Archive for month: jul, 2019

Vlada Republike Srbije saopštila je da Srbija, usvajanjem novog Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019) i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019) u parlamentu, postaje zemlja u kojoj se elektronska trgovina odvija u skladu sa najnaprednijim modelima koji su trenutno dostupni u svetu.

Uvedeni su novi poslovni modeli kao što su elektronska prodavnica, elektronska platforma i dropšiping (dropshipping).

Ove izmene će omogućiti našoj privredi da lakše plasira svoje proizvode ne samo u Srbiji, nego i na globalnom tržištu.

Srbija postaje deo grupe zemalja koje prepoznaju digitalnu ekonomiju kao jedan od glavnih pokretača razvoja celokupne privrede.

Novi zakoni prepoznaju značaj elektronske trgovine, koja je sada definisana kao poseban oblik trgovine.

Otklonjene su nepreciznosti i nedoumice u vezi sa prodavnicama i platformama koje prodaju globalno i ne poznaju geografske granice.

Kako bi se povećala pravna sigurnost i odgovorilo na izazove koje sa sobom donosi elektronska trgovina, prvi put će biti omogućena primena instituta prikrivene kupovine (mystery shopper), koja će značajno poboljšati bezbednost potrošača prilikom internet kupovine.

Rešeno je jedno od ključnih pitanja – mogućnost isticanja cena u stranoj valuti kada je reč o prodaji usmerenoj ka globalnom tržištu, čime je prevaziđen problem sa kojim se do sada ograničavao plasman robe iz Srbije na globalnom tržištu.

Ubuduće će biti omogućeno da kompletna dokumentacija o elektronskoj trgovini bude u digitalnom obliku, što je u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 94/2017).

Ove izmene nastavak su reforme domaćeg zakonodavstva sa ciljem poboljšanja poslovnog ambijenta, na čemu će Vlada Republike Srbije nastaviti da insistira.

Izvor: www.srbija.gov.rs

U Službenom glasniku RS, broj 50/2019 objavljeni su novi pravilnici iz oblasti poreskih propisa.

Iz oblasti poreza na dobit pravnih lica objavljeni su sledeći pravilnici:

• Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na priznavanje troškova koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem u poreskom bilansu u dvostruko uvećanom iznosu,
• Pravilnik o uslovima i načinu izuzimanja kvalifikovanih prihoda iz osnovice poreza na dobit pravnih lica,
• Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na poreski kredit za ulaganje u kapital novoosnovanog privrednog društva koje obavlja inovacionu delatnost.

Iz oblasti poreza na dohodak građana:

• Pravilnik o ostvarivanju prava na poresko oslobođenje za primanja zaposlenog po osnovu sopstvenih akcija koje stekne bez naknade ili po povlašćenoj ceni,
• Pravilnik o ostvarivanju prava na poresko oslobođenje po osnovu organizovanja rekreacije, sportskih događaja i aktivnosti za zaposlene.

Novi pravilnici stupaju na snagu 20. jula 2019. godine.

Od 01. 07. 2019. stupila je na snagu organizaciona transformacija Poreske uprave Republike Srbije. U skladu sa Programom transformacije Poreske uprave, broj organizacionih jedinica na teritoriji Srbije, avgusta 2017. godine, smanjen je sa 178 na 78. Naredni korak je bio dalje ukrupnjavanje organizacionih jedinica Poreske uprave – sa postojećih 78 na 37 filijala, koji je stupio na snagu 01.07.19.

Spisak novih organizacionih jedinica Poreske uprave Republike Srbije obveznici mogu naći na sajtu Poreske uprave.

http://www.purs.gov.rs/biro-za-informisanje/novosti/5739/-nova-organizaciona-struktura-poreske-uprave-.html

Poreska uprava je imala u vidu potrebe građana u delu poreskih oblika kao što su porez na prenos apsolutnih prava za motorna vozila i nepokretnosti, porez na nasleđe i poklon, porez na držanje, nošenje i upotrebu dobara. Upravo zbog toga, formiran je Sektor za izdvojene aktivnosti koji ima organizacione delove na broju lokacija širom Republike Srbije, u kojima poreski obveznici mogu da podnesu poreske prijave i u papirnom obliku. Fizičkim licima je omogućeno da poreske prijave podnose i elektronski i u papirnom obliku u svim organizacionim delovima Poreske uprave – kao i do sada.

Takođe, i ubuduće će ostati otvorene pisarnice, putem kojih će građani moći da ostvare kontakt sa Upravom.

Izvor: Sajt PU

Konsolidovani finansijski izveštaj je finansijski izveštaj u kome se prikazuje finansijski položaj ekonomske celine koju čine matično pravno lice i sva zavisna pravna lica u zemlji i inostranstvu, tako da je svrha sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja prikazivanje stanja i zarađivačke sposobnosti grupe povezanih pravnih lica kao jedne ekonomske celine. Pojedinačni finansijski izveštaji pravnih lica koja se konsoliduju, sastavljaju se u skladu sa istim računovodstvenim politikama, zatim se vrši sabiranje, a potom neutralisanje efekata svih međusobnih transakcija kako bi u konsolidovanim finansijskim izveštajima bili iskazani samo odnosi sa pravnim licima van grupe koja se konsoliduje.

Osnovni principi i procedure za pripremu i prezentaciju konsolidovanih finansijskih izveštaja definisani su u MSFI 10 – Konsolidovani finansijski izveštaji.

Konsolidovane finansijske izveštaje su obavezna da sastavljaju pravna lica koja imaju kontrolu nad jednim ili više pravnih lica. Definisano je da kontrola postoji kada pravno lice poseduje, direktno ili indirektno, preko zavisnih pravnih lica, više od polovine kapitala, odnosno glasačkih prava u pravnom licu u koje je investiralo.

Kontrola postoji čak i kada je matično pravno lice ima polovinu ili manje prava glasa, ako ima:

• moć nad više od polovine glasačkih prava na osnovu sporazuma sa ostalim investitorima
• moć upravljanja finansijskim i poslovnim politikama pravnog lica na osnovu statuta ili sporazuma
• moć imenovanja ili opoziva većine članova upravnog odbora ili odgovarajućeg upravljačkog tela, a kontrolu nad entitetom ima taj odbor ili telo
• moć većinskog glasanja na sastancima upravnog odbora ili odgovarajućeg upravljačkog tela, a kontrolu nad entitetom ima taj odbor ili telo.

Indirektna kontrola postoji kada matično pravno lice poseduje direktnu kontrolu nad zavisnim pravnim licem, a to zavisno pravno lice poseduje kontrolu nad drugim pravnim licem. Time se omogućava matičnom pravnom licu da preko zavisnog pravnog lica utiče na donošenje poslovnih odluka i kontroliše sprovođenje tih odluka u drugom zavisnom pravnom licu.

Pravno lice ima moć nad pravnim licem u koje je investiralo kada poseduje prava koja mu daju sposobnost da usmerava aktivnosti koje značajno utiču na prinose pravnog lica u koje je investirano.

Zakon o računovodstvu, propisuje dva izuzetka od obaveze sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja:

• ukoliko vrednosti imovine i poslovnog prihoda matičnog i zavisnih pravnih lica, ne računajući međusobna učešća, potraživanja i obaveze, međusobne rezultate i međusobne poslovne prihode i rashode matičnog i zavisnih pravnih lica, u zbiru ne prelaze polovinu kriterijuma razvrstavanja za malo pravno lice, matično pravno lice nije obavezno da sastavlja, dostavlja i obelodanjuje konsolidovane finansijske izveštaje (poslovni prihod veći od 4,4 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti i prosečna vrednost poslovne imovine veća od 2,2 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti). Ovaj izuzetak se ne odnosi na matična pravna lica koja su javna društva u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.
• Matično pravno lice, koje je istovremeno zavisno u višoj ekonomskoj celini, nije dužno da sastavlja konsolidovane godišnje finansijske izveštaje, osim ako njegovo matično pravno lice ima sedište u inostranstvu

Revizija konsolidovanih finansijskih izveštaja predstavlja statutarnu (obaveznu) reviziju i u obavezi su da je vrše sva matična pravna lica koja u skladu sa zakonom sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje. Rok za dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2018. godinu APR-u je 31.07.2019. godine