PRAVILNIK O OBLIKU, SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE O PDV I O OBLIKU I SADRŽINI PREGLEDA OBRAČUNA PDV

Novi pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja PDV i o obliku i sadržini pregleda obračuna PDV stupa na snagu 1. Januara 2018. godine.

Pravilnik se sastoji iz dva dela:

1.Oblik, sadržina i način vođenja evidencije o PDV

Poreski obveznik je dužan da vodi evidenciju koja obuhvata podatke o:

  • -prometu dobara i usluga
  • -računima
  • -ostalim podacima koji su od značaja za pravilno obračunavanje PDV

Evidencija se vodi kao opšta i kao posebne evidencije. Opšta evidencija se odnosi na podatke kod prometa dobara i usluga, u skladu sa članovima 5. do 13. Pravilnika. Posebne evidencije su ostale skoro nepromenjene, sa malim izmenama.

2.Oblik i sadržina pregleda obračuna PDV

Poreski obveznik je dužan da podnese uz poresku prijavu i pregled obračuna PDV. Poreski obveznik je dužan da podnese uz poresku prijavu i obrazac POPDV u elektronskoj formi.

Novi POPDV obrazac se sastoji iz 11 pojedinačnih tabela, od čega:

  • -jedna sadrži podatke o poreskom obvezniku
  • -devet tabela se kreiraju na osnovu opšte evidencije
  • -pet tabela su zbirne tabele iz kojih se uzimaju podaci priilikom popunjavanja poreske prijave

Ako se uz poresku prijavu ne popuni i POPDV obrazac, smatraće se da poreska prijava nijie podnešena.

Opšti zaključak je da se metodom vođenja evidencije PDV i popunjavanjem novog POPDV formulara značajno povećavaju zahtevi o informacijama koje treba pružiti poreskoj upravi. Shodno tome, to će zahtevati promene u računovodstvenom softveru kako bi se moglo popuniti svih 11 tabela novog POPDV formulara.

Pet promena koje će zadesiti finansijsku industriju u naredne dve godine

Tehnologija svakodnevno postaje značajan deo naših života, dok se način na koji upravljamo našim finansijama, plaćanjima i bankarstvom ubrzano prilagođava novim aplikacijama i sve zastupljenijem procesu automatizacije.

U članku koji je nedavno objavljen u magazinu Forbes, petoro članova Finansijskog veća ovog magazina (Forbes Finance Council) ukazalo je na promene koje će uticati na finansijsku industriju, u naredne dve godine.

Modernizacija banaka

Jedna velika transformacija odnosi se na bankarski sistem i primenu novih tehnologija, a sama ta promena će biti ogromna, previđa Džesika Ma (Jessica Mah), generalni direktor, suosnivač i kreator proizvoda u kompaniji inDinero. Ona je naglasila da će doći do promena u načinu na koji će se banke „ponašati“, kako će sve više postati virtuelne, te u činjenici da će se banke sve više specijalizovati i usmeravati svoje proizvode na tržišne niše.

Veštačka inteligencija

Ljudi danas žele instant rezultate. Na ovoj ideji je zasnovana Botkeeper, kompanija koja nudi automatsko knjigovodstvo i podršku svojim klijentima 24/7. Luj Balazni (Louie Balasny), direktor ove kompanije naglasio je: „Kako veštačka inteligencija napreduje, mogućnost obezbeđivanja usluga računovodstva u realnom vremenu, uz izveštavanje i grafikone koji su lako dostupni u svako doba, promeniće računovodstvenu industriju i tradicionalne prakse knjigovodstva.“

Male firme/preduzetnici će se zatvarati

Promene u finansijskoj industriji u velikoj meri će uticati na izvesne poslove, izjavio je Majkl Hsu (Michael Hsu), osnivač i generalni direktor kompanije DeepSky. Pre pet ili šest godina, industrija je promovisala ideju da svaki sertifikovani računovođa ili knjigovođa započne sopstvenu praksu. Prema njegovom mišljenju, ovo nije pravi put. Hsu predviđa da ćemo u naredne dve godine biti svedoci „velikog broja procesa konsolidacija i gašenja malih praksi“.

Kreatori aplikacija

Izvesno je da će u računovodstvenoj industriji rasti potreba za kreatorima aplikacija, navodi Mardžori Adams (Marjorie Adams), osnivač i generalni direktor konsultantske kuće Fourlane. Ona naglašava da „svako želi sopstvenu aplikaciju“, kao i da za mala i srednja preduzeća „postaje pogodnije da osmisle sopstvene sisteme“.

Povećanje automatizacije

Prema mišljenju Dejvida Erenberga (David Ehrenberg), generalnog direktora kompanije Early Growth Financial Services, potrošači će iskoristiti prednosti novih tehnologija ali samo ako na to budu pripremljeni. Erenberg stoga veruje da je edukacija ključna stvar za motivaciju ljudi da pređu na automatizaciju. „Primetna je sve veća upotreba automatizacije na nižim nivoima računovodstvenih funkcija, a ovaj trend će u narednih par godina u velikoj meri promeniti način na koji se obavljaju poslovi u računovodstvu“ naglasio je Erenberg.

Pet primera digitalnih promena identifikovanih u ovom članku već su uveliko deo naše stvarnosti i njihov uticaj na industriju konstantno će se povećavati. Kompanije moraju da budu pažljive i da razumeju realne potrebe svojih klijenata u budućnosti, kao i da se pomere sa procesa komplajansa i procesuiranja, te da se fokusiraju na računovodstvene usluge koje nose dodatnu vrednost. Novi „igrači“ uvek mogu da omoguće sprovođenje propisanih procedura, ali vrednost za klijente kao što su mala i srednja preduzeća dolazi iz iskustva koje su računovođe spremne da pruže pored svojih konsultantskih usluga – podrška razvoju profita, smanjenje poreza i čvrste strategije za povećanje vrednosti.

POSLOVNI BAROMETAR

Od januara do kraja novembra 2016. godine osnovano je 7.810 privrednih društava, tako da je broj novoosnovanih privrednih društava povećan za 3,88% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Istovremeno, iz privrednog registra je u toku 2016. godine izbrisano 2.091 privredno društvo. Na dan 31.12.2016. godine se u registru, u statusu „aktivan“, vodi 125.551 privredno društvo.

Posmatrano prema delatnostima, najviše je novoosnovanih privrednih društava koja su registrovana za sledeće delatnosti: Nespecijalizovana trgovina na veliko, Drumski prevoz tereta, Konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem. I kod obrisanih privrednih društava preovlađuju slične delatnosti.

Na osnovu analize uzorka kompanija koje zadovoljavaju bar jedan od tri sledeća kriterijuma: prihod preko 1 milion EUR, imovina preko 20 miliona EUR, broj zaposlenih preko 15, prikazan je pregled po delatnosti i veličini poslovnog prihoda u 2014. i 2015. godini za Srbiju i Hrvatsku.

srbija

Poslovni prihodi u Srbiji u 2015. i 2014. godini

hrvatska

Poslovni prihodi u Hrvatskoj u 2015. i 2014. godini

 

 

Prvi softver za onlajn računovodstvo dostupan preduzetnicima u Srbiji

U decembru 2016. godine, naša kompanija je prva u Srbiji potpisala ugovor o partnerstvu sa softverskom kompanijom Xero za korišćenje novog softvera za onlajn računovodstvo – REGULUS. Zahvaljujući ovom softveru, preduzetnici u Srbiji će od sada biti u mogućnosti da imaju stalan pristup svojim računovodstvenim evidencijama, bilo gde i bilo kada, što predstavlja veliku i značajnu inovaciju u načinu njihovog poslovanja.

REGULUS je softver u potpunosti prilagođen korisnicima kako bi brzo, lako i jednostavno pristupili svojim računovodstvenim podacima. Jednostavnim pristupom putem lozinke, svi korisnici će na jednom mestu moći da prate trenutno stanje na računu, obaveze i potraživanja koja dospevaju u narednom periodu i sl.

„Imajući u vidu činjenicu da je u današnjem vremenu stalna dostupnost podataka imperativ u poslovanju, čast mi je da naša kompanija prva ima mogućnost da preduzetnicima u Srbiji to i ponudi. REGULUS predstavlja inovativni iskorak u dosadašnjem načinu poslovanja i rešenje koje će u velikoj meri olakšati i pojednostaviti svakodnevni posao uz garantovanu sigurnost i zaštitu, ali i uštedu vremena“, ističe direktor Kreston MDM Jelena Mihić Munjić.

Dodatna olakšica je da se ovom programu može pristupiti kako sa kompjutera, tako i sa mobilnog aparata ili tableta. REGULUS, uz kompletan paket usluga koji dolazi sa njim, u potpunosti pojednostavljuje i proces komunikacije sa knjigovođom, kome se računi sada mogu slati skenirani ili fotografisani mobilnim telefonom.

Reč je o programu novozelandske kompanije Xero, koja se bavi izradom knjigovodstvenih softvera za mala i srednja preduzeća, a koji se koriste u preko 180 zemalja sveta. Kompanija Xero od 2015. zauzima prvo mesto na Forbsovoj listi Innovative Growth Companies.

Pored toga što omogućava uvid u poslovne podatke korisnika u bilo kom trenutku, velike prednosti REGULUS-a su i automatsko ažuriranje programa, kao i opcija elektronskog razmenjivanja i čuvanja poslovne dokumentacije, što direktno pojednostavljuje komunikaciju sa korisnicima na daljinu.

Okončano 95% zahteva za elektronske građevinske dozvole

U toku 2016 godine, nakon uspostavljanja Centralne evidencije objedinjenih procedura izdavanja elektronskih građevinskih dozvola, preko informacionog sistema koji vodi Agencija za privredne registre u koordinaciji sa resornim Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, primljeno je 63.336 zahteva za izdavanje elektronskih graževinskih dozvola.

Od ukupnog broja podnetih zahteva, 95 % je već okončano, s tim što je od ukupnog broja okončanih procedura čak 69 % zahteva rešeno pozitivno.

APR ističe da broj pozitivno rešenih zahteva potvrđuje da je sistem za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola u potpunosti prihvaćen i funkcioniše u državnim službama i institucijama, kao i među korisnicima.

Članarine PKS za 2017. godinu

Objavljena je Odluka o visini, načinu i rokovima plaćanja jedinstvene članarine i finansiranju Privredne komore Srbije u 2017. godini (“Službeni glasnik RS”, broj 101 od 16.12.2016. godine).

Članarine PKS za 2017. godinu će se obračunavati na osnovu podataka o poslovnim prihodima iz godišnjeg finansijskog izveštaja za 2015. godinu (na osnovu podataka iz godišnjeg finansijskog izveštaja koji je član Komore predao Agenciji za privredne registre, za godinu koja prethodi godini u kojoj je doneta ova odluka):

  1. za pravna lica sa poslovnim prihodom od 20 do 300 miliona dinara – 300 dinara mesečno (3.600 dinara godišnje);
  2. za pravna lica sa poslovnim prihodom od 300 do 600 miliona dinara – 600 dinara mesečno (7.200 dinara godišnje);
  3. za pravna lica sa poslovnim prihodom od 600 miliona do 1 milijarde dinara – 20.000 dinara mesečno(240.000 dinara godišnje);
  4. za pravna lica sa poslovnim prihodom od 1 do 2,5 milijarde dinara – 80.000 dinara mesečno (960.000 dinara godišnje) i
  5. za pravna lica sa poslovnim prihodom preko 2,5 milijarde dinara – 185.000 dinara mesečno (2,2 miliona dinara godišnje).

Pravna lica sa poslovnim prihodom do 20 miliona dinara ne plaćaju članarinu za 2017. godinu. Ogranci i predstavništva stranih privrednih društava i stranih pravnih lica nisu dužni da plaćaju članarinu. Novoosnovani privredni subjekti ne plaćaju članarinu godinu dana od dana osnivanja.

Ostali članovi Komore (opšta udruženja preduzetnika, zadružni savezi, udruženja, društva, organizacije…) plaćaju članarinu u iznosu od 1.000 dinara mesečno. Članstvo za opšta udruženja preduzetnika i zadružne saveze je obavezno, dok za ostale (udruženja, društva, organizacije itd.) članstvo nije obavezno.

Preduzetnici mogu biti članovi Komore preko opštih udruženja preduzetnika koja su kolektivni članovi Privredne komore Srbije. Znači, preduzetnici ne plaćaju članarinu PKS već su članovi Komore preko članstva u nekom od udruženja preduzetnika koje je član Komore. Izuzetak su preduzetnici koji su članovi granskih udruženja Komore, za njih važe iste članarine kao za pravna lica.

Članarina se uplaćuje na sledeći način:

  • mesečno, za prethodni mesec
  • uz isplatu zarade zaposlenima
  • na tekući račun Privredne komore Srbije broj 205-2238-67 kod Komercijalne banke
  • šifra plaćanja : 290
  • poziv na broj: PIB uplatioca

Članovi Komore mogu biti oslobođeni obaveze plaćanja članarine, pod uslovom da dostave pravnosnažno rešenje o otvaranju stečajnog postupka i pisani zahtev za oslobađanje od plaćanja članarine, potpisan od strane osobe ovlašćene za zastupanje (stečajnog upravnika). Odluku iz stava 1. ovog člana donosi nadležni organ Komore.

Nadzor obračuna i naplate članarine sprovodi Komisija komore koja ima pet članova (dva predstavnika članova Komore i po jedan predstavnik Poreske uprave, Ministarstva privrede i Saveza računovođa Srbije).

Primena: od 1. januara 2017. godine,

Prema tome, prvo plaćanje članarine za 2017. godinu treba izvršiti prilikom isplate zarade za januar 2017. godine.

IZMENJENA UREDBA O INVESTICIJAMA

Novom Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija spuštena je granica za dobijanje državne pomoći sa 150.000 EUR ulaganja na 100.000 EUR, uz obavezu zapošljavanja najmanje 10 ljudi. Uredba je stupila na snagu krajem decembra 2016. godine.

Uredbom je definisano da će za svakog novog radnika država investitoru plaćati od 3.000 do 7.000 EUR, u zavisnosti od područja u koje se novac ulaže. Najveći iznos će moći da dobiju investitori koji pokrenu ili prošire posao u nerazvijenim krajevima Srbije.

Takođe, propisano je da će investitori moći od države da dobiju i pomoć za osnovna sredstva, i to od 10 do 30% od uloženog novca, uz uslov da pre toga obezbede 25% vrednosti ukupnog ulaganja iz sopstvenih izvora.

Predviđeno je i da se sredstva isplaćuju u ratama.

UKINUTI PRELEVMANI

Izmenom Odluke o određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine 29. decembra ukinuti su prelevmani za uvoz svinjetine, mleka i nekih mlečnih proizvoda iz EU, dok su prelevmani za žive svinje domaće vrste do 50 kilograma ukinute 31. decembra.

Prelevmani su uvedeni 2015. godine da bi se sprečili poremećaji na tržištu, imajući u vidu zabrane uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU u Rusiju, što je stvorilo viškove na tržištu EU. Uvozne takse za mleko iznosile su od 10 do 20 dinara po litru i za kiselo-mlečne proizvode od 10 do 30 dinara.

Ukidanje prelevmana uslovljeno je odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji ne predviđa povlašćen status domaćih proizvođača mleka.

Postavlja se pitanje koliko će domaća proizvodnja biti ugrožena nakon ove odluke, imajući u vidu da u okviru EU postoje razni vidovi subvencionisanja, koje Srbija ne može da isprati.