NAJNIŽA I NAJVIŠA OSNOVICA ZA OBRAČUN I PLAĆANJE DOPRINOSA

/in /by

Najniža i najviša osnovica doprinosa se određuju jednom godišnje na osnovu prosečne mesečne zarade isplaćene u periodu od oktobra prethodne godine do septembra tekuće godine.

Iznosi najniže i najviše osnovice doprinosa za 2022. godinu računaju se na osnovu objavljenog podatka o prosečnoj zaradi u Srbiji isplaćenoj za period oktobra 2020. do septembra 2021. godine, koja je iznosila 88.228 din. („Službeni glasnik RS“, broj 112/2021 od 26.11.2020. godine).

Iznosi najniže i najviše osnovice doprinosa za 2022. godinu objavljeni su u „Službenom glasniku RS“, broj 127/2021 od 24.12.2021. godine.

Najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2022. iznosi 30.880 din. Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, u skladu sa članom 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene, odnosno ostvarene u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca oktobra u tekućoj godini, za koji period su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Najviša mesečna osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2022. iznosi 441.140 din.  Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa, u skladu sa članom 42. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene, odnosno ostvarene u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca oktobra u tekućoj godini, za koji period su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2022. iznosi 5.293.680 din. Prema članu 43. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje najvišu godišnju osnovicu doprinosa čini zbir iznosa 12 mesečnih najviših osnovica.

Period primene novih osnovica doprinosa je od 1.1.2022. do 31.12.2022.godine.

IZMENE I DOPUNE PRAVILNIKA O PDV U VEZI SA IZDAVANJEM RAČUNA

/in /by

U „Službenom glasniku RS“, broj 127 od 24.12.2021. godine objavljen je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o porezu na dodatu vrednost.

Izmene i dopune Pravilnika izvršene su zbog usaglašavanja sa propisima iz oblasti fiskalizacije i elektronskog fakturisanja koje se tiču izdavanja računa.

Izmene i dopune Pravilnika stupaju na snagu 25.12.2021. godine.

Najvažnije izmene i dopune tiču se sledećeg:

– Novi obavezan elemenat avansnog računa je datum prijema avansa

– Fiskalni račun koji sadrži podatak o PIBu primaoca fiskalnog računa smatra se računom izdatim u skladu sa ZPDV i može da služi kao osnov za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza

– Elektronski račun koji se izdaje kroz sistem elektronskih faktura smatra se računom u smislu ZPDV, iako ne sadrži podatak o mestu izdavanja

– Računom koji se izdaje inostranom putniku za potrebe povraćaja PDV za promet dobara koja otprema u inostranstvo u ličnom prtljagu koji nosi sa sobom za nekomercijalne svrhe, smatra se i fiskalni račun izdat u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji

– Za refakciju PDV diplomatskim i konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama izdaje se fiskalni račun na kom je iskazan PIB nosioca prava

Detaljna objašnjenja izmena i dopuna Pravilnika o PDV:

Link: Tax Alert

TROŠKOVI PO OSNOVU NAKNADA ZARADA SE NE PRIZNAJU U DVOSTRUKO UVEĆANOM IZNOSU KAO TROŠKOVI ZARADA ZAPOSLENIH KOJI SU ANGAŽOVANI NA POSLOVIMA ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA

/in /by

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-1157/2021-04 od 1.12.2021. god.)

Saglasno sa odredbom člana 22g stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20 i 118/21 – u daljem tekstu: Zakon), kao rashod u poreskom bilansu obveznika mogu se priznati, u dvostruko uvećanom iznosu, troškovi koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem koje obveznik obavlja u Republici.

U smislu stava 1. ovog člana, istraživanjem se smatra originalno ili planirano istraživanje preduzeto u cilju sticanja novog naučnog ili tehničkog znanja i razumevanja, a razvojem primena rezultata istraživanja ili primena drugog naučnog dostignuća ili dizajna proizvodnje novih značajno poboljšanih materijala, uređaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korišćenju (član 22g stav 2. Zakona).

Pravilnikom o uslovima i načinu ostvarivanja prava na priznavanje troškova koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem u poreskom bilansu u dvostruko uvećanom iznosu („Službeni glasnik RS“, br. 50/19 – u daljem tekstu: Pravilnik), bliže se uređuje šta se smatra troškovima koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem koje obveznik obavlja u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika), kao i uslovi i način ostvarivanja prava na njihovo priznavanje kao rashoda u poreskom bilansu u dvostruko uvećanom iznosu, u skladu sa odredbama člana 22g stav 1. Zakona.

Prema članu 2. stav 1. tačka 1) Pravilnika, troškovima koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem iz člana 1. ovog pravilnika (u daljem tekstu: troškovi istraživanja i razvoja), smatraju se naročito troškovi zarada zaposlenih koji su angažovani na poslovima istraživanja i razvoja.

U skladu sa članom 2. stav 2. Pravilnika, troškovi iz stava 1. tačka 1) ovog člana obuhvataju:

1) aktivnosti sprovođenja projekta koje podrazumevaju aktivnosti zaposlenih koji su neposredno uključeni u identifikovanje i rešavanje odgovarajućih tehničkih problema povezanih sa konkretnim projektom (zaposleni koji su angažovani na poslovima razvoja novog proizvodnog sistema i/ili proizvoda, razvoja novih računarskih kola, formulisanja novih hemijskih jedinjenja, razvoja sistema za rešavanje problema zagađenja zemljišta i životne sredine, procenjivanja karakteristika zemljišta, sprovođenja laboratorijskih eksperimenata, razvoja softverskih rešenja, razvoja sistema za upravljanje otpadnim vodama, razvoja novih materijala i sl.);

2) aktivnosti povezane sa direktnim nadzorom sprovođenja projekta koje podrazumevaju aktivnosti povezane sa neposrednim upravljanjem i nadzorom projekta, kao što su: prisustvovanje sastancima na kojima se raspravlja o tehničkim aspektima projekta, predloženim konceptima i alternativama kao i mogućim rešenjima i rezultatima; direktno sastajanje sa zaposlenima koji su uključeni u rešavanje konkretnog tehničkog problema, planiranje projekta, procena predloženih rešenja u domenu dizajna i procesa, upravljanje procesom razvoja, pružanje povratnih informacija višim nivoima rukovodstva u vezi sa aktivnostima na konkretnom projektu, i sl; pod ovim aktivnostima se ne podrazumevaju aktivnosti upravljanja koje nisu povezane sa neposrednim upravljanjem i nadzorom projekta;

3) aktivnosti podrške u vezi sa projektom koje podrazumevaju sve one aktivnosti koje direktno podržavaju zaposlene koji su angažovani na sprovođenju i direktnom nadzoru projekta, kao što su: podešavanje opreme koja se koristi u svrhe istraživanja; upotreba mašina u svrhu proizvodnje prototipskih komponenata; asistiranje inženjerima prilikom isprobavanja novih proizvodnih procesa; pružanje povratne informacije o tehničkim karakteristikama proizvoda od strane linijskog rukovodioca proizvodnje; pružanje konceptualnih rešenja ili tehničkih informacija od strane prodajnog osoblja; izrada izveštaja od strane službenika; čišćenje nakon testiranja nekog eksperimentalnog procesa, odnosno održavanje prostorija u kojima se sprovode aktivnosti istraživanja i razvoja; kontrola kvaliteta u cilju testiranja novog proizvoda, materijala, procesa, softvera, i sl; istraživanje tržišta od strane zaposlenih u nabavci u cilju pronalaženja kanala nabavke materijala koji će se koristiti u novom proizvodnom procesu ili pri proizvodnji novog proizvoda, i sl.

Prema članu 5. stav 1. tačka 2) Pravilnika, obveznik koji ostvaruje pravo na priznavanje troškova istraživanja i razvoja u skladu sa ovim pravilnikom, dužan je da za svaki pojedinačni projekat uz poreski bilans priloži evidenciju o vremenu koje je svaki od zaposlenih proveo radeći na određenom projektu.

U smislu Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje) zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Saglasno navedenom, a imajući u vidu da se pod troškovima koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem podrazumevaju troškovi zarada zaposlenih koji obavljaju poslove navedene u članu 2. stav 2. Pravilnika, smatramo da se troškovi (evidentirani u poslovnim knjigama obveznika) po osnovu naknada zarada zaposlenima, koji se u skladu sa propisima o radu isplaćuju u slučaju privremene sprečenosti za rad, porodiljskog odsustva, plaćenog odsustva, vojne vežbe i dr., ne mogu priznati u dvostruko uvećanom iznosu, u skladu sa odredbama Zakona i Pravilnika.

PROSEČNA ZARADA PO ZAPOSLENOM ZA OKTOBAR 2021.

/in /by

Prosečna zarada (bruto) obračunata za oktobar 2021. godine iznosila je 91.132 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 66.048 dinara.

Prosečna zarada (bruto) obračunata za oktobar 2021. godine iznosila je 91 132 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 66 048 dinara.

Rast bruto zarada u periodu januar–oktobar 2021. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 8,7% nominalno, odnosno 5,1% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 8,9% nominalno i za 5,3% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za oktobar 2021. godine nominalno je veća za 9,7%, a realno za 2,9%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 9,9%, odnosno za 3,1% realno.

Medijalna neto zarada za oktobar 2021. godine iznosila je 50 000 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. 

IZVOR: Republički zavod za statistiku

NERADNI DANI ZA NOVU GODINU I BOŽIĆ

/in /by

U skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (Sl. glasnik Republike Srbije“, br. 43/01, 101/07 i 92/11), neradni dani za Novu godinu i Božić su:

1, 2. i 3*. januar (subota-ponedeljak) – Nova godina

7. januar (petak) – Božić

* Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana (član 3a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji).

GODIŠNJI POPIS IMOVINE I OBAVEZA SA STANJEM NA DAN 31. DECEMBRA 2021. GODINE

/in /by

Obaveza i način sprovođenja popisa regulisani su Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 73/2019 i 44/2021 – dr. zakon) i Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. glasnik RS“, br. 89/2020).

  • Krajnji rok za predaju Izveštaja o redovnom popisu za 2021. godinu na usvajanje je 30. januar 2022. godine
  • Krajnji rok za donošenje Odluke o usvajanju Izveštaja o izvršenom redovnom popisu za 2021. godinu je 30. januar 2022. godine
  • Obračun PDV na utvrđene manjkove vrši se u obračunu PDV za mesec januar 2022. godine

Članom 20.  Zakona o računovodstvu  uređena je obaveza vršenja popisa. Pravna lica i preduzetnici su dužni da pre sprovođenja godišnjeg popisa izvrše usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom. 

Ukoliko pravno lice ne popiše imovinu i obaveze u skladu sa čl. 20. i 21. Zakona o računovodstvu, novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice i od 20.000 do 150.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu (član 57. Zakona o računovodstvu).

U skladu sa članom 4. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, za organizaciju i pravilnost popisa odgovoran je zakonski zastupnik pravnog lica. Pravno lice, odnosno preduzetnik, u skladu sa opštim aktom, obrazuje potreban broj stalnih ili povremenih komisija za popis imovine i obaveza, određuje dan na koji se popis vrši i period u kome će komisije vršiti popis, vreme za popis i rokove dostavljanja izveštaja o izvršenom popisu nadležnom organu pravnog lica, odnosno preduzetniku.

Prema članu 22. Zakona o računovodstvu, pravna lica i preduzetnici su obavezni da pre sastavljanja finansijskih izveštaja usaglase međusobna potraživanja i obaveze, što se dokazuje odgovarajućom ispravom – u praksi najčešće obrazac IOS (Izvod otvorenih stavki).

Sva pravna lica i preduzetnici koji sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje dužni su da u tom izveštaju u vezi sa neusaglašenim potraživanjima i obavezama obelodane:

1) broj i ukupan iznos neusaglašenih potraživanja i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu potraživanja; i

2) broj i ukupan iznos neusaglašenih obaveza i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu obaveza. Ukoliko pravna lica ne izvrše obelodanjivanja u skladu sa ovim zakonom, biće obavezni da plate novčane kazne jednake kaznama predviđenim za neispunjavanje obaveze iniciranja usaglašavanja stanja od strane poverioca.

U slučaju da poverilac ne ispuni svoju obavezu i ne dostavi dužniku stanje neplaćenih računa i ako ne obelodani u Napomenama uz finansijske izveštaje neusaglašena potraživanja i obaveze, predviđena je novčana kazna od 100.000 do 3.000.000 dinara za pravno lice, od 20.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno od 100.000 do 500.000 za preduzetnika (član 57. Zakona o računovodstvu).

NAJAVLJENO PRODUŽENJE ROKA ZA PRIMENU SISTEMA E-FAKTURA – POČETAK PRIMENE BIĆE ODLOŽEN ZA 1. MAJ 2022. GODINE

/in /by

Ministar finansija je na skupu „Primena sistema elektronskih faktura“ najavio da će do kraja godine biti izmenjen Zakon o elektronskom fakturisanju i da će biti dat prelazni rok za prilagođavanje sistemu e-faktura do kraja aprila 2022. godine. 
To znači da će početak primene Zakona o elektronskom fakturisanju za subjekte javnog sektora i za subjekte privatnog sektora koji izdaju fakture subjektima javnog sektora, umesto 1. januara 2022. godine, biti odložen za 1. maj 2022. godine.

Ostali rokovi iz Zakona o elektronskom fakturisanju neće se menjati.
Dakle, prvo se primenjuje obaveza subjekta javnog sektora da primi i čuva elektronske fakture i da izdaje elektronske fakture drugom subjektu javnog sektora, i to će se primenjivati od 1. maja 2022. godine, umesto od 1. januara, baš kao i obaveza subjekta privatnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora.

Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora, primenjivaće se od 1. jula 2022. godine, kao što je i bilo planirano. Takođe, obaveze izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora nastupaju od 1. januara 2023. godine.

Demo verzija (okruženje) sistema eFaktura dostupna je na sajtu e-faktura