Archive for year: 2020

Na sednici Narodne skupštine, održanoj 17. decembra 2020. godine usvojen je Zakon o izmenama i dopunama ZPDV. Zakon je objavljen u  „Službenom glasniku RS“, broj 153/2020 od 21. decembra 2020. godine i primenjivaće se od 1. januara 2021. godine, osim odredbe koja se tiče poreskog oslobođenja koje se odnosi na virtuelne valute, koja će se primenjivati od dana početka primene zakona kojim se uređuje digitalna imovina i odredbe koja sadrži ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta koja će se primenjivati od dana stupanja na snagu izmena i dopuna.

Najznačajnije izmene i dopune Zakona o PDV odnose se na sledeće:

• Sporednim prometom dobara ne smatra se, pored prenosa prava raspolaganja na građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru građevinskog objekta koja se smatra nepokretnošću u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti, ni prenos prava raspolaganja na pokretnim stvarima koji se vrši uz prenos prava raspolaganja na građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru građevinskog objekta koja se smatra nepokretnošću u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti.
• Sporednim pružanjem usluga ne smatra se usluga iznajmljivanja, odnosno davanja na korišćenje građevinskog objekta ili ekonomski deljive celine u okviru građevinskog objekta koja se smatra nepokretnošću u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti.
• Precizirana definicija vrednosnog vaučera
• Investicioni fondovi smatraju se poreskim obveznicima
• Za promet iz oblasti građevinarstva propisuje se da je poreski dužnik primalac pod uslovom da je vrednost tog prometa veća od 500.000 dinara, bez PDV. U slučaju prometa čija je vrednost do 500.000 dinara bez PDV, poreski dužnik će biti obveznik koji vrši promet – izvođač radova u skladu sa opštim pravilima.
• Preciznije definisani iznosi koji se ne uračunavaju u poresku osnovicu
• Poresko oslobođenje za promet dobara koja su u postupku aktivnog oplemenjivanja: PDV se ne plaća na promet dobara koja su u postupku aktivnog oplemenjivanja za koja bi obveznik – sticalac imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra nabavljao sa obračunatim PDV.
• PDV se ne plaća u prometu novca, kapitala kod prenosa virtuelnih valuta i zamene virtuelnih valuta za novčana sredstva, u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina.
• Povremeni prometi udela, hartija od vrednosti, poštanskih vrednosnica, taksenih i drugih važećih vrednosnica po njihovoj utisnutoj vrednosti u Republici, osim vlasničkih udela iz člana 4. Zakona o PDV, ne uračunavaju se u promet za  utvrđivanje procenta srazmernog poreskog odbitka
• Potpuna izmena pravila kojima se uređuje poseban postupak oporezivanja prometa polovnih dobara, uključujući polovna motorna vozila, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta – propisuje se pravo izbora obveznika (koji se bavi prometom polovnih dobara) da za svaku transakciju posebno bira da li će primeniti poseban ili opšti postupak oporezivanja.
• Predviđa se podnošenje evidencione prijave nakon propisanog roka.
• PDV se prilikom brisanja iz sistema PDV ne iskazuje kao dugovani, već kao ispravka odbitka prethodnog poreza (od 1. januara 2021. godine se neće iskazivati u polju 3.5, već u polju 8e.4 Obrasca POPDV)
• Propisuje se da obveznik može da izda račun i u elektronskom obliku ako postoji saglasnost primaoca
• Detaljnije je regulisano storniranje i ispravka računa u kojem je greškom iskazan PDV

Detaljna objašnjenja izmena i dopuna Zakona o PDV: Tax alert

Narodna skupština usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji je objavljen u Službenom glasniku RS, broj 144/20 od 27. novembra 2020. godine.

Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, 5. decembra 2020. godine, a pojedine odredbe će se primenjivati kasnije.

Najvažnije izmene odnose se na sledeće:

• Otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni fondovi, koji nemaju svojstvo pravnog lica smatraju se poreskim obveznikom koji ima sva prava i obaveze u skladu sa odredbama ZPPPA
• Poreski obveznik može u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave podneti zahtev za povraćaj ili preknjižavanje više ili pogrešno plaćenog poreza – primena od 1. januara 2021. godine
• Izmene i dopune u vezi sa dodelom PIB odnose se na još jedan izuzetak kad Poreska uprava može da dodeli PIB, a prelaznom odredbom je propisano i da poreski obveznik , ukoliko ispunjava uslove iz novog izuzetka, može podneti zahtev za vraćanje PIB
• Agencija za privredne registre ne može izvršiti registrovanje sticanja udela ili akcija u privrednim subjektima, odnosno osnivanje novih privrednih subjekata, gde se kao osnivač upisuje pravno lice ili preduzetnik nad kojim je uspostavljena mera iz člana 29. stav 9. ZPPPA, a za nepoštovanje ove odredbe predviđena je novčana kazna za prekršaj.
• Precizira se da se poreski akt može dostaviti u elektronskom obliku fizičkom licu koje poreske prijave podnosi u elektronskom obliku, preko portala Poreske uprave, u kom slučaju nije neophodna dodatna saglasnost fizičkog lica.
• Precizira se dostavljanje poreskih akata slanjem preporučene pošiljke
• Predviđena je mogućnost ispunjenja poreske obaveze davanjem umesto plaćanja, odnosno zamenom ispunjenja kada je poreska obaveza veća od 50.000.000 dinara, na način i pod uslovima koje utvrdi Vlada RS odlukom, i to samo u slučajevima kada postoji interes Republike za sticanje predmetne imovine.
• Odlaganje plaćanja dugovanog poreza, odnosno nedospelih poreskih obaveza odobrava se na način i pod uslovima koje utvrdi Vlada, u cilju ublažavanja ekonomskih posledica prouzrokovanih pandemijom, višom silom, odnosno drugim vanrednim događajem nastalim u toku kalendarske godine, a primenjuje se retroaktivno – od 1. januara 2020. godine.
• Uvedeno novo poresko krivično delo – poreska prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost
• Poslove vođenja jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija Poreska uprava preuzima najkasnije do 1. januara 2022. godine.

Detaljnije u našem Tax Alertu.

Poreska uprava Republike Srbije na osnovu raspoloživih podataka o uplatama iz inostranstva i  poređenjem tih podataka sa podnetim poreskim prijavama o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu/drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika, ustanovila je visoku stopu nepoštovanja poreskih propisa i identifikovala ta  fizička lica.

Ovi prihodi ostvaruju se po osnovu pružanja raznih vrsta usluga, a najčešće su to usluge razvoja softvera, prevođenja, držanja časova stranih jezika, promocije, grafičkog dizajna i druge vrste usluga. Nepoštovanje poreskih propisa ustanovljeno je i kod fizičkih lica koja prihode ostvaruju na društvenim mrežama („jutjuberi“, „influenseri“), internet klađenja i slično, kao i kod lica koja su izdavala sopstvene nepokretnosti do 30 dana („stan na dan“).

Poreska uprava Republike Srbije poziva sva fizička lica koja su propustila da podnesu poreske prijave, da pre preduzimanja bilo koje radnje poreskog organa u vezi učinjene radnje ili propusta, odnosno pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, samoinicijativno to učine, odnosno  obračunaju porez i doprinose sa pripadajućom kamatom i izmire svoje zakonske obaveze, kako bi izbegla prekršajnu odgovornost.

Poreska uprava Republike Srbije će nastaviti kontinuirano sprovođenje poreskih kontrola fizičkih lica.

Ovo upozorenje se odnosi samo na fizička lica koja su primala uplate iz inostranstva uključujući i uplate preko Pejpala, Vestern juniona, Payoneera i sličnih platformi.

Poreski obveznik dužan da u roku od 30 dana od ostvarivanja prihoda iz inostranstva podnese poresku prijavu i plati porez. Ukoliko kasni sa prijavom fizičko lice je dužno da obračuna I plati I kamatu. Samoprijavljivanjem se izbegava prekšajna kazna.

Vlada Republike Srbije donela je Odluku, kojom je utvrđen neto iznos minimalne cene rada u iznosu od 183,93 dinara po radnom času.

Neto iznos minimalne zarade u 2021. godini iznosiće:

• 29.428,80 RSD u mesecu koji ima 160 radnih časova
• 30.900,24 RSD u mesecu koji ima 168 radnih časova
• 32.371,68 RSD u mesecu koji ima 176 radnih časova
• 33.843,12 RSD u mesecu koji ima 184 radna časa

Na sednici Vlade održanoj 30.07.2020 donet je Zaključak kojim Vlada daje saglasnost da se privrednim subjektima isplate dodatna direktna davanja i odobri dodatno odlaganje plaćanja javnih prihoda.

DIREKTNA DAVANJA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA

Prva uplata direktnog davanja biće izvršena u avgustu, a druga u septembru 2020. godine.

• Privredni subjekti koji su koristili direktna davanja u skladu sa Uredbom iz aprila 2020 (osim velikih pravnih lica)

Ovim privrednim subjektima isplaćuju se direktna davanja u avgustu i septembru 2020. godine u visini od 60% direktnih davanja koja su im isplaćena u julu 2020. godine. Dakle, uplate će se vršiti automatski nevezano za podnošenje bilo kakve prijave.

• Velika pravna lica

Ovi subjekti stvaruju pravo na dodatna direktna davanja ukoliko najkasnije 15.08.2020. godine dostave Obrazac SL za jun i jul 2020. godine. Broj zaposlenih naveden u Obrascima SL množi se iznosom od 50% minimalne zarade za mart 2020. godine,

• Privredni subjekti koji su imali pravo na mere u skladu sa Uredbom, ali ih nisu koristili, kao I novoosnovani privredni subjekti koji imaju zaposlene

Ovi subjekti imaju pravo na direktna davanja u visini od 120% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine po zaposlenom, pod uslovom da podnesu Obrazac PPP-PD najkasnije 15.09.2020. godine za obračunski period avgust, pri čemu se u polje 1.4. – datum plaćanja unosi 5.1.2021. Dakle, podnosi se samo jedna prijava, i biće izvršena jedna uplata u iznosu od 120% (2×60%) minimalne zarade za mart.

• Novoosnovani privredni subjekti koji nemaju zaposlene

Privredni subjekti koji ne podnose Obrazac PPP-PD pravo na direktna davanja ostvaruje po automatizmu, i to u visini od 120% minimalne neto zarade.

Privrednim subjektima koji imaju otvorene posebne namenske račune isplate direktnih davanja se vrše na te račune, a onim subjektima koji nemaju otvorene posebne namenske račune, računi će biti otvoreni automatski. Ukoliko privredni subjekt ima račune kod više banaka, Poreska uprava će odlučiti kod koje banke će biti otvoren namenski račun.

Prema tački 10. Zaključka, privredni subjekti primljena sredstva mogu da koriste najkasnije do 31.10.2020. godine. Istekom navedenog roka posebni namenski računi – COVID-19 gase se a neiskorišćena sredstva sa tih računa prenose se na poseban budžetski račun.

FISKALNE POGODNOSTI – ODLAGANJE DOSPELOSTI POJEDINIH JAVNIH PRIHODA

Zaključkom nije predviđeno dodatno odlaganje akontacije poreza na dobit pravnih lica.

Zaključak određuje odlaganje dospelosti za plaćanje javnih prihoda, samo za jedan mesec, i to:

• poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada
• poreza i doprinosa na ličnu zaradu preduzetnika
• poreza na prihode od samostalne delatnosti

Fiskalna pogodno se ostvaruje podnošenjem obrasca PPP-PD za obračunski period avgust 2020. godine do kraja septembra sa upisanim datumom plaćanja 5.1.2021. godine.

GUBITAK PRAVA NA KORIŠĆENJE MERA

Privredni subjekt gubi pravo na korišćenje mera iz Zaključka ukoliko smanji broj zaposlenih za više od 10%, u periodu od 15.03.2020. godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje uplate novih direktnih davanja.

Ministar finansija doneo je sedam pravilnika vezanih za primenu novog Zakona o računovodstvu:

• Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike
• Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja i sadržini i formi obrasca statističkih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike
• Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za druga pravna lica
• Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja i sadržini i formi obrasca statističkog izveštaja za druga pravna lica
• Pravilnik o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem
• Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica
• Pravilnik o načinu vođenja i sadržini Registra pružalaca računovodstvenih usluga.

Pravilnici se primenjuju se na finansijske izveštaje koji se sastavljaju na dan 31.12.2021, osim Pravilnika o Registru pružalaca računovodstvenih usluga koji se primenjuje od 1.1.2021.

Ministarstvo finansija je 1.2.2019. godine objavilo mišljenje koje se tiče dokumentovanja isplata troškova prevoza zaposlenima. Svako privredno društvo ima obavezu da na pravi način dokumentuje troškove, odnosno svakog meseca trebalo da se vodi evidenciju da li su pokriveni putni troškovi za zaposlene i da postoje dokumenti koji pravdaju troškove prevoza.

Dalje, ministarstvo finansija objavilo je mišljenje br. 430-00-648/2019-04 od 17.1.2020. godine o poreskom tretmanu naknade troškova dolaska i odlaska sa rada koji nisu dokumentovani. Na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, na koju zaposleni ima pravo u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu saglasno odredbi člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu (koja se ne smatra zaradom prema članu 105. stav 3. Zakona o radu), ne plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje nezavisno od poreskog tretmana tih primanja prema članu 18. stav 1. tačka 1) Zakona.

Na kraju, 3.6.2020. godine ministarstvo finansija donelo je još jedno mišljenje broj 011-00-00040/2019-04 u kome se određuje da trošak prevoza koji nije dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom priznaje se kao rashod u poreskom bilansu shodno članu 9. stav 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Dakle, zaključak je:

• naknada ovih troškova koji nisu dokumentovani nema tretman zarade tako da se na naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada plaća porez po stopi od 10%,
• istovremeno se ne obračunavaju i ne plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i
• trošak prevoza koji nije dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom priznaje se kao rashod u poreskom bilansu.

U skladu sa novim Zakonom o računovodstvu, nova pravila razvrstavanja pravnih lica primenjuju se za 2020. godinu, na osnovu podataka iz godišnjeg finansijskog izveštaja za 2019. godinu.

Kriterijumi su sledeći potrebno je da zadovolje dva od tri kriterijuma:

Za preračunavanje deviznih iznosa u dinarsku protivvrednost, primenjuje se zvaničan srednji kurs dinara, koji utvrđuje Narodna banka Srbije, a koji važi na datum bilansa redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.

Novoosnovana pravna lica i preduzetnici razvrstavaju se na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za poslovnu godinu u kojoj su osnovani i broja meseci poslovanja. Ako je novoosnovani obveznik poslovao kraće od 12 meseci:

• poslovni prihod uzima se iz obrasca Bilans uspeha, a granična vrednost se utvrđuje srazmerno broju meseci poslovanja u tekućoj godini,
• prosečan broj zaposlenih (izračunat kao zbir zaposlenih na kraju svakog meseca u obračunskom periodu, podeljen sa brojem meseci poslovanja),
• za utvrđivanje vrednosti ukupne aktive na datum bilansa uzima se vrednost na dan 31.12.2019. godine.

Uredba Vlade od 16.04.2020. godine propisuje pomeranje rokova za dostavljanje finansijskih izveštaja, poreskih prijava za porez na dobit i porez na prihod od samostalne delatnosti i redovnih sednica.

U nastavku su novi rokovi:

JUN

5.6.2020. Rok za dostavljanje vanrednih finansijskih izveštaja

5.6.2020. Važenje licenci za obavljanje revizije finansijskih izveštaja

JUL

5.7.2020. Važenje licenci za procenitelje vrednosti nepokretnosti

5.7.2020. Rok za predaju godišnjih izveštaja obveznika čije je izveštavanje uređeno Zakonom o tržištu kapitala, Zakonom o investicionim fondovima ili Zakonom o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom

AVGUST

4.8.2020. Rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja

4.8.2020. Rok za održavanje redovne sednice skupštine društva

4.8.2020. Rok za podnošenje poreske prijave za porez na dobit pravnih lica i poreske prijave za porez na prihod od samostalne delatnosti

SEPTEMBAR

3.9.2020. Rok za dostavljanje konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja

Na sednici Vlade usvojena je Uredba koja se odnosi na pomeranje rokova za dostavljanje godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja privrednih društava, zadruga, drugih pravnih lica i preduzetnika, kao i rokova za podnošenje prijava za porez na dobit i porez na prihod od samostalne delatnosti.

Rok za predaju godišnjih finansijskih izveštaja sa izveštajem revizora za sve obveznike čije je izveštavanje uređeno Zakonom o tržištu kapitala, Zakonom o investicionim fondovima ili Zakonom o alternativnim investicionim fondovima sa javnom ponudom, pomera na rok od 60 dana od dana prestanka vanrednog stanja.

Za izveštavanje koje je uređeno Zakonom o računovodstvu, rok za redovne godišnje finansijske izveštaje pomera na rok od 90 dana od dana prestanka vanrednog stanja. Rok za konsolidovane finansijske izveštaje pomera se na 120 dana od dana prestanka vanrednog stanja.

Rokovi za podnošenje poreske prijave za porez na dobit pravnih lica i poreza na prihod od samostalne delatnosti pomeraju se tako što obveznici poreza na dobit pravnih lica podnose prijavu za porez na dobit pravnih lica u roku od 90 dana od dana prestanka vanrednog stanja za one obveznike poreza na dobit pravnih lica kojima je poreski period jednak kalendarskoj godini, odnosno u roku od 120 dana za obveznike poreza na dobit pravnih lica kojima je poreski period različit od kalendarske godine.

Obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti koji vode poslovne knjige u skladu sa članom 43. st. 2. i 3. Zakona o porezu na dohodak građana podnose poresku prijavu i poreski bilans u roku od 90 dana od dana prestanka vanrednog stanja.

Dana 10.04.2020. godine usvojena je uredba koja ima za cilj ublažavanje ekonomskih posledica nastalih usled pandemije. Program definisan ovom uredbom se odnosi na dodelu kreditnih sredstava privrednim subjektima za odžavanje likvidnosti i obrtna sredstva.

Upravni odbor Fonda za razvoj će, u skladu sa ovim programom, utvrditi bliže kriterijume i uslove pod kojima će se odobravati krediti za održavanje tekuće likvidnosti. Kriterijum i uslovi stupiće na snagu kada Vlada na njih da saglasnost.

Odstupanje od utvrđenih kriterijuma i uslova definisanih ovim programom moguće je u opravdanim slučajevima u kojima postoji poseban interes Republike Srbije, a koji je utvrđen zaključkom Vlade.

Više o svemu možete pročitati ovde.

Vlada Srbije je donela Zaključak kojim se preporučuje poslodavcima na teritoriji Republike Srbije, da zaposlenima koji imaju obavezu redovnog obavljanja radnih zadataka u uslovima vanrednog stanja, omoguće korišćenje dela godišnjeg odmora za 2019. godinu, zaključno sa 31.12.2020. godine.

Zaposlenima kojima je u uslovima vanrednog stanja, omogućeno obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće), poslodavac je dužan da omogući korišćenje dela godišnjeg odmora za 2019. godinu u skladu sa zakonom, odnosno zaključno sa 30.06.2020. godine.

Preporučuje se poslodavcima, koji u uslovima vanrednog stanja nisu u mogućnosti da organizuju proces rada, pri upućivanju zaposlenih na odsustvo sa rada, u skladu sa zakonom, prednost daju korišćenju godišnjih odmora zaposlenih.

Privredni subjekti su dužni da svakom zaposlenom licu koje radne zadatke obavlja u periodu od 17 do 05 časova, a za koje je dobijena saglasnost da je izuzeto od primene Naredbe o zabrani i ograničenju kretanja lica na teritoriji Republike Srbije izdaju odgovarajuću Potvrdu. Formu ove potvrde možete preuzeti na ovom linku.

Poslodavac koji ima do 100 zaposlenih u smeni koja traje u periodu zabrane kretanja, potvrdu izdaje na dnevnom nivou, dok poslodavac koji ima više od 100 zaposlenih u smeni koja traje u periodu zabrane kretanja potvrdu izdaje na nedeljnom nivou, za svako zaposleno lice za koje je dobijena saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova da su izuzeti od primene navedene naredbe.

Počev od 28. marta 2020. godine od 17,00 časova, prilikom kontole poštovanja Naredbe o zabrani i ograničenju kretanja lica na teritoriji Republike Srbije, pripradnici Ministarstva unutrašnjih poslova tražiti na uvid Potvrdu izdatu od strane poslodavca, koja će važiti isključivo ukoliko se lice nalazi u bazi podataka Ministarstva unutrašnjih poslova i za koje je dobijena saglasnost da su izuzeti od primene Naredbe o zabrani i ograničenju kretanja lica na teritoriji Republike Srbije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova će prihvatati i potvrde u elektronskom obliku  (skenirana potvrda na telefonu, tabletu i sl.)

Zahteve koji se odnose na izdavanje dozvola za kretanje u periodu od 17 časova do 05 sati ujutru privredni subjekti podnose preko Ministarstva privrede, na elektronsku adresu [email protected]

Vandredno stanje u Republici Srbiji proglašeno je 15. marta usled pandemije virusa Corona 19. Iz dana u dan došlo je do velikog broja izmena u radu kompanija. U cilju zaštite zdravlja zaposlenih, mnoge kompanije organizovale su rad od kuće, izmenjen je režim rada državnih institucija i mnoge poslovne Asocijacije dale su svoje preporuke državi koje bi ona trebala da uvede kako bi se olakšalo poslovanje privatnog sektora.

Kako bi na jednom mestu imali sve informacije koje u velikoj meri mogu olakšati svakodnevno poslovanje vaših kompanija, stručnjaci zaposleni u Kreston MDM za vas su pripremili Newsletter na temu „Poslovanje u doba korone“ . Newsletter možete pročitati OVDE.

Želimo da vaše kompanije ostanu zdrave i sigurne u ovim vandrednim okolnostima!

Ministarstvo privrede izdalo je Instrukciju privrednim subjektima kojom se propisuje tačan način izdavanja dozvole za kretanje zaposlenih tokom policijskog časa.

Potrebno je napraviti spisak zaposlenih na ovom obrascu https://privreda.gov.rs/wp-content/uploads/2020/03/PolicijskiCas.xls 

I dostaviti Ministarstvu privrede na  [email protected]

Nakon toga poslodavac zaposlenima koji se nalaze na spisku za izdavanje radne dozvole, izdaje radni nalog za svaki pojedinačni izlazak u periodu od 20h do 05 časova.

Pojedinačni radni nalog se izdaje na dnevnom nivou na memorandumu privrednog subjekta,sa potpisom odgovornog lica, i mora je da sadrži sledeće podatke:

– ime i prezime,
– jedinstveni matični broj građana,
– datum i vremenski period (od do) kada je angažovan, odnosno kada je kretanje neophodno,
– razloge koji opravdavaju neophodnost kretanja.

Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i Izraela počeo je da se primenjuje od 1. januara 2020. godine.

Porezi na koje se primenjuje ovaj ugovor su:

U Izraelu:

• porez na dohodak i porez na dobit (uključujući porez na kapitalni dobitak)
• porez na dobitak od otuđenja imovine koji se, razrezuje u skladu sa Zakonom o oporezivanju nepokretnosti
• porez koji se razrezuje u skladu sa Zakonom o oporezivanju dobiti od nafte.

U Srbiji:

• porez na dobit pravnih lica
• porez na dohodak građana.

Maksimalne stope poreza po odbitku predviđene Ugovorom su:

Dividende:

• 5 odsto bruto iznosa dividendi ako je stvarni vlasnik kompanija koja, u toku perioda od 365 dana, koji uključuje dan isplate dividendi, neposredno ima najmanje 25 odsto kapitala kompanije koja isplaćuje dividende
• 15 odsto bruto iznosa dividendi u svim drugim slučajevima.

Kamata:

• 10 odsto od bruto iznosa kamate

Napomena: Kao izuzetak, kamata koja nastaje u Srbiji a isplaćuje se rezidentu Izraela oporezuje se samo u Izraelu ako je stvarni vlasnik kamate vlada druge države ugovornice, njena politička jedinica, jedinica lokalne samouprave ili Centralna ili Narodna banka. Važi i obrnuto.

Autorske naknade:

• 5 odsto bruto iznosa autorskih naknada (za korišćenje ili za pravo korišćenja autorskog prava na književno, umetničko ili naučno delo, uključujući bioskopske filmove i filmove ili trake za televiziju ili radio) i
• 10 odsto bruto iznosa autorskih naknada (za korišćenje ili za pravo korišćenja patenta, zaštitnog znaka, nacrta ili modela, plana, tajne formule ili postupka ili za korišćenje ili za pravo korišćenja industrijske, komercijalne ili naučne opreme ili za obaveštenja koja se odnose na industrijska, komercijalna ili naučna iskustva – stručna znanja).

Neoporezivi iznos dohotka za fizička lica u 2019. godini iznosi 2.729.304 RSD, tako da su sva fizička lica koja su ostvarila dohodak iznad ovog iznosa obavezna su da podnesu poresku prijavu za godišnji porez na dohodak građana. Fizička lica obveznici godišnjeg poreza su rezidenti Srbije za dohodak koji je ostvaren u zemlji i u inostranstvu, kao i nerezidenti Srbije za dohodak ostvaren u zemlji.
Lični odbici predstavljaju iznose koji se odbijaju od dohotka za oporezivanje:
 za poreskog obveznika – 40% prosečne godišnje zarade (za 2019. godinu iznos je 363.907 RSD)
 za izdržavanog člana porodice – 15% prosečne godišnje zarade (za 2019. godinu iznos je 136.465 RSD).
Iznos ličnih odbitaka ne može biti veći od 50% dohotka za oporezivanje. Odbitak za svakog pojedinačnog izdržavanog člana porodice može da ostvari samo jedan poreski obveznik (ukoliko su npr. oba roditelja obveznici).
Dohodak za oporezivanje predstavlja razliku između ostvarenog dohotka i neoporezivog iznosa. Osnovica godišnjeg poreza je oporezivi dohodak, koji predstavlja razliku između dohotka za oporezivanje i ličnih odbitaka.
Godišnji porez na dohodak se plaća na oporezivi dohodak po stopi od:
 10% za iznos oporezivog dohotka do 5.458.608 RSD (šestostruka prosečna godišnja zarada)
 15% za iznos iznad 5.458.608 RSD
Dividenda ne podleže porezu na godišnji dohodak građana.

MINISTAR FINANSIJA JE DONEO NOVI PRAVILNIK O AMORTIZACIJI
STALNIH SREDSTAVA KOJA SE PRIZNAJE ZA PORESKE SVRHE. PRAVILNIK
JE OBJAVLJEN U SLUŽBENOM GLASNIKU RS BROJ 93/19.
Pravilnik stupa na snagu 1. januara 2020. godine, ali se primenjuje
prilikom utvrđivanja poreza na dobit za 2019. godinu. Više pogledajte na našem Tax alert.

Za privredna društva, čiji je osnivač ujedno i registrovani zastupnik, koja se registruju u Agenciji za privredne registre putem servisa objedinjene procedure, APR vrši prijavu na obavezno socijalno osiguranje u CROSO (M obrazac).

Ministarstvo privrede je najavilo da će protiv pravnih lica koja ne izvrše prijavu stvarnih vlasnika u Centralnu evidenciju biti podnete prekršajne prijave, a zahteve za pokretanje prekršajnog postupka podnosiće Agencija za privredne registre (APR) po isteku propisanog roka. Raspon novčane kazne za ovu vrstu prekršaja kreće se od 500.000 do 2.000.000 dinara za pravna lica, dok je za odgovorno lice predviđena kazna od 50.000 do 150.000 dinara.

Inače početkom 2019. godine stupile na snagu izmene i dopune Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika kojima je, između ostalog, propisana prekršajna odgovornost za registrovane subjekte koji ne izvrše evidentiranje do 31. januara.