Sporovi u vezi sa transfernim cenama postaju sve značajniji dok poreske vlasti širom sveta sve pažljivije analiziraju multinacionalna preduzeća (MNE) kako bi osigurale usklađenost sa principom „van dohvata ruke“.

Nekoliko poznatih slučajeva privuklo je pažnju u proteklih nekoliko godina, osvetljavajući složenost propisa i sprovođenja pravila o transfernim cenama. Ovaj pregled pokriva najuticajnije slučajeve, ističući ključne lekcije i implikacije za MNE i poreske vlasti.

Apple protiv Evropske komisije (2016–2020)

Jedan od najznačajnijih i medijski najšire pokrivenih slučajeva transfernih cena uključivao je Apple i Evropsku komisiju (EK). Godine 2016. EK je odlučila da je Apple primio nezakonitu državnu pomoć od Irske kroz povoljne poreske odluke, što mu je omogućilo da godinama plaća znatno niže poreze od drugih kompanija. EK je naredila Apple-u da vrati 13 milijardi evra neplaćenih poreza. Apple i Irska su osporili ovu odluku, a u julu 2020. Opšti sud Evropske unije poništio je odluku EK. Ovaj slučaj je naglasio intenzivnu kontrolu nad praksama premeštanja dobiti i izazove usklađivanja poreskih politika između različitih jurisdikcija.

Australija protiv Rio Tinto-a (2017–2022)

Spor između Rio Tinto-a i Australijske poreske uprave (ATO) uključivao je optužbe za premeštanje dobiti u njihov marketinški centar u Singapuru. Dana 20. jula 2022. Rio Tinto je pristao da plati gotovo milijardu dolara nakon ovih optužbi. Ovaj slučaj je naglasio značaj transparentnosti i potrebu da MNE osiguraju da su njihove unutarkompanijske cene usklađene sa ekonomskom realnošću. Rešenje je učvrstilo poverenje javnosti da čak i najveće kompanije snose odgovornost za svoje poreske obaveze.

Amazon protiv IRS-a (2017–2021)

Spor između Amazona i američke poreske službe (IRS) odnosio se na potcenjivanje vrednosti nematerijalne imovine prenete na njegovu podružnicu u Luksemburgu 2005. i 2006. godine, što je rezultiralo značajnim neplaćenim porezima u SAD-u. Godine 2017. američki Poreski sud je presudio u korist Amazona, navodeći da je procena IRS-a bila pogrešna i da je metodologija transfernih cena Amazona bila odgovarajuća. Ova odluka je bila značajna za tehnološku industriju, ilustrujući složenost vrednovanja nematerijalne imovine i važnost detaljne dokumentacije i usklađenosti sa pravilima transfernih cena.

Fiat Chrysler Finance Europe protiv Evropske komisije (2015–2022)

Fiat Chrysler Finance Europe suočio se sa istragom Evropske komisije zbog sporazuma o transfernim cenama odobrenog od strane Luksemburga. Komisija je zaključila 2015. godine da je Luksemburg pružio nezakonitu državnu pomoć nepravilnom primenom principa „van dohvata ruke“. Nakon više žalbi, Sud pravde Evropske unije (CJEU) je u novembru 2022. poništio odluku Komisije. Odluka Suda naglasila je važnost pridržavanja lokalnih propisa u pitanjima transfernih cena.

Francuska protiv McDonald’s France (2015–2022)

U junu 2022. McDonald’s je pristao da plati 1,25 milijardi evra francuskoj poreskoj upravi kako bi rešio spor u vezi sa svojim praksama transfernih cena. Kompanija je bila optužena za premeštanje dobiti u Luksemburg, Švajcarsku i Delaver, izbegavajući značajne poreske obaveze u Francuskoj. Ovo poravnanje je istaklo rizike s kojima se MNE suočavaju pri korišćenju agresivnih strategija premeštanja dobiti i važnost osiguravanja da aranžmani transfernih cena odražavaju ekonomsku suštinu.

HMRC protiv BlackRock-a (2012–2022)

Spor između HM Revenue and Customs (HMRC) i BlackRock-a odnosio se na unutarkompanijske zajmove povezane sa akvizicijom Barclays Global Investors-a. HMRC je doveo u pitanje prirodu kamatnih stopa na zajmove prema principu „van dohvata ruke“ i odbio odbitke za kamate. U julu 2022. viši sud je presudio u korist HMRC-a, naglašavajući potrebu da MNE osiguraju usklađenost svojih finansijskih aranžmana sa principom „van dohvata ruke“. BlackRock ulaže žalbu na ovu odluku.

Indija protiv Kellogg India (2021–2022)

Kellogg India je uspešno odbranio svoje prakse transfernih cena u vezi sa distribucijom proizvoda Pringles. Indijska poreska uprava je osporila izbor testirane strane i metod transakcione neto marže (MTNM). U februaru 2022. Poreski apelacioni sud je presudio u korist Kellogg India, potvrđujući pristup kompanije i naglašavajući važnost pravilnog izbora testiranih strana i metoda u dokumentaciji transfernih cena.

Norveška protiv ConocoPhillips Skandinavia (2019–2023)

ConocoPhillips Skandinavia je osporio poresko prilagođavanje Norveške naftne poreske uprave u vezi sa kamatnom stopom na ugovor o zajmu. Sud je presudio u korist poreske uprave, naglašavajući važnost usklađivanja unutarkompanijskih finansijskih transakcija sa principom „van dohvata ruke“.

Lekcije iz značajnih slučajeva i nedavna dešavanja u zakonodavstvu EU

Ovi slučajevi nude nekoliko ključnih lekcija za MNE, ukazujući na sve pažljiviji pristup poreskih vlasti. Sudovi naglašavaju značaj ekonomske suštine nad formalnim ugovornim aranžmanima, zahtevajući od MNE da osiguraju da njihove transferne cene odražavaju stvarne poslovne operacije.

Poreske vlasti intenziviraju ispitivanja praksi transfernih cena, posebno u vezi sa nematerijalnom imovinom i visokoprofitnim industrijama. Ova pojačana pažnja sada uključuje i srednja preduzeća, jer poreske vlasti prepoznaju potencijal za značajan prihod.

Predložena EU direktiva o transfernim cenama specifično se bavi izazovima MSP-a, naglašavajući potrebu za harmonizacijom pravila i smanjenjem troškova usklađivanja.

Robustna dokumentacija je ključna za odbranu aranžmana transfernih cena, jer je neadekvatna dokumentacija često uzrok sporova. MNE moraju biti spremne na duge i skupe sporove sa poreskim vlastima, što zahteva temeljnu pripremu.

Multinacionalna preduzeća svih veličina moraju ostati oprezna, osiguravajući da su njihove prakse transfernih cena odbranjive, dobro dokumentovane i usklađene sa ekonomskom realnošću.