Prvi softver za onlajn računovodstvo dostupan preduzetnicima u Srbiji

U decembru 2016. godine, naša kompanija je prva u Srbiji potpisala ugovor o partnerstvu sa softverskom kompanijom Xero za korišćenje novog softvera za onlajn računovodstvo – REGULUS. Zahvaljujući ovom softveru, preduzetnici u Srbiji će od sada biti u mogućnosti da imaju stalan pristup svojim računovodstvenim evidencijama, bilo gde i bilo kada, što predstavlja veliku i značajnu inovaciju u načinu njihovog poslovanja.

REGULUS je softver u potpunosti prilagođen korisnicima kako bi brzo, lako i jednostavno pristupili svojim računovodstvenim podacima. Jednostavnim pristupom putem lozinke, svi korisnici će na jednom mestu moći da prate trenutno stanje na računu, obaveze i potraživanja koja dospevaju u narednom periodu i sl.

„Imajući u vidu činjenicu da je u današnjem vremenu stalna dostupnost podataka imperativ u poslovanju, čast mi je da naša kompanija prva ima mogućnost da preduzetnicima u Srbiji to i ponudi. REGULUS predstavlja inovativni iskorak u dosadašnjem načinu poslovanja i rešenje koje će u velikoj meri olakšati i pojednostaviti svakodnevni posao uz garantovanu sigurnost i zaštitu, ali i uštedu vremena“, ističe direktor Kreston MDM Jelena Mihić Munjić.

Dodatna olakšica je da se ovom programu može pristupiti kako sa kompjutera, tako i sa mobilnog aparata ili tableta. REGULUS, uz kompletan paket usluga koji dolazi sa njim, u potpunosti pojednostavljuje i proces komunikacije sa knjigovođom, kome se računi sada mogu slati skenirani ili fotografisani mobilnim telefonom.

Reč je o programu novozelandske kompanije Xero, koja se bavi izradom knjigovodstvenih softvera za mala i srednja preduzeća, a koji se koriste u preko 180 zemalja sveta. Kompanija Xero od 2015. zauzima prvo mesto na Forbsovoj listi Innovative Growth Companies.

Pored toga što omogućava uvid u poslovne podatke korisnika u bilo kom trenutku, velike prednosti REGULUS-a su i automatsko ažuriranje programa, kao i opcija elektronskog razmenjivanja i čuvanja poslovne dokumentacije, što direktno pojednostavljuje komunikaciju sa korisnicima na daljinu.

Okončano 95% zahteva za elektronske građevinske dozvole

U toku 2016 godine, nakon uspostavljanja Centralne evidencije objedinjenih procedura izdavanja elektronskih građevinskih dozvola, preko informacionog sistema koji vodi Agencija za privredne registre u koordinaciji sa resornim Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, primljeno je 63.336 zahteva za izdavanje elektronskih graževinskih dozvola.

Od ukupnog broja podnetih zahteva, 95 % je već okončano, s tim što je od ukupnog broja okončanih procedura čak 69 % zahteva rešeno pozitivno.

APR ističe da broj pozitivno rešenih zahteva potvrđuje da je sistem za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola u potpunosti prihvaćen i funkcioniše u državnim službama i institucijama, kao i među korisnicima.

Članarine PKS za 2017. godinu

Objavljena je Odluka o visini, načinu i rokovima plaćanja jedinstvene članarine i finansiranju Privredne komore Srbije u 2017. godini (“Službeni glasnik RS”, broj 101 od 16.12.2016. godine).

Članarine PKS za 2017. godinu će se obračunavati na osnovu podataka o poslovnim prihodima iz godišnjeg finansijskog izveštaja za 2015. godinu (na osnovu podataka iz godišnjeg finansijskog izveštaja koji je član Komore predao Agenciji za privredne registre, za godinu koja prethodi godini u kojoj je doneta ova odluka):

  1. za pravna lica sa poslovnim prihodom od 20 do 300 miliona dinara – 300 dinara mesečno (3.600 dinara godišnje);
  2. za pravna lica sa poslovnim prihodom od 300 do 600 miliona dinara – 600 dinara mesečno (7.200 dinara godišnje);
  3. za pravna lica sa poslovnim prihodom od 600 miliona do 1 milijarde dinara – 20.000 dinara mesečno(240.000 dinara godišnje);
  4. za pravna lica sa poslovnim prihodom od 1 do 2,5 milijarde dinara – 80.000 dinara mesečno (960.000 dinara godišnje) i
  5. za pravna lica sa poslovnim prihodom preko 2,5 milijarde dinara – 185.000 dinara mesečno (2,2 miliona dinara godišnje).

Pravna lica sa poslovnim prihodom do 20 miliona dinara ne plaćaju članarinu za 2017. godinu. Ogranci i predstavništva stranih privrednih društava i stranih pravnih lica nisu dužni da plaćaju članarinu. Novoosnovani privredni subjekti ne plaćaju članarinu godinu dana od dana osnivanja.

Ostali članovi Komore (opšta udruženja preduzetnika, zadružni savezi, udruženja, društva, organizacije…) plaćaju članarinu u iznosu od 1.000 dinara mesečno. Članstvo za opšta udruženja preduzetnika i zadružne saveze je obavezno, dok za ostale (udruženja, društva, organizacije itd.) članstvo nije obavezno.

Preduzetnici mogu biti članovi Komore preko opštih udruženja preduzetnika koja su kolektivni članovi Privredne komore Srbije. Znači, preduzetnici ne plaćaju članarinu PKS već su članovi Komore preko članstva u nekom od udruženja preduzetnika koje je član Komore. Izuzetak su preduzetnici koji su članovi granskih udruženja Komore, za njih važe iste članarine kao za pravna lica.

Članarina se uplaćuje na sledeći način:

  • mesečno, za prethodni mesec
  • uz isplatu zarade zaposlenima
  • na tekući račun Privredne komore Srbije broj 205-2238-67 kod Komercijalne banke
  • šifra plaćanja : 290
  • poziv na broj: PIB uplatioca

Članovi Komore mogu biti oslobođeni obaveze plaćanja članarine, pod uslovom da dostave pravnosnažno rešenje o otvaranju stečajnog postupka i pisani zahtev za oslobađanje od plaćanja članarine, potpisan od strane osobe ovlašćene za zastupanje (stečajnog upravnika). Odluku iz stava 1. ovog člana donosi nadležni organ Komore.

Nadzor obračuna i naplate članarine sprovodi Komisija komore koja ima pet članova (dva predstavnika članova Komore i po jedan predstavnik Poreske uprave, Ministarstva privrede i Saveza računovođa Srbije).

Primena: od 1. januara 2017. godine,

Prema tome, prvo plaćanje članarine za 2017. godinu treba izvršiti prilikom isplate zarade za januar 2017. godine.

IZMENJENA UREDBA O INVESTICIJAMA

Novom Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija spuštena je granica za dobijanje državne pomoći sa 150.000 EUR ulaganja na 100.000 EUR, uz obavezu zapošljavanja najmanje 10 ljudi. Uredba je stupila na snagu krajem decembra 2016. godine.

Uredbom je definisano da će za svakog novog radnika država investitoru plaćati od 3.000 do 7.000 EUR, u zavisnosti od područja u koje se novac ulaže. Najveći iznos će moći da dobiju investitori koji pokrenu ili prošire posao u nerazvijenim krajevima Srbije.

Takođe, propisano je da će investitori moći od države da dobiju i pomoć za osnovna sredstva, i to od 10 do 30% od uloženog novca, uz uslov da pre toga obezbede 25% vrednosti ukupnog ulaganja iz sopstvenih izvora.

Predviđeno je i da se sredstva isplaćuju u ratama.

UKINUTI PRELEVMANI

Izmenom Odluke o određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine 29. decembra ukinuti su prelevmani za uvoz svinjetine, mleka i nekih mlečnih proizvoda iz EU, dok su prelevmani za žive svinje domaće vrste do 50 kilograma ukinute 31. decembra.

Prelevmani su uvedeni 2015. godine da bi se sprečili poremećaji na tržištu, imajući u vidu zabrane uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU u Rusiju, što je stvorilo viškove na tržištu EU. Uvozne takse za mleko iznosile su od 10 do 20 dinara po litru i za kiselo-mlečne proizvode od 10 do 30 dinara.

Ukidanje prelevmana uslovljeno je odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji ne predviđa povlašćen status domaćih proizvođača mleka.

Postavlja se pitanje koliko će domaća proizvodnja biti ugrožena nakon ove odluke, imajući u vidu da u okviru EU postoje razni vidovi subvencionisanja, koje Srbija ne može da isprati.