Dokument koji prati robu u prevozu može biti u elektronskoj formi u tabletu

Na osnovu Mišljenja Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, br. 011-00-00373/2019-03 od 24.9.2019. godine, robu u prevozu moraju da prate isprave koje su u neposrednoj vezi sa njenim prevozom i koje naročito sadrže: broj i datum isprave, poslovno ime, adresu, PIB i matični broj ili broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG), odnosno broj iz odgovarajućeg registra isporučioca, primaoca i prevoznika (ukoliko ga ima), mesto i adresu objekta iz koga se isporučuje i u koji se isporučuje, ime, prezime i potpis odgovornih lica isporučioca i prevoznika, naziv robe i količinu. Isprave mogu biti u originalu ili kopiji. Isprave mogu imati formu elektronskog dokumenta.

Dakle, Mišljenjem se određuje da se dokumentacija koja sadrži podatke koji su propisani članom 29. Zakona o trgovini („Sl. Glasnik RS“, br. 52/2019), a koja se nalazi u elektronskoj formi u tabletu, smatra elektronskim dokumentom.

Novi Zakon o reviziji

Novi Zakon o reviziji je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 73/2019 od 11.10.2019. godine, a stupa na snagu 1. januara 2020. godine. Pregled novog zakona možete videti u našem Tax Alert.

PORESKI TRETMAN PRIMANJA KOJE FIZIČKO LICE OSTVARI OD PRAVNOG LICA KOD KOGA NIJE U RADNOM ODNOSU, PO OSNOVU NOVČANE POMOĆI ZA POTREBE LEČENJA U INOSTRANSTVU

U skladu sa Mišljenjem Ministarstva finansija, br. 011-00-616/2019 od 20.8.2019. godine, u slučaju kada za potrebe lečenja fizičkog lica, pravno lice (kod koga to fizičko lice nije u radnom odnosu) obezbedi i uplati određena novčana sredstava za potrebe lečenja u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi u inostranstvu (kako se navodi, lečenje u Srbiji nije moglo da se sprovede bez rizika i velikih trajnih štetnih posledica), tako što sredstva u visini dela troškova lečenja uplati direktno na lični račun fizičkog lica koje je prethodno po fakturama zdravstvene ustanove iz inostranstva koja sprovodi lečenje sa svog ličnog računa platilo troškove lečenja na račun te ustanove, smatramo da tako ostvareno primanje fizičkog lica ima karakter primanja na koje se ne plaća porez na dohodak građana

POČINJE MEĐUNARODNA SARADNJA PORESKIH UPRAVA

Srbija je skinuta sa evropske „sive liste poreskih jurisdikcija“, odnosno, liste jurisdikcija koje ne sarađuju u poreskoj materiji. Srbija je u julu 2019. godine potpisala Konvenciju o multilateralnoj administrativnoj saradnji (Convention on Mutual Administrative Assistance in Tax Matters – MAC), koja je 30.8.2019 potvrđena u Skupštini Srbije, a stupa na snagu 1.12.2019. godine.

Naime, EU je u decembru 2017. godine izradila crnu i sivu listu poreskih jurisdikcija, nakon što su detektovani načini na koje kompanije i pojedinci nastoje da izbegnu poreske obaveze. Mesto na  sivoj ili crnoj listi za države znači lošiju reputaciju i strože kontrole u transakcijama sa EU.

Savet ministara finansija EU je takođe sa sive liste uklonio i Albaniju, Švajcarsku, Kostariku i Mauricijus. Sa crne liste uklonjeni su Ujedinjeni Arapski Emirati, dok su Maršalska ostrva prebačena sa crne na sivu listu. Na crnoj listi su ostale Američka Samoa, Belize, Fidži, Guam, Oman, Samoa, Trinidad i Tobago, Vanuatu i Američka Devičanska ostrva.

MAC su zajednički su razvili OECD i Savet Evrope 1988. godine, a Protokolom je izmenjena 2010. Konvencija je najcelovitiji multilateralni instrument koji je dostupan za sve oblike poreskih obaveza – saradnja u borbi protiv utaje i izbegavanja poreza. Konvencija olakšava međunarodnu saradnju radi boljeg rada nacionalnih poreskih zakona, poštujući osnovna prava poreskih obveznika. Omogućava sve moguće oblike administrativne saradnje između država u proceni i naplati poreza. Ova saradnja kreće se od razmene informacija, uključujući i automatsku razmenu, do povraćaja inostranih poreskih potraživanja.

Izmene Zakona o privrednim društvima

Ministarstvo privrede je pripremilo nacrt Zakona o izmenama i dopunama zakona o privrednim društvima za koji je predviđeno da se javna rasprava sprovede u periodu 10-29. oktobra.

Nacrtom se predviđa sledeće:

1. detaljno regulisanje tretmana sopstvenog udela (primena od 1.4.2020. godine)
2. mogućnost raspodele dobiti zaposlenima (član 270)
3. povećanje praga za nagrađivanje članova odbora direktora, odnosno izvršnog i nadzornog odbora sa 3% na 5% akcija u roku poslovne godine (član 282)

Kreston MDM BiznisInfo aplikacija

Kreston MDM BiznisInfo aplikacija za Android i IOS mobilne uređaje je lansirana. Možete da je preuzmete putem Play Store-a i App Store-a. Pogledajte video i upoznajte funkcionalnosti aplikacije.

Novi Zakon o računovodstvu

Usvojen je novi Zakon o računovodstvu. Više možete pročitati u našem tax alert.

Izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Između ostalih izmena, očekuje nas i izmena Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Najvažnija očekivana izmena tiče se dodatnog izveštavanja u vezi poslovanja u okviru međunarodnih grupa, a koji je već implementiran u skoro svim zemljama Evrope. Izveštaj je predviđen u okviru usklađivanja sa BEPS Akcionim planom. Prema BEPS Akcionom planu 13, sva velika multinacionalna preduzeća (MNE) dužna su da pripreme izveštaj po državama (Country-by-country report) sa zbirnim podacima o globalnoj alokaciji prihoda, dobiti, plaćenih poreza i ekonomskih aktivnosti među poreskim jurisdikcijama u kojima posluju. Ovaj izveštaj se dostavlja poreskim upravama u ovim jurisdikcijama, za procenu BEPS rizika u MNE u kojima je identifikovan visok nivo transfernih cena.

Zakon definiše međunarodnu grupu povezanih pravnih lica kao grupu lica koja su međusobno povezana po osnovu vlasništva ili kontrole u smislu MRS, odnosno MSFI, i čiji je ukupni konsolidovani prihod, iskazan u konsolidovanim finansijskim izveštajima za period koji prethodi periodu za koji postoji obaveza izveštavanja, najmanje 750 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan usvajanja konsolidovanih finansijskih izveštaja, i

  • čija jedna ili više članica ima obavezu da sastavlja, prikazuje, dostavlja i obelodanjuje konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa MRS, odnosno MSFI, ili bi tu obavezu imala kada bi bila pravno lice čijim akcijama se trguje na regulisanom tržištu u Republici ili izvan Republike, i
  • u kojoj je najmanje jedno pravno lice rezident druge poreske jurisdikcije u odnosu na ostale članice međunarodne grupe, ili je najmanje jedno pravno lice rezident jedne poreske jurisdikcije a podleže oporezivanju u drugoj poreskoj jurisdikciji po osnovu poslovanja preko stalne poslovne jedinice.

CbC report će se podnositi najkasnije u roku od 12 meseci od isteka poslovne godine za koju se dostavlja godišnji izveštaj, a ministar finansija, oslanjajući se na izvore vezane za dobru praksu u vezi sa izveštavanjem o kontrolisanim transakcijama OECD, bliže će da uredi uslove i način podnošenja godišnjeg izveštaja. Prva primena ovog zahteva je za poreski period koji počinje u 2020. Godini.

Osim ove izmene najavljena je izmena u vezi kapitalnog dobitka, odnosno gubitka investicionih fondova, kao i da se poreskom obvezniku – banci priznaje pravo na poreski kredit u iznosu od 2% preostalog duga utvrđenog u skladu sa Zakonom o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.

Izmene Zakona o poreskom postupku i administraciji

Objavljen je i Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kojim se između ostalog:

  • detaljnije uređuje veza sa Zakonom o stečaju,
  • uvodi se akt kojim će da se uređuje postupak, način, rokovi sadržaj i oblik projave kojom će poreski obveznik da prijavljuje poslovni prostor i prostorije, a koji će doneti ministar, na predlog direktora Poreske uprave,
  • da se ne može dodeliti PIB preduzetniku koji ima dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti u drugim privrednim subjektima u kojima je istovremeno osnivač sa udelom većim od 5%,
  • banka postaje dužna da na zahtev Poreske uprave dostavi podatke o računima poreskih obveznika,
  • detaljnije se reguliše dostavljanje poreskog akta,
  • uređuje se da poslove vođenja jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija preuzima Poreska uprava, najkasnije do 1.1.2021. godine.

Najavljene mere smanjenja poreskog opterećenja zarada

Kroz najavljene izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana biće predloženo povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 15.300 RSD na 16.300 RSD.

Takođe, planiranim izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predviđa se smanjenje ukupne stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 26% na 25,5% (i to smanjenje doprinosa na teret poslodavca plaćao sa 12% na 11,5%).

Najavljeni su i podsticaji za državljane koji nisu boravili u Srbiji u protekle dve godine, a kojima se umanjuje osnovica za obračun poreza i doprinosa u visini od 70% u narednih pet godina, ukoliko se vrate i zaposle u Srbiji.

Takođe, predviđa se da će od 1.1.2020. godine poslodavci koji budu povećavali broj zaposlenih i zapošljavali lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. biti oslobođeni plaćanja 70% poreza na zarade i doprinosa za PIO za ta lica tokom 2020. godine, odnosno 65% u toku 2021. i 60% u toku 2022. godine.