajima (EFU), o fiskalnim računima, sadržaju i vrstama fiskalnih računa, kao i deo o proceduri odobravanja EFU.

Vodič sa uslovima i karakteristikama elemenata elektronskog fiskalnog uređaja objavljen je na sajtu Poreske uprave.

Link: Vodič

Novi model fiskalizacije u Srbiji počinje sa primenom 1. januara 2022. godine, a prema najavi Ministarstva finansija teret fiskalizacije će snositi država.

MIŠLJENJE MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA br. 011-00-71/2021-02 OD 29.4.2021. godine

Prema mišljenju Ministarstva kulture i informisanja obaveza dostavljanja prepisa arhivske knjige nadležnom arhivu za privredna društva nastaje 2022. godine.

Link: Mišljenje Ministarstva kulture i informisanja br. 011-00-71/2021-02 od 29.4.2021. god.

NOVI PRAVILNIK O POREZU NA DODATU VREDNOST

Jedinstevni Pravilnik o porezu na dodatu vrednost objavljen je u „Sl. glasniku“ br. 37/2021 od 14. aprila 2021. godine.

Pravilnik o PDV stupa na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja (22. aprila 2021. godine), a primena počinje od 1. jula 2021. godine.

Pravilnik o PDV zamenjuje 27 pojedinačnih pravilnika koji su trenutno u primeni.

Novi Pravilnik

NOVI PRAVILNIK O KONTNOM OKVIRU

Od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju za 2021. godinu, Pravilnik o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS“, br. 89/2020 – Pravilnik) primenjuju sva pravna lica i preduzetnici koji imaju obavezu vođenja dvojnog knjigovodstva, osim pravnih lica koja se po definiciji iz Zakona svrstavaju u velika (banke i dr.) i drugih pravnih lica.

Pravilnik primenjuju i druga pravna lica, koja se odluče da vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima vrše u skladu sa MRS/MSFI ili MSFI za MSP. Drugo pravno lice, svojim opštim aktom (u praksi je to najčešće Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama) uređuje na koji način će vršiti priznavanje, vrednovanje prezentacije i obelodanjivanja pozicija u finansijskim izveštajima.

Preknjižavanje sa starih računa na nove potrebno je izvršiti najkasnije do 31. decembra 2021. godine, najbolje već početkom 2021. godine, da bi se obezbedili podaci za sastavljanje finansijskih izveštaja za 2021. godinu.

Novi Pravilnik o kontnom okviru

DONETA JE UREDBA O DELATNOSTIMA KOD KOJIH NE POSTOJI OBAVEZA EVIDENTIRANJA PROMETA PREKO ELEKTRONSKOG FISKALNOG UREĐAJA

Na sednici Vlade 01. aprila 2021. godine, doneta je Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja.
Polazeći od tehničkih i funkcionalnih karakteristika elektronskih fiskalnih uređaja i specifičnosti obavljanja tih delatnosti, određene su delatnosti koje su izuzete od obaveze evidentiranja preko elektronskog fiskalnog uređaja. Novim modelom fiskalizacije proširen je krug obveznika i predviđena sveobuhvatnija fiskalizacija.
Uredba je objavljena u Službenom glasniku RS, broj 32/2021 od 02. aprila 2021. godine, a primenjuje se od 1. januara 2022. godine.
Danom početka primene Uredbe prestaje da važi (stara) Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase.

Uredba

GODIŠNJI POREZ NA DOHODAK GRAĐANA ZA 2020. GODINU

Fizička lica koja su ostvarila dohodak u 2020. godini preko 2.987.424 dinara imaju obavezu da podnesu poresku prijavu za godišnji porez na dohodak građana i plate porez.

Prijava se podnosi na obrascu PPDG-2R, u elektronskom obliku ili u pismenom obliku, neposredno ili putem pošte, organizacionoj jedinici Poreske uprave prema prebivalištu, odnosno boravištu poreskog obveznika.

Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica, rezidenti i nerezidenti, koja su u tekućoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom, isplaćene u RS u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, u skladu sa odredbom člana 87. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG).

Saglasno odredbi člana 87. stav 1. ZPDG, obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana su fizička lica:

  • rezidenti za dohodak ostvaren u Republici i u drugoj državi
  • nerezidenti za dohodak ostvaren u Republici Srbiji

Rok za podnošenje poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana po osnovu dohotka ostvarenog u 2020. godini je 17. maj 2021. godine

Detaljnije možete videti u našem  Tax alert

Nova Uredba o utvrđivanju Programa direktnih davanja

Nova Uredba o utvrđivanju Programa direktnih davanja iz budžeta Republike Srbije privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica prouzrokovanih epidemijom bolesti Covid-19 izazvane virusom SARS-COV-2 stupila je na snagu 13.02.2021. godine.

Uredbom nisu predviđene fiskalne pogodnosti koje su bile predviđene prethodnom Uredbom (odlaganje plaćanja obaveza po osnovu poreza i doprinosa).

DIREKTNA DAVANJA

U nastavku dajemo osnovni pregled odredbi uredbe:

  • isplata direktnih davanja će se vršiti u aprilu, maju i junu na osnovu PPP-PD prijava za februar, mart i april 2021. godine. Prva isplata je najavljena za 8. april. 
  • iznos direktnog davanja po zaposlenom iznosi polovinu osnovne minimalne neto zarade za januar 2021. godine (15.450,12 dinara), s tim što je iznos direktnih davanja je isti za sve privredne subjekte svih veličina
  • primljena sredstva po osnovu direktnih davanja mogu se iskoristiti najkasnije do 30.07.2021. godine
  • prihvatanje direktnih davanja vrši se davanjem izjave na portalu ePorezi, posebno za svaku isplatu direktnog davanja, do poslednjeg dana u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata diretknih davanja. Davanje izjava će se vršiti u skladu sa objašnjenjem koje će biti objavljeno na sajtu Poreske uprave
  • privredni subjekt koji ima račune kod više banaka najkasnije do 25.03.2021. godine dostavlja podatak preko portala ePorezi o banci gde će mu biti otvoren namenski račun
  • privredni subjekt koji se prijavi za direktna davanja nema pravo da vrši isplatu dividende u periodu od dana stupanja na snagu Uredbe do kraja 2021. godine
  • Ukoliko je pravnom subjektu privremeno oduzet PIB na poslednji dan meseca koji prethodi mesecu u kome se isplaćuju direktna davanja nema pravo na direktna davanja
  • Do gubitka prava na korišćenje direktnih davanja dolazi u slučaju smanjenja broja zaposlenih za više od 10%

Pregled neoporezivih iznosa naknada troškova i drugih primanja – tax alert

Utvrđeni su usklađeni neoporezivi iznosi poreza na dohodak građana, koji će biti u primeni od 1. februara 2021. godine.

Na osnovu člana 12a Zakona o porezu na dohodak građana Vlada Republike Srbije objavljuje usklađene dinarske neoporezive iznose poreza na dohodak građana.

Novi usklađeni iznosi primenjuju se na sve isplate koje se vrše od 1. februara 2021. do 31. januara 2022. godine, nezavisno od toga za koji mesec se vrši isplata.

Usklađeni dinarski neoporezivi iznosi poreza na dohodak objavljeni su u „Službenom glasniku RS“, broj 06 od 29.01.2021. godine.

Detaljnije možete videti u našem Tax alert.